Priobalje

Grad Beograd dodeliće 51 lokaciju za plutajuće objekte na Dunavskom keju, od Ušća do Zemuna u tri zone, čime će taj deo beogradskog priobalja biti u putopunosti uređen i regulisan.

Tako će se na Dunavu naći samo objekti sa dozvolom uz ispunjene uslove koji uključuju bezbednosne, higijenske i ekološke standarde, kako ne bi bilo nelegalnih objekata koji bi ugrožavali svakodnevni život ljudi koji žive u okruženju.

Lokacije se dodeljuju javnim nadmetanjima nakon što Sekretarijat za privredu Grada Beograda uputi javni poziv u skladu sa Uredbom o davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini. Splavovi će se nalaziti na potezu preko puta Velikog ratnog ostrva, na izlicitiranim mestima i mogu biti ugostiteljski objekti poput restorana, klubova, kafića, hotela ili prodajni objekti.

 Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić istakao je da će tu biti noćni klubovi, propisno izolovani. Time će, kako je dodao Šapić, biti rešen višedecenijski problem i uređeno priobalje.

Na Dunavskom keju biće postavljeni splavovi u dve dimenzije - 700 i 450 kvadrata.
Vodna površina se daje u zakup na određeno vreme, odnosno tri godine od dana zaključenja ugovora o zakupu. Licitaciji za zakup vodnog zemljišta ne podležu pozicije gde su smešteni objekti Vojske Srbije.

Cene izdatih mesta za splavove na licitaciji kretale su se od 2.300 do 15.500 dinara po metru kvadratnom, dok su početne cene bile od 2.300 do 3.300 dinara po kvadratu.
Početni iznos zakupnine određen je u skladu sa Odlukom o utvrđivanju početne visine zakupnine po kojoj se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup.

Podnosilac prijave za učešće u licitaciji moglo je da bude svako pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan kod nadležnog organa, kao i svako fizičko lice.

Zakupac je dužan da vodno zemljište koristi u skladu sa važećim propisima i pribavi sve potrebne saglasnosti, dozvole i druge akte nadležnih organa radi privođenja vodnog zemljišta nameni za koju se vodno zemljište daje u zakup. Zemljište ne može biti dato u podzakup.

Grad Beograd akciju uređenja beogradskog priobalja nastavlja i na Savskom šetalištu, gde se uklanjaju nelegalni splavovi. Šetalište će biti uređeno nakon što priobalje bude očišćeno, a 28 splavova biće postavljeno na mestima koja su izlicitirana sa priključcima za vodu i struju, svim standardima koja treba da ispunjavaju i prečišćivačima otpadnih voda.

Na potezu od Brankovog mosta do Ušća, odakle se pruža najlepši pogled na kalemegdansku tvrđavu, splavova više neće biti.

Uređenjem priobalja na novobeogradskoj obali Save i Dunava okruženje će biti mirnije i sređenije, smanjenjem broja objekata kojih je bilo više od 100 smanjiće se i nivo buke, posetioci i porodice moći će mirno da šetaju u predelu okruženom zelenilom, te će se otvoriti pogled ka Kalemegdanu i starom delu grada.

Na području zelene oaze Parka prijateljstva na ušću Save u Dunav predviđena je izgradnja novih objekata i atrakcija koji će privući mnogo veći broj posetilaca. Grad Beograd planira da u parku na Ušću izgradi Prirodnjački muzej, skejt-park, Muzej umetnosti 21. veka, akvarijum i panoramski točak.

Zelene površine u priobalju Save i Dunava su posebno značajne za očuvanje biodiverziteta. Osim toga imaju značajnu ulogu u unapređenju kvaliteta životne sredine i predstavljaju "zelene veze" sistema zelenih površina Beograda.

Park je smešten u delu Novog Beograda sa najviše vegetacije, na prostoru između Brankovog mosta, Bulevara Nikole Tesle, hotela „Jugoslavija” i šetališta uz Dunav i Savu.

Izgradnja novih objekata planirana je sa ciljem da se stvore uslovi za organizaciju sportsko-kulturnih događaja i manifestacija u okviru javnog parka na Ušću.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da se od Brankovog mosta do ušća Save u Dunav, odakle se najlepše vidi kalemegdanska tvrđava, više neće nalaziti nijedan plovni objekat.

Splavovi će se u buduće nalaziti na Dunavskom keju, preko puta Velikog ratnog ostrva, te će tako ambijent savske obale biti uređeniji, mirniji i pristupačniji porodicama i drugim posetiocima.

Ppanom regulacije multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području Parka prjateljstva čiju izradu je inicirala Direkcija za građevinsko zemljište utvrđene su mere zaštite podzemnih voda i zemljišta, mere zaštite vazduha, zaštita od buke, mere zaštite od nejonizujućeg zračenja.

Novi Prirodnjački muzej prostiraće se na 15.000 kvadratnih metara, a biće visok 20 metara, kao i Muzej savremene umetnosti.

Tako će ova ustanova kulture od nacionalnog značaja rešiti višedecenijski problem neadekvatnog smeštaja i prvi put dobiti namensku zgradu.

Planirano je da u okviru muzeja postoji muzejski, odnosno galerijski, bibilioteka, arhiva, fototeka, memorijalne sobe, ateljei za dizajn, konzervaciju i restauraciju fosila, trezor za materijal, akvarijum, volarijum, terarijum, insektarijum, botanička bašta, kabineti, istraživačke laboratorije, depoi, pomoćne prostorije, te sala za predavanja sa savremenim standardima.

Kada je reč o izgradnji skejt-parka, Šapić je rekao da je cilj da se napravi teren koji će ispunjavati uslove za održavanje evropskih i svetskih takmičenja u toj disciplini.

Trenutno se čeka da Skejtbord savez dostavi projekat.

Prilikom obilaska parka gradonačelnik je rekao i da je za postavku panoramskog točka usvojeno plansko rešenje, s tim da treba da se odabere adekvatna lokacija. Visina trebalo bi da iznosi 85 metara, a oko točka će biti bezbednosna zona od 120 metara u okviru koje nije dozvoljena izgradnja niti postavljanje objekata. 

Akvarijum će imati prostor za izlaganje sadržaja, bazene, postrojenje za proizvodnju soli, tehničke prostorije, kao i prodajnu galeriju, suvenirnicu, ali i objekte poput kafića i prodavnica. Glavni akvarijum imaće zapreminu od dva miliona litara.

Za Muzej umetnosti 21. veka planirano je da bude u blizini Muzeja savremene umetnosti, na javnoj zelenoj površini parka. Zgrada novog muzeja koja je od takođe od nacionalnog značaja, imaće 25.000 kvadratnih metara.

Uklanjanjem splavova od Brankovog mosta do Ušća Beograđanima će biti otvoren pogled ka najlepšem delu kalemegdanske tvrđave i starom delu grada. Na Savskom šetalištu, gde je poslednjih decenija bilo više od 100 plovnih objekata ostaće samo 28. Ti splavovi lokacije su dobili na licitaciji koju je organizovao Grad Beograd, a u skladu sa Uredbom o davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini.

 Sa reke Save Grad Beograd će ukloniti sve nelegalne splavove i ostaće samo objekti sa dozvolama i ispunjenim uslovima koji uključuju bezbednosne, higijenske i ekološke standarde.

Grad je za sve splavove koji će biti uklonjeni obezbedio posebnu lokaciju u Jakovu.

Regulacijom i uređenjem priobalja biće zaštićena priroda, okruženje će biti uređenije i mirnije i biće manje buke, čime će značajno biti poboljšan kvalitet života stanovnika novobeogradskih blokova.

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić je ocenio da će Beograd konačno dobiti obale reka kakve zaslužuje, a da će Grad konačno početi da prihoduje od plutajućih objekata.

Prihod od 28 pozicija na Savskom šetalištu iznosi oko sto miliona dinara godišnje. Taj novac biće uložen u sređivanje šetališta, što je veoma značajno za građane, rekao je   Šapić.

Na tom delu reke Save bilo je 103 nelegalna plutajuća objekta, a do sada je većina uklonjena. Splavova više neće biti na delu odakle se najlepše vidi kalemegdanska tvrđava, a Savsko šetalište će izgledati kao nekada.

Renoviranjem Savski kej će dobiti dečije igralište, uređene staze, i prilaz reci.
Kako nijednom splavu neće biti dozvoljeno da radi posle ponoći, muzika i buka neće ugrožavati stanovnike novobeogradskih blokova.

Splavovi koji će biti ugostiteljski objekti poput restorana, klubova, kafića, hotela ili prodajni objekti će se u buduće nalaziti na Dunavskom keju preko puta Velikog ratnog ostrva.

Šapić je istakao da će noćni klubovi tu biti propisno izolovani. Grad Beograd nastavkom akcije uređenja priobalja obezbediće da plovni objekti funkcionišu na bezbedan način koji neće ugrožavati svakodnevni život ljudi koji žive u okruženju.

Šapić je rekao da je uređenje Savskog šetališta milionski projekat, ali da će ono nakon toga biti najlepše u Beogradu.

Video-materijal možete preuzeti ovde.

Značajnim smanjenjem broja plovnih objekata na Savi i Dunavu i potpuno uklanjanje sa dela od Brankovog mosta do Ušća biće izmenjen pejzaž priobalja, ali i poboljšan kvalitet života građana koji žive u okolini.

 Nakon što priobalje bude očišćeno, Grad Beograd urediće Savsko šetalište, na kom će ostati samo 28 splavova na izlicitiranim lokacijama. Na Dunavskom keju, od Ušća do Zemuna biće 51 plovni objekat.

Splavovi će biti postavljeni sa priključcima za vodu i struju, svim standardima koje treba da ispunjavaju, prečišćivačima otpadnih voda, u dve dimenzije - 700 i 450 kvadrata.

Zakupac je dužan da vodno zemljište koristi u skladu sa važećim propisima i pribavi sve potrebne saglasnosti, dozvole i druge akte nadležnih organa radi privođenja vodnog zemljišta nameni za koju se vodno zemljište daje u zakup.

U Izmenama i dopunama plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd navodi se da je estetika plutajućih objekata na vodi uslovljena uređenjem priobalne zone i potrebno je da svojim izgledom ne ugrožavaju vizuelno sagledavanje vodenog prostora i druge obale reke.

Prostor niz reku Savu, od Starog sajmišta pa do Zemuna uključujući Muzej savremene umetnosti zbog posebnih prirodnih, likovnih i pejzažnih vrednosti označen je kao zona od interesa za Službu zaštite te postavljanje plutajućih objekata u ovoj atraktivnoj zoni mora biti kontrolisano i sa jasno definisanim pravilima.

 Plutajući objekti mogu se postaviti na propisanom rastojanju i određenih dimenzija, a pristup plutajućem objektu ne sme da devastira obalu, zelene površine i pešačke zone i mora biti krajnje jednostavan i funkcionalan. Objekat treba da bude postavljen isključivo u jednom nivou, bez sprata iz bezbednosnih razloga jer može potonuti ili se prevrnuti usled jakih udara vetra.

Ovo područje obale učestvuje u formiranju i unapređenju pejzaža i slike grada, i kao takvo se mora čuvati. Priključenje splavova na vodovodnu mrežu izvodi se u skladu sa uslovima JKP Vodovod i kanalizacija sa kojom vlasnik zaključuje ugovor o korišćenju vode, a ne smeju biti povezani na objekte gradske kanalizacije. Takođe nije dozvoljeno direktno puštanje otpadnih voda u vodotok.

Plutajući objekat mora da poseduje nepropusni tank koji mora da ispunjava važeće sanitarno-tehničke uslove. Za odlaganje otpada sa plutajućih objekata vlasnik treba da nabavi kontejner zapremine 1100 litara i sa JKP „Gradska čistoća" zaključi ugovor za odnošenje smeća.

Cilj regulacije splavova na beogradskim rekama je i zaštita prirode i biodiverziteta. Kako je ušće Save u Dunav ekološki značajno područje, zabranjeno je ugrožavanje zaštićenih vrsta i njihovih staništa, minimalno međusobno rastojanje objekata ne sme biti manje od 25 metara, a u nizu može da bude postavljeno najviše 10 objekata, nakon čega je neophodno napraviti rastojanje od najmanje 100 metara. Otpadne vode moraju biti odvođene tako da nema uticaja na površinske i podzemne vode.

Zabranjeno je i direktno i indirektno zagađenje vodotoka unošenjem supstanci koje mogu biti štetne po ljudsko zdravlje i vodene ekosisteme, kao i odlaganje derivata nafte na kopnu duž Save i Dunava. Vlasnici odnosno korisnici plutajućih objekata su obavezni da nakon okončanja svih radova na izgradnji održavaju maksimalni nivo komunalne higijene.

Na plutajuće objekte se ne smeju postavljati jaki reflektori i laseri usmereni u visinu ili ka reci, kako bi se izbegli negativni efekti na migratorne vrste ptica. Osvetljenje treba postaviti tako da ispuni uslove za bezbednost prilaza ljudi i bezbednost rečne plovidbe. Objekti moraju da ispunjavaju i važeće zakone i propise koji tretiraju problematiku buke.

Splavovi koji će biti ugostiteljski objekti poput restorana, klubova, kafića, hotela ili prodajni objekti će se u buduće nalaziti na Dunavskom keju preko puta Velikog ratnog ostrva. Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić istakao je da će noćni klubovi koji će se nalaziti na Dunavskom keju biti propisno izolovani.
Grad Beograd nastavkom akcije uređenja priobalja obezbediće da plovni objekti funkcionišu na bezbedan način.

Jedan od niza projekata Grada Beograda koji će srpskoj prestonici dati jedinstven pečat jeste „Linijski park" - reč je o funkcionalno uređenom skupu zelenih površina koje su u skladu sa ekološkim trendovima očuvanja životne sredine i podizanja kvaliteta života građana.

„Linijski park" jedan je od niza projekata koji Beograd i Opštinu Stari grad čine jedinstvenim u svetu, daju mu lice pave metropole i služi kao primer gradovima u Srbiji kako rečno priobalje može da se uredi, da se obala i centar povežu, podigne standard života građana i privuku turisti.

Ovaj projekat, značajan kako za Stari grad, tako i za Grad Beograd, doprineće smanjenju zagađenja, i pored Ade Ciganlije, predstavljati novu zelenu oazu svih građana, ali i novu kulturnu i edukativnu koordinatu na mapi grada.

Ispod parka biće izgrađena četiri podzemna prolaza za automobile, gradiće se i nova vodovodna, kanalizaciona i elektroenergetska mreža, telekomunikaciona infrastruktura i novi gasovodni kapaciteti prema savremenim tehnologijama koji uvažavaju trendove održivosti i očuvanja životne sredine.

Tako je šetalište u okviru treće celine sa već zadatim urbanističkim rešenjem novoizgrađenog K-Distrikta bio pravi izazov za održanje zelenog trenda „Linijskog parka - ono je obogaćeno sadnjom aromatičnih bašti tako da sada obuhvata preko 20 vrsta niskog i visokog rastinja. U okviru ove zone predložen je i koncept pod nazivom „Linkpark” sa ciljem povezivanja celina, a reč je o nekoliko linija, među kojima je „Linija kretanja tramvaja” duž većeg dela Dunavske ulice kao oblika održivog javnog gradskog prevoza, zatim „Ekoauto linija” kao forma drumskog saobraćaja sa automobilima koji imaju 0% karbonske emisije i „Linija biodiverziteta”, primenjena kao osnovni princip prirodne konektivnosti i biomimikrije i formiranje novog elementa zelene infrastrukture.

Ozelenjavanje linijskog poteza oko železničke pruge na Dorćolu, od Beton hale do Pančevačkog mosta, u dužini od 4.600 metara deo je projekta koji pored zelenih površina uključuje i brojne kulturne i edukativne sadržaje.

U okviru „Linijskog parka" biće izgrađene pešačke i biciklističke staze, platoi za izložbe, festivale, klizanje, dečja igrališta, sportski tereni na otvorenom, trim-staze, skejt park, kafići, restorani, umetnički paviljoni, edukativni centri. Jedna od najznačajnijih institucija kulture, Fakultet muzičkih umetnosti, takođe će se nalaziti u okviru „Linijskog parka".

U izgradnju parka uključen je i Zavod za zaštitu spomenika s obzirom na to da ovde nije reč samo o kreiranju velike zelene oaze, već i o jednom novom otkrivanju istorijskog lica grada, s obzirom na to površina obuhvata i pojas kompleksa Beogradske tvrđave u Donjem gradu. Radovi su otkrili neke delove tvrđave koji su bili zatrpani, zbog čega će šetnja ovim parkom biti šetnja kroz istoriju.

Tako će, na primer, u okviru devete celine „Linijskog parka" koja se proseže između zapuštene Dunav stanice i Poenkarove zgrada ovog objekta biti zadržana i rekonstruisana da bi u budućnosti imala namenu muzeja železnice.