ALEKSANDAR ŠAPIĆ U PODKASTU PINK TELEVIZIJE: Niko ne želi da izbriše bilo koji deo naše istorije
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić gostovao je u podkastu „Bez ljutnje molim" na Pink televiziji i tom prilikom razgovarao o gorućim društveno-političkim pitanjima.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić objasnio je zamisao izmeštanja groba Josipa Broza Tita iz Kuće cveća. U vezi sa time pre svega istakao je da je Beograd gostoprimljiv grad i da nijednoj osobi druge nacionalnosti ili vere neće „faliti dlaka s glave”. Ipak, smatra da je koncept Jugoslavije od začetka skrivao antisrpsku politiku.
U razgovoru sa voditeljkom Gordanom Uzelac, proslavljeni vaterpolista i predsednik Privremenog organa Grada Beograda osvrnuo se na kritike koje dobija povodom stava da grob Josipa Broza Tita treba izmestiti. Reagovao je na navode da nema pametnija posla nego da pomera Titov gorob.
- To je dosta glupa postavka i teza za jednu tako ozbiljnu stvar. Kada biste rekli da li Šapić ima pametnija posla osim da pomera saksiju ispred Starog dvora, to je ok. Ali ako to kaže za Titov grob to je opet jedna manipulacija i zloupotreba upravo onih ljudi i njihovih potomaka koji su nas doveli tu gde jesu - rekao je Šapić.
„Ovde niko nema nameru ništa da ruši, nismo mi nikakvi varvari. Veliki problem srpskog rodoljublja, patriotizma i tog zdravog nacionalizma je bio što su ga devedesetih godina pojedini ljudi oskrnavili načinom na koji su ga reprezentovali. Srpski patriota je čovek koji voli svoj narod, a ne neki šovinista ili da bilo koga mrzi.”
Prema Šapićevim rečima, u Beogradu ne postoji i neće postojati ni jedna osoba kojoj će faliti dlaka sa glave samo zato što nisu pripadnici sprkog naroda. Srpski narod je kroz svoju istoriju, podsetio je on, uvek bio gostoprimljiv.
- Kada govorimo o periodu komunizma, a na to sam se naslonio povodom svega što se dešavalo u Dubrovniku, to su ti Proglasovci, Dinko Gruhonjić, Ana Hegediš Lalić, Kesić... oni se definišu kao komunisti, bivši Jugosloveni i oni pokušavaju ono što se radilo šezdesetih godina prošlog veka - da se iza jugoslovenstva sakriva antisrpska politika. Ta politika je zloupotrebila srpski narod, našu braću Partizane, koji su se zajedno sa Ravnogorskim pokretom borili protiv nacista i Nemaca. Njihova borba je posle bila zloupotrebljena da bi se ovde plasirao komunistički sistem - rekao je Šapić.
U Beogradu ne postoji i neće postojati ni jedna osoba kojoj će faliti dlaka sa glave samo zato što nisu pripadnici srpskog naroda."
Osvrnuo se i na uticaj komunističkog režima i na pitanje Kosova i Metohije.
- Kosovo je bila oblast od 5.100 kilometara kvadratnih posle Drugog svetskog rata. Onda su jedan deo stare Srbije, tada pripojili Kosovu i Metohiji nekih 10 opština pripojili Kosovu i Metohiji i duplirali površinu. Tada je Tito dogovarao sa Enverom Hodžom, dok se nije posvađao sa Staljinom, da Albanija postane deo tadašnje Jugoslavije, gde bi KiM poraktično pripalo Albaniji. Odna se posvađao sa Staljinom i sve je to propalo. Tada je počelo naseljavanje Albanaca i raseljavane Srba. Vrhunac je Ustav iz 1974. godine gde je Kosovo i Metohija proglašeno za autonomnu pokrajinu, gde je imalo sve karakteristike republike, tada je krenulo da se sprema otcepljenje - naveo je Šapić.
Kako je dodao, to se sve dešava u vreme komunizma koji simboliše Tito.
- Niko ne želi da izbriše bilo koji deo naše istorije. To je deo naše istorije, ali poguban po srpski narod. Zloupotrebljeni su partizani, bačeni smo jedni na druge, tada je bilo više žrtva građanskog rata, nego od Nemaca. Oni koji je pozivaju na politiku Zorana Đinđoća zaboravljaju da je upravo on 1997. skinuo petokraku sa Starog dvora, da je upravo on rehabilitovao Ravnogorski pokret i izjednačio ga sa Narodno-oslobodilačkim pokretom, da je upravo on uveo veronauku u škole i govorio o tome koliko je komunistički sistem bio poguban po srpski narod - istakao je Šapić.
„Da bi jednom za svagda mogli da uspostavimo zdrave odnose u regionu moramo stavri da nazovemo svojim imenom. Mislim da on ne treba da bude na najlepšem brdu u Beogradu, to je moj stav. Da li je potrebna šira društvene diskusija - jeste. Neću o tome puno da govorim pred izbore, da se to ne bi doživelo kao petparačka izborna kampanja. Kako će to doživeti srpski narod i naša politička scena, videćemo. To je moj stav. Stvari treba nazvati pravim imenom, da nam ne budu smernica Bulajićevi filmovi, jer je sve to bio deo komunističke propagande koji je radio na razjedinjavanju srpskog naroda.”