Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда
Величина слова

„Желим да нагласим да ћу бити градоначелник свих Београђана и једнако ћу се борити за интересе свих становника нашег града, као и да је моја обавеза да будем праведан градоначелник, без обзира на политичку, националну или било коју другу припадност. Обећавам да ћу то и бити. Имаћу част да будем први међу једнакима, а обавезу да учиним све да наш град буде још бољи и лепши, зеленији, функционалнији, здравији и хуманији. Желео бих да на симболични начин поставим посебан дневни ред, са само једном тачком, која се зове Београд. То је тачка око које ћемо се слагати или се нећемо слагати, али због које смо ту и која је важнија од свих нас".

Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда

 Подсећајући на професионално бављење спортом, истакао је да је кроз каријеру тежио да буде први, прави и најбољи и да никада не одустаје од задатог циља, уверен у властиту победу.

– Исто то желим и овом граду, да буде град-победник који и након пада увек нађе снагу да устане. Желим град најбољи од свих, желим правог шампиона. Уколико желимо да наш рад буде плодоносан, онда мора да буде много одрицања. Без обзира на тешкоће на које ћемо наилазити, никада не смемо да одустанемо. Током своје политичке каријере никада нисам крио да сам тежио овој функцији, за коју сам борио и жртвовао. Покушаћу све да учиним да овај град буде бољи, лепши и јачи. У овом послу се време не рачуна минутима, сатима и месецима, већ само резултатима које човек остави иза себе – рекао је Шапић. 

Нови градоначелник је истакао да је први корак направио на београдским улицама, које су биле његово игралиште, школа и живот. Он је рекао да прича о Београду није само прича о његовој историји, о царствима која су се овде сударала, већ о граду који је већи од сопствене историје.

– То је прича о потпуно новом граду, израслом из мочваре на Новом Београду, о Београду на води и грађењу новог града од кога не смемо да одустанемо без обзира на све тешкоће. Због тога када кажем метро, обилазница, нови Савски мост и тунел од Економског факултета до Панчевачког моста, унутрашњи магистрални прстен, мост код Аде Хује, нова Аутобуска станица, Прокоп, фабрике за пречишћавање отпадних вода, уређење паркова и игралишта, секундарна канализациона мрежа, пешачко-бициклистички мост, нова зграда Филхармоније и још многи други пројекти – кажем нема заустављања. Ту је и брига за старе, младе, децу, угрожене, за кућне љубимце, здравље и животну средину... Све су то задаци од којих нећемо одустати. Такође нећемо одустати од ефикасније и транспарентније Градске управе, безбедности наше деце, спортских терена и паркова. Све ће то бити тешко у садашњим околностима у савременом свету, али немамо други избор. Изабрани смо да на крају ипак победимо – рекао је градоначелник Шапић.

„Уколико желимо да имамо уређен град, као и град достојан људи који ту живе и раде, онда морамо да се понашамо у складу са правилима. " Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда

Он је рекао да је Београд метропола захваљујући својим различитостима и да је одувек несебично прихватао све људе добре воље.

- Такав град, широк, отворен, различит и топао јесте град који ћу да заступам и браним. Београд јесте и мора да буде отворен, да би био место у којем ће се свако осећати као код куће. Не желим да делим овај град политичким шанчевима јер је важно чути све и разговарати са свима. Никада нећу нечији предлог унапред одбацити само зато што долази из друге политичке опције, а моја врата ће увек свима бити отворена. Градска скупштина припада свима који су изашли на изборе и те људе не интересују наше разлике већ бољи и квалитетнији живот, већи и функционалнији Београд. Искрено се надам да ћемо сви бити довољно зрели и да ћемо оставити по страни све разлике, те да никада нећемо урадити ништа што би нашкодило нашем граду и суграђанима. Живео Београд и живела Србија. - истакао је Шапић.

„Иако сам трећину живота провео у иностранству, увек сам се враћао Београду и никада га не бих мењао ни за један други град. Овај град чине људи и због њих смо данас овде. Не смемо да устукнемо пред било каквим политичким или било каквим другим кризама, јер ми јесмо овде да бисмо одговорили тешким задацима, због тога смо добили мандате. Начин на који ће се свет изборити са несташицом енергената, хране и све изгледнијој рецесији, јесте нешто што ћемо и ми на својој кожи осетити, иако никакве везе са тим немамо, а још мање желимо. Питања снабдевања енергентима, јавног превоза, грејања и комуналних услуга биће најважнија питања на која ћемо морати да имамо прави одговор. Све градске службе мораће да раде више и боље него икада до сада. Сваки чиновник и члан Градске управе мора да зна да од његове ефикасности, брзине и труда зависи какву ћемо зиму имати и колико ће Београђани бити сигурни и заштићени у временима која су пред нама. Мандат нисмо добили да бисмо у истом уживали или се одмарали, већ смо добили мандат за највећи могући рад и труд, одрицања и велике жртве. У вези тога можемо се угледати на председника Вучића, кога сматрам утемељивачем нове српске политике и творцем савремене Србије какву данас познајемо. То је Србија која је поносна, али не и горда, отворена и спремна свакоме да помогне".

Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда

Александар Шапић рођен је 1. јуна 1978. године. Ватерполом је професионално почео да се бави 1984. године и током дуге и плодоносне каријере освојио је 21 трофеј од којих је девет националних првенстава, четири пута је учествовао на Олимпијским играма и остварио резулатат који му је обезбедио место најбољег ватерполо стрелца свих времена нашег региона. Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009. године, а докторирао 2012. године у области индустријског менаџемента. Био је помоћник градоначелника града Београда од 2009. до 2012. године. Као председник Градске општине Нови Београд имао је три мандата. Носилац је најпрестижнијих спортско-друштвених признања и добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, а Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису прогласила га је 2017. године за најбољег спортисту „нападача” свих времена. Два пута је одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Ожењен је, отац је двоје деце. Говори италијански, руски и енглески језик. За 75. градоначелника Београда изабран је 20. јуна 2022. године.

f18ca884eaba854e995b1dd630e403fb_1911881701.JPG
београд.рс

Један од приоритета биће нам уређење комплетног београдског приобаља, свих шеталишта у нашем граду, тако да она буду најлепша у Европи.

Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда

Био је помоћник градоначелника Града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012. године а реизабран на изборима 2016. Свој трећи мандат председника општине Нови Београд започео је након избора 2020. године, а завршио се 2022. године. 

На београдским изборима 2018. године био је трећепласирани, са освојених нешто преко 9% подршке Београђана, а најбоље пласирана организација која је самостално наступила на изборима.

На седници Скупштине Српског патриотског савеза, одржаној 21. јула 2018. године, Александар Шапић је једногласно изабран за председника ове новоформиране политичке организације која ће убудуће наступати на републичком нивоу. Српски патриотски савез први пут постаје парламентарна странка након избора 2020. године.

Након уједињења Српског патриотског савеза са Српском напредном странком, 29. маја 2021. године, изабран је за потпредседника Главног одбора Српске напредне странке. 

Оснивач је Хуманитарне фондације – Буди хуман која је основана 2014. године, а почела са радом јуна месеца. Фондација Буди хуман бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Фондација Буди хуман је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега деце.

Постављамо приоритете, а по мени то су, пре свега, деца

Александар Шапић, председник Привременог органа Града Београда

Од оснивања до данас, кроз Хуманитарну фондацију – Буди хуман прошло је више хиљада корисника, од којих је највише деце, а за које је прикупљено више десетина милиона евра.

У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је преко сајта Хуманитарне фондације – Буди хуман приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља биће уплаћен за лечења и терапије корисника Фондације.

Добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је у области хуманитарног рада радио као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.

ZLA_1758.JPG
Grad Beograd

У богатој клупској каријери има 21 трофеј и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и два одличја у ЛЕН купу.

У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.

Током клупске каријере постигао је 1.694 голова од којих је највећи број њих, чак, 924 постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.

Клупске титуле 

01_1.jpg
BEOGRAD.RS

За национални тим Југославије као седамнаестогодишњак први пут је наступио у децембру 1995. Од тада до 2008. године играо је за наш државни тим. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два Јуниорска првенства Европе и то 1995. у Еслингену, као и 1996. године у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.

Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије, биле су Олимпијске игре у Атланти 1996. године. Један је од ретких наших екипних спортиста који је четири пута учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.

Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на Европским првенствима, четири на Светским и три на Олимпијским играма. Најсјајнија одличја са Светког купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.

За националну селекцију постигао је 981 гол у укупно 385 наступа за национални тим, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је 2 пута ову титулу понео и са Светских купова.

Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на Европским и Светским првенствима као и два пута на Олимпијским играма.

Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2.675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.

Првенства

02_1.jpg
BEOGRAD.RS

 Екипна и појединачна признања

03_1.jpg
BEOGRAD.RS

 Најбољи стрелац

04_1.jpg
BEOGRAD.RS

Рад у спортским организацијама

Поред трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и кроз ангажовање у спортским организацијама. Председник ватерполо клуба „Црвена звезда“ био је од 2003. до 2004. године.

Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона“, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014.године.

Захваљујући изузетној спортској каријери носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне покрајине Војводина.

Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001. године а затим и 2004. године.

Награду за најбољег спортисту у избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004., а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.

Више од деценије је важио за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.

Највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, Мајска награда, додељена му је 2008. године.

У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку у избору ФИНА.

Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.

Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису (Минесота) јула 2017. године прогласила га је за најбољег ватерполисту „нападача” свих времена. У том избору је освојио 4.045 гласова што је још једна потврда његове успешне голгетерске каријере.

Награду „Најевропљанин“ за област политике у 2020. години доделила му је Прва европска кућа у Београду у децембру 2020. године.

Подели вест