Javni prevoz

Autobusi, tramvaji i trolejbusi koji prevoze građane u Beogradu moraju da budu u skladu sa novim standardima Gradskog sekretarijata za javni prevoz, a prema njima je obavljena i prva faza sertifikacije vozila.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić se upoznao sa ovom procedurom tokom obilaska GSP pogona na Novom Beogradu, u novembru 2023. godine. On je objasnio kako će svako vozilo javnog prevoza morati da bude opremljeno.

Šapić je naveo da, prema novim standardima, svako vozilo mora da ima GPS sistem pravilno povezan, kako bi se znala njegova pozicija. Takođe, ugrađuju se aparati za plaćanje karata kreditnom karticom, a svako vozilo moraće da ima i zvučnik koji omogućava da se građani informišu na kojoj stanici se nalazi vozilo i koja je sledeća po redu. To je važno, pre svega, za slepe i slabovide, ali i za sve druge putnike. Klima-uređaj mora da radi, odnosno da bude uvek uključen kada to iziskuju vremenske okolnosti.

Proces oporavka sistema javnog prevoza u Beogradu obuhvata i postavljanje informativnih tabli na više od 1.000 stajališta. Ove table nude informacije o tome za koliko minuta dolaze vozila na linijama koje tuda prolaze i koliko stanica su udaljena, kao i informacije o vremenu, temperaturi i lokaciji. Pored toga što će svaki građanin imati uvid u ove podatke, moći će i da prati i kontroliše da li vozila saobraćaju po predviđenom rasporedu polazaka.

GPS sistem omogućava da se uvek zna gde je vozilo bilo kog prevoznika, uključujući i privatnike, i to na celoj teritoriji grada. Ako nekog vozila nema, to znači da je isključen GPS signal što povlači sankcije. Beograd će biti opremljen info-tablama na svim stajalištima u prestonici, kako u centralnim, tako i u najudaljenijim naseljima u prigradskim opštinama.

Posebna pažnja se poklanja obnavljanju voznog parka. Jedan od ključnih koraka je najavljena nabavka 25 novih tramvaja, što predstavlja najveću kupovinu u poslednjih dvadeset do trideset godina.

Moderni tramvaji ne samo da će doprineti boljoj mobilnosti građana već će i značajno poboljšati energetsku efikasnost i smanjiti emisiju štetnih gasova. U planu je i najobimnija nabavka autobusa u poslednjih nekoliko decenija - 280 do 300 novih autobusa. Godine 2019. godine je kupljeno 200 novih autobusa, a 2022. godine još stotinu. Cilj je da se svake godine realizuju nove nabavke, uz paralelno unapređenje voznog parka trolejbusa.

Potpuni oporavak sistema javnog prevoza u Beogradu uključuje i kupovinu novih trolejbusa. Grad je pre nešto više od deset godina kupio 83 beloruska trolejbusa, a elektromreža za vozila sa popularnom „trolom“ je pre nekoliko godina u potpunosti rekonstruisana.

U obilasku GSP pogona na Novom Beogradu, predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić je podsetio da se postrojenje nalazi na mestu koje je nekad pripadalo periferiji, a danas je maltene centar grada. U planu je njegovo izmeštanje, čime će se zaštititi miran život stanovnika u ovom delu, a zaposleni u pogonu dobiti novu, kvalitetniju i uslužniju lokaciju.
„Iza naselja Mileve Marić našli smo parcelu koja ima šinsku vezu i druge priključke neophodne za ovakvo postrojenje“, rekao je Šapić. On je istakao da se u toku sledeće godine očekuje završetak administrativnih poslova, dok će u naredne dve do tri godine celo postrojenje biti izmešteno na novu lokaciju. Na njoj će biti potrebni relativno mali infrastrukturni radovi, dok će stara lokacija biti uređena u skladu sa okruženjem u kojem se nalazi.

Za funkcionisanje novog sistema javnog prevoza u Beogradu od vitalne je važnosti potpuna kontrola vozila, a ona je poverena Operativno-kontrolnom centru Sekretarijata za javni prevoz Grada Beograda.

Ovaj centar je, u novembru 2023. godine, obišao predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić koji je želeo da se uveri kako sve funkcioniše i na koji način se obavlja kontrola.

Prema njegovim rečima, promena koja je ostvarena za samo nekoliko meseci otkako je uveden novi sistem je nešto što ni najveći optimisti nisu mogli da očekuju. Daleko je manji broj linija na kojima se ne ostvare neki polasci - u starom sistemu je to išlo i do pet pa i sedam odsto, a sada je reč o jednocifrenom broju autobusa.

 Šapić je posetio ovaj centar samo nekoliko meseci ranije, kada je on bio u izuzetno lošem stanju i nije imao ni približno dobru opremu kakvu sada ima. Isto tako, ni broj ljudi koji je vodio nadzor i kontrolu čitavog javnog prevoza u Beogradu nije bio ni blizu onom koji danas radi u centru.

Kapacitet Operativno-kontrolnog centra se proširuje onako kako se podižu usluge kompletnog javnog prevoza. U okviru monitoringa je veoma značajna stavka i uvođenje informativnih tabli, pomoću kojih svaki građanin može da prati gde se nalazi vozilo. Svako vozilo će biti vidljivo na tabli i sama ta činjenica predstavlja dodatni pritisak da vozači, kao i privatni prevoznici, pružaju usluge po utvrđenim standardima i poštuju objavljeni red vožnje.

Takođe, na aplikaciji Beograd Plus, omogućeno je i da se prijavi i fotografiše svaka nepravilnost u javnom prevozu. To se odnosi na bilo koji problem - neispravnost klima uređaja, prljava sedišta, vozači bez uniforme, propust vozača da stane na neko stajalište.

Prema prikupljenim podacima, još uvek ima problema sa pojedinim linijama, ali je danas stanje takvo da je najmanje poteškoća sa vozilima GSP-a. Međutim, postoje privatnici koji nisu do kraja shvatili da nešto mora da se promeni.

„Oni imaju važeće ugovore koji ističu na proleće naredne godine. Nijedan privatnik više neće moći da uđe u konkurenciju ukoliko ne ispuni daleko rigoroznije uslove nego što su ranije bili. Imamo velike probleme sa linijom 511, žale se građani, mi svakodnevno pišemo kazne konzorcijumu koji drži tu liniju i oni će biti sankcionisani. Sigurno je da više neće moći da uđu u konkurenciju u sledećoj raspodeli zato što, uz sav napor koji činimo u poslednjih nekoliko meseci, nisu shvatili da po starom više neće moći da funkcionišu“, pojasnio je Aleksandar Šapić i najavio sertifikaciju vozila.

U skladu sa novim standardima, predviđeno je da sva vozila imaju GPS uređaje, zvučnike, kao i LED ekrane koji daju informacije gde se vozilo nalazi. Tokom obilaska Operativno-kontrolnog centra Sekretarijata za javni prevoz, predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić je naglasio da je podizanje kvaliteta javnog prevoza obaveza i odgovornost svih kako bi građani zaista videli sav trud koji se ulaže. Privatnicima i vozačima GSP-a će biti mnogo teže da se ne pridržavaju reda vožnje i jasnih instrukcija koje imaju.

Informativne table na stajalištima vozila javnog prevoza u Beogradu predstavljaju veoma kompleksan deo procesa oporavka sistema javnog prevoza u Beogradu. Uvođenje ovih tabli je najavio gradonačelnik Aleksandar Šapić u oktobru prošle godine, a prvih hiljadu tabli je postavljeno početkom decembra.

 Prema njegovim rečima, ovo predstavlja istorijski događaj i svojevrsnu revoluciju za javni prevoz u glavnom gradu. Na tablama će biti ažurne informacije o kretanju vozila pa će svaki građanin moći da, s lakoćom, proveri za koliko minuta dolazi vozilo koje čeka. Podaci se odnose na sve linije koje prolaze pored stajališta i iste su kao i oni na aplikaciji za „pametne” telefone. Table su posebno pogodne za starije sugrađane i goste Beograda koji ne koriste ove telefone ili im je lakše da bace pogled na tablu nego da otvaraju aplikaciju.

Na info-tabli putnici se mogu informisati o nazivu stanice, dnevnim, ali i noćnim linijama koje tuda prolaze. Na ekranu se uvek prvo prikazuje linija koja prva dolazi, dok su ispod navedene ostale. Uz tačno vreme dolaska, precizirano je i koliko je stanica svakom vozilu ostalo da prođe do konkretne lokacije.

Plan je da prestonica bude kompletno pokrivena pametnim info-tablama. Dok se to ne dogodi, obezbeđena je mogućnost da se preko USSD koda dobiju informacije o linijama koje građane zanimaju.

 Uz one o prevozu, na tablama će biti prikazane i informacije o vremenu, temperaturi, lokaciji. Kako je rekao gradonačelnik Šapić, vodilo se računa da tabla bude apsolutno u skladu sa dizajnom autobuske stanice koja ima i nadstrešnicu kao i đubrijeru sa specijalnim poklopcem. Digitalne LED table, kakve se viđaju po najvećim evropskim prestonicama, postaće i svojevrsni „trejd mark” Beograda.

Zahvaljujući informacijama na ovim tablama, putnici mogu lakše da planiraju svoje vožnje i da sa mnogo manje nervoze sačekaju autobus. Kada uđu u vozilo, oni preko zvučnika dobijaju informacije o stanici na kojoj se nalaze, kao i onoj koja sledi na konkretnoj liniji. To je važno, pre svega, za slepe i slabovide, ali i za sve druge putnike. Nastavak putovanja i eventualno presedanje mogu da planiraju i dok su u vozilu, putem aplikacije za „smart” telefon.

Sve je ovo omogućeno zahvaljujući povezanosti vozila na GPS sistem, što je obavezno prema novim standardima. Njihovo poštovanje je neophodno da bi se sprovela sertifikacija koju je Grad Beograd uveo.

Informativne table imaju još jednu funkciju, a to je da građani mogu i sami da kontrolišu kako se poštuje red vožnje vozila gradskog javnog prevoza. Kako je istakao predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, u obilasku ovih tabli kad je počelo njihovo postavljanje, svako vozilo će biti vidljivo na tabli i sama ta činjenica će predstavljati dodatni pritisak da vozači, kao i privatni prevoznici pružaju usluge po utvrđenim standardima i poštuju objavljeni red vožnje.

Aplikacija za javni gradski prevoz - Beograd Plus je dostupna svim korisnicima javnog prevoza u glavnom gradu od jula 2023. godine i omogućava uvid u čitav sistem javnog prevoza.

Novo rešenje koje je Grad Beograd obezbedio građanima i posetiocima glavnog grada ima trostruku namenu, a svaka od funkcija je podjednako važna. Za početak, aplikacija daje putnicima mogućnost da se lako i brzo obaveste o tome gde su najbliže stanice, kao i koliko vremena je potrebno vozilu da stigne do stanice na kojoj čekaju.

Kada se otvori aplikacija, na mapi se prikazuju sva stajališta i ova funkcija se može koristiti bez ikakve registracije korisnika. Ukoliko se na telefonu omogući da aplikacija koristi lokaciju, izlistaće se najbliže stanice. Na spisku stanica pored svake piše koliko je metara udaljena. Kada se klikne na nju, vidi se spisak linija sa vremenom dolaska vozila na stanicu.

Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, time je omogućeno da putnici dobiju one iste informacije za koje su morali da ranije pošalju SMS, samo sad bez čekanja i plaćanja.

Na vrhu početne stranice aplikacije, na raspolaganju je pretraga stanica, a one se mogu ručno odabrati ili se tekst za bržu pretragu unosi u polje predviđeno za to. Postoji i mogućnost dodavanja stanica u listu omiljenih.

Jednako važna funkcija aplikacije je plaćanje karte za vožnju, a za to je potrebno da se korisnik registruje. Registracija ne zahteva nikakvo popunjavanje obrazaca, već se može obaviti za jedan sekund, na primer, opcijom preko preko Gugl naloga. Omogućen je, takođe, i klasičan postupak, putem unosa imejl adrese i lozinke.

Nakon registracije, putnik može da odabere kupovinu bilo koje vrste karte - dnevne, mesečne ili godišnje. Aplikacija nudi tri načina plaćanja - može se koristiti SMS, platna kartica i E-nalog. Ukoliko se izabere SMS, Beograd Plus će otvoriti aplikaciju za slanje SMS poruka, a odgovarajući tekst će već biti unet. Potrebno je samo da se slanje te poruke ručno potvrdi.
Izuzetno praktičan način plaćanja je pomoću E-naloga. Tako možete da avansno uplatite novac na svoj nalog, što se obavlja platnom karticom ili uplatnicom. Preko aplikacije se dobijaju sve potrebne informacije za plaćanje, a novac će biti dostupan na E-Nalogu kada uplata bude proknjižena.

Treća funkcija Beograd Plusa je kontrola javnog prevoza koja je sada i u rukama građana. Kako je najavio gradonačelnik Šapić, sada su pod budnim okom građana i vozači, ali i GSP i svi drugi koji su u sistemu javnog prevoza.

Za aktiviranje ove funkcije dovoljno je da korisnik pritisne „dugme” u obliku fotoaparata na početnoj stranici Beograd Plusa. Ono otvara mogućnost da se fotografiše i prijavi svaka nepravilnost u javnom prevozu.

„Ovde možete prijaviti bilo koji problem koji uočite u vozilima javnog prevoza (neispravnost klima uređaja, prljava sedišta, vozač bez uniforme, ne rade vrata, nije stao na stajalište)”, objašnjeno je u aplikaciji.

Na aplikaciji se nalaze i korisni linkovi ka sajtovima: JKP „Naplata prevozne usluge Beograd” i Sekretarijata za javni prevoz, a autentičnost se prepoznaje lako po ikonici grba Grada Beograda. Ovo je važna informacija, jer postoje razne nezvanične i lažne aplikacije sličnog imena. Prijave evenutalnih problema u radu aplikacije mogu se poslati na mejl adresu: [email protected]

Naplata karata javnog prevoza u Beogradu radikalno je promenjena u proleće 2023. godine, kada je gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio da će biti raskinut ugovor sa firmom „Kentkart“.

„Kentkart“ je turska kompanija koja je obavljala prodaju i naplatu karata u javnom gradskom prevozu glavnog grada punih 12 godina, sve do momenta kada je na sednici Skupštine Grada Beograda izglasan raskid ugovora.

Ova firma je bila prvo manjinski, a zatim i većinski vlasnik srpske kompanije „Apeks solušn tehnolodži" (Apex Solution Technology) i tako upravljala sistemom za naplatu karata u javnom prevozu u Beogradu poznatim pod imenom BusPlus.
Firma „Apeks“ je 2010. godine dobila posao naplate Bus plus kartica u Beogradu, na tenderu na koji je Transparentnost Srbija iznela brojne primedbe, jer nije bio primenjen Zakon o javnim nabavkama. Ugovorom je toj firmi omogućeno da uzima 8,5 odsto od prihoda od naplate karata.

Najavljeno je da će Bus Plus predstavljati moderan sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu. Takođe, trebalo je da obezbedi podatke o tačnom broju putnika u svakom vozilu i kontrolu nad autobusima, tramvajima i trolejbusima. Posebno je to bilo važno da bi se, na osnovu dobijenih informacija, pojačale one linije za koje se zaključi da je to potrebno. Jedan od glavnih ciljeva primene ovog sistema bio je da se poboljša javni prevoz u Beogradu.

Planirano je da se Bus Plus karte kupuju na prodajnim mestima ovlašćenim za to, kao i kod vozača, ali i da budu očitane pri ulasku u vozilo. U tu svrhu su, u vozilima GSP-a, Laste i privatnih prevoznika, bili postavljeni takozvani validatori, a prvobitno se pokušalo i sa ograničenjem ulaza putnika samo na ona vrata vozila kod kojih su ovi aparati ugrađeni. Ovaj proces je usporavao polazak vozila i dovodio do većih gužvi. U početku je najavljeno da će karte moći da se kupe i kod vozača, ali je ubrzo ustaljena praksa da ih vozači nikad nemaju za prodaju.

Kontrolu nad plaćanjem prevoza je obavljala ista firma. Kontrolori su imali pravo da zaustave vozilo ukoliko neki putnik nije imao kartu i ako je odbijao da da lične podatke kako bi mu bila naplaćena kazna. Kontrolor nije imao ovlašćenja da, bez asistencije komunalne milicije, napiše prekršajni nalog. Prevoz je time bivao dodatno usporen.

Prema ugovoru o javno-privatnom partnerstvu Grada Beograda i „Kentkarta“, novac od naplate se slivao na račun turske firme koja ga je zatim prosleđivala Gradu, a onda dobijala nazad svoj ugovoreni procenat.

Međutim, prema rečima gradonačelnika Aleksandra Šapića, od 2012. godine je prihod od naplaćenih karata pao sa devet milijardi na šest milijardi dinara.

„Grad prema ugovoru nije imao informacije ni o broju putnika, niti o broju autobusa koji izlaze na ulice, kao ni o broju onih koji kupuju karte. Sav novac najpre je išao na njihov račun, a tek onda bi bio poslat gradu, a logično je bilo da bude obratno. Grad nije imao nikakav uvid u realno stanje“, izjavio je gradonačelnik. Prema njegovim rečima, informacija koju je validator slao dalje bila je apsolutno beznačajna i ničemu nije služila, jer je pokrivala samo 20 do 30 odsto ljudi.

Prvi korak ka raskidanju ugovora sa turskom kompanijom „Kentkart“ bila je odluka o osnivanju javnog komunalnog preduzeća za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u glavnom gradu Srbije. Nju su usvojili odbornici Skupštine grada Beograda krajem septembra 2022. godine.

U aprilu 2023. godine, Skupština grada Beograda je donela odluku da, zbog javnog interesa, jednostrano raskine javno-privatno partnerstvo sa turskom kompanijom „Kentkart“ u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u gradu.

Usvojena je i odluka kojom će omogućiti novoformiranom gradskom preduzeću za naplatu karata da promeni tarife za prevoz putnika u javnom linijskom prevozu. U maju je uveden novi sistem upravljanja plaćenjem gradskog prevoza koji je nazvan „Beograd plus“. U početku je plaćanje omogućeno slanjem SMS poruke ili kupovinom papirne karte. U julu je startovala i aplikacija za „smart“ telefone preko koje je kartu moguće platiti i E-nalogom, kao i kreditnom karticom.

Jedino ovlašćeno lice koje može da vrši kontrolu karata je komunalni milicionar, nazvan „Beogradski lični“, odnosno Beli, kojem svaki putnik treba da pokažete papirnu kartu ili povratnu poruku ako je prevoz plaćen SMS porukom. Ako je nema, Beli izdaje kaznenu kartu, a putnik nastavlja vožnju i nema zaustavljanja vozila.

Validatori su ukinuti. Stupanjem na snagu novog sistema naplate, omogućen je ponovo slobodan i jednak ulazak i izlazak putnika, na sva vrata u vozilima javnog prevoza.

Povlašćene kategorije su oslobođene obaveze plaćanja javnog prevoza. Pored učenika osnovnih škola, koji nisu ni ranije morali da imaju kartu, u novom sistemu je besplatan prevoz garantovan i učenicima srednjih škola, dok je licima starijim od 65 godina omogućeno da izvade doživotnu kartu. Time su oslobođeni ne samo obaveze da je obnavljaju svake godine, već i finansijskog troška koji su imali za svaku obnovu. Noćni prevoz, u periodu od ponoći do 4 sata ujutru, besplatan je.

U starom sistemu naplate postojalo više različitih zona naplate, a sada ih je samo dve (treća zona - C obuhvata, zapravo, zonu A i zonu B zajedno). Cena gradskog prevoza je, u proseku, umanjena za 47 odsto. Prema rečima gradonačelnika Šapića, u periodu od jula-septembra 2022. godine je „Kentkart“ prodao ukupno 2.257.000 karata, a naredne godine je u novom sistemu, u istom periodu prodato čak 55,7 odsto više karata.

Plaćanje karte SMS porukom je ocenjeno kao odličan i praktičan način koji je izazvao interesovanje i u drugim evropskim gradovima. Obavlja se jednostavno - tako što se na broj 9011, pošalje sa tekstom poruke A90, B90 ili C90 u zavisnosti od zone za koju se kupuje karta, a ona važi 90 minuta od trenutka slanja poruke. Na karti od 90 minuta će pisati tačno vreme do kada ona važi.

Putnik koji želi da kupi dnevnu kartu umesto broja 90 upisuje broj 1, pa tako za prvu zonu poruka glasi „A1“, za drugu „B1“, a za obe „C1“. Dnevna karta važiti do 23.59 časova tog dana, a od ponoći je prevoz besplatan.

Isti princip važi i za nedeljnu i mesečnu kartu, a iza slova A, B ili C se unosi broj 7, odnosno broj 30.