Predsednik Privremenog organa Grada Beograda, Aleksandar Šapić obišao je poljoprivredno domaćinstvo Zorana Paunića u Nemenikuću zajedno sa predsednikom Gradske opštine Sopot, Živoradom Milosavljevićem.
Domaćinstvo Paunić obrađuje više od 50 hektra zemlje i pretežno se bavi stočarstvom i ratarstvom. Na svojoj farmi gaji više od 30 grla muznih krava, a od poljoprivrednih subvencija koje Grad Beograd i Ministarstvo poljoprivrede daju, kupili su krajem prošle godine traktor i pneumatsku sejalicu za kukuruz.
U toku su radovi na renoviranju objekta osnovne škole „Jelica Milovanović“ u Sopotu. Radovi na objektu podrazumevaju, zamenu podova, dela stolarije i molersko-farbarske radove.Takođe, unutar objekta započeta je rekonstrukcija plafona, učeničkih i nastavničkih toaleta, zbornice i jednog dela učionica.
Šapić je podsetio da Grad Beograd nekoliko godina unazad povećava subvencije za poljoprivredu, nastojeći da uveća podsticajna sredstva za stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, ali i za kupovinu mehanizacije, saopštio je Beoinfo.
- Ova porodica dobila je traktor od Ministarstva poljoprivrede, a od Grada Beograda pneumatsku sejalicu za kukuruz.
Nastavićemo da pomažemo i da povećavamo davanja, ali mora da bude i bolja kontrola, kako bi novac odlazio onima koji zaista žele da rade i kako bi imali sigurnost da proširuju svoj posao - rekao je on.
Svetle budućnosti nema ako se ne vratimo tradiciji, porodici, vrednostima od kojih moderan život pokušava da nas odvoji i koje su nas vekovima štitile i sačuvale srpski narod i srpsku državu
- Došao sam u posetu pravom srpskom domaćinu koji živi na obodu Beograda, u prigradskoj opštini Sopot - rekao je Šapić i dodao da je posetom ovoj porodici želeo da pokaže da bez obzira na sve ono što nosi moderan život, ne smemo da zaboravimo našu tradiciju i našu istoriju jer jedino to može da nam otvori prostor da u budućnost idemo na način koji bismo svi voleli.
Predsednik Privremenog organa na kraju je zahvalio na gostoprimstvu i podvukao da nam „svetle budućnosti nema ako se ne vratimo tradiciji, porodici, vrednostima od kojih moderan život pokušava da nas odvoji i koje su nas vekovima štitile i sačuvale srpski narod i srpsku državu”.
Uređena javna površina ispred Doma zdravlja: Javno komunalno preduzeće pod pokroviteljctvom Gradske opštine Sopot, nastavilo je sa uređenjem javne površine ispred objekta Doma zdravlja u Sopotu. Nakon novih pešačkih staza, postavljeni su novi parkovski mobilijari i preuređena je celokupna parkovska površina.
Predsednik opštine Sopot Živorad Milosavljević naglasio je dobru saradnju s Gradom Beogradom i Republikom Srbijom, posebno u segmentu očuvanja sela i davanja podsticaja ljudima da ostanu na svojim ognjištima. Ukazao je da su radovi na Makiškom vodovodu daleko odmakli, a da je mnogo uloženo i u putnu infrastrukturu, te da Sopot postaje veoma poželjno mesto za život.
Izgradnja novog parkinga kod kapele i proširenje groblja u Ralji: Operativa Javnog komunalnog preduzeća i Gradske opštine Sopot, izvodi radove uređenja nove parcele za groblje u Ralji, površine od četiri hektara. Paralelno sa uređenjem nove parcele vrše se pripremni radovi za proširenje parkinga koji se nalazi kod kapele.
- Veza između lokalne zajednice, Grada Beograda i Republike, ta nit, mora da se očuva jer to je interes građana i samo na taj način možemo da realizujemo ciljeve - naveo je Milosavljević.
Razvoj Lazarevca, Obrenovca, Mladenovca i Barajeva biće prioritet jer su to opštine koje su poput „manjih gradova” i potrebno je ljudima da se obezbede isti uslovi koje imaju građani u samom centru grada, rekao je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić.
Pored uspešnih projekata koje je Gradska opština Lazarevac izvršila u 2023. godini, otvorena su i dva nova poglavlja velikih poduhvata koja će dodatno unaprediti život građana i građanki.
U pitanju su dva kapitalna infrastrukturna projekta:
- izgradnja gradske pijace,
- izgradnja gradskog trga sa podzemnom garažom.
Dva kapitalna projekta omogućena su uz pomoć Grada Beograda, gradonačelnika Šapića i sekretarijata koji su uključeni u sprovođenje ovih projekata.
Prilikom posete Aleksandra Šapića Lazarevcu krajem prošle godine javnost je dobila uvid u napredak oba projekta, a potvrđen je i njihov značaj.
- Sve projekte opština radi, a nakon toga za sredstva konkuriše u Gradu - naveo je tom prilikom predsednik Gradske opštine Lazarevac, Bojan Stević, i dodao da je upravo na taj način Grad finansirao brojne važne infrastrukturne projekte na teritoriji opštine Lazarevac. Takođe, zahvalio je i svim zaposlenima u opštinskoj upravi, javnim preduzećima i institucijama u Lazarevcu koji su učestvovali u izradi kvalitetnih projekata, a koji su naišli na odobravanje gradonačelnika i njegovog tima ljudi.
Izgradnjom gradske pijace i gradskog trga sa podzemnom garažom neumorno se radi na prosperitetu Gradske opštine Lazarevac kako bi se poboljšali uslovi života građana i građanki. Time je Gradska opština, na čelu sa Bojanom Stevićem, još jednom podcrtala cilj ranijih, trenutnih i budućih projekata na svojoj teritoriji – Uprava koja je po meri svih građana.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je u septembru prošle godine u Lazarevcu i radove na rekonstrukciji Osnovne škole „Vojislav Voka Savić" i podsetio tada da je Grad za godinu i po njegovog mandata odvojio značajna sredstva za kapitalne investicije u toj opšitni.
- Neke projekte Lazarevac realizuje iz sredstava Grada Beograda, nešto iz sopstvenih sredstava, a naša obaveza je da dobro sarađujemo. Od novca koji smo mi opredelili rekonstruisano je više od 50 ulica, radi se kanalizacija, škole, dve fiskulturne sale, očekuje se i vrtić u Stepojevcu, kao i završetak radova u centru Lazarevca - rekao je Šapić.
Lazarevac će po završetku tih radova izgledati kako i dolikuje mestu u kojem živi više od 60.000 ljudi, rekao je Šapić tokom obilaska škole koju pohađa 800 đaka, a u kojoj se prvi put od osnivanja sprovode značajniji radovi na uređenju i sanaciji.
Predsednik opštine Lazarevac Bojan Stević zahvalio je predsedniku Privremenog organa Grada Beograda Aleksandru Šapiću i njegovom timu na angažovanju, te podsetio da su do sada izvedeni radovi na Gimnaziji u Lazarevcu, a da se trenutno obavljaju radi u tri škole, OŠ „Vojislav Voka Savić", OŠ „Knez Lazar" i Muzičkoj školi „Marko Tajčević".
Očekuje se, dodao je, i raspisivanje javne nabavke za dve matične škole, u Dudovici i Junkovcu.
On je izrazio zahvalnost Gradu Beogradu za pomoć u izgradnji dve balon-sale i podsetio da su u okviru školskih objekata postavljene multifunkcionalne podloge, kao i da su nabavljene 63 interaktivne školske table.
Stević je ukazao na značaj učešća Grada i Aleksandra Šapića na izgradnji putne infrastrukture, gradske tržnice, završetku garaže i trga ispred zgrade Opštine, kao i na mnogim drugim projektima.
- Nastavićemo da radimo kao i do sada, te da zajedno sa Gradom Beogradom stvaramo bolje uslove za naše sugrađane, koje će oni svakako znati da cene - rekao je Stević.
Dijagnostički centar Doma zdravlja „Obrenovac” jedinstven je zdravstveni objekat u našem gradu, u koji je Opština početkom prošle godine uložila više od 200.000.000 dinara, dok su najmoderniji skener, rendgen i ultrazvučne aparate donirali Vlada, resorno ministarstvo i Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Grad je finansirao IT opremu i radnu ploču za povezivanje aparata sa Kliničko-bolničkim centrom „Zemun”, čiji će lekari obavljati specijalističke preglede. Jedinstvenost se i ogleda u tome što će to biti jedini dom zdravlja gde će se raditi ta vrsta pregleda.
Ovaj centar tada su obišli su i Danica Grujičić, ministarka zdravlja, i Aleksandar Šapić, gradonačelnik.
- Mi ćemo po novom pravilniku dozvoliti da se u takvim domovima zdravlja koji ne pripadaju zdravstvenim centrima i koji su daleko od bolnica može uraditi sve ono što je neophodno za jednu dobru dijagnostiku. Tako da ljudi ne moraju da se u slučaju da imaju normalan nalaz upućuju u bolnice i kliničke centre. Drugi sprat takođe može poslužiti za neku vrstu dnevne bolnice, možda opservacije u jednom trenutku, gde pacijenti mogu da dobiju infuziju i da se potom vrate kući - rekla je Grujičićeva prilikom posete Obrenovačkom domu zdravlja.
Da je primarna zdravstvena zaštita prioritetna, istakao je i gradonačelnik Šapić.
- Zahvaljujući novom dijagnostičkom centru, bolnice i klinički centri rasteretiće se za 10.000 do 12.000 ljudi godišnje - istakao je Šapić i izrazio spremnost da Grad, bez obzira na to što domovi zdravlja više nisu u njegovoj nadležnosti, učestvuje u izgradnji zdravstvenih stanica i ambulanti kako bi se pospešila primarna zaštita i na nivou mesnih zajednica.
- Svi imamo isti cilj, a to je dobrobit ljudi. Namera nam je da čak sedamdeset-osamdeset odsto zdravstvenih usluga ljudi dobiju u mestu gde žive. Ne može to odjednom, ali ovo je jedan od primera da se u tom pravcu ide - istakao je Šapić.
Krajem prošle godine u Surčinu su počeli pripremni radovi na izgradnji infrastrukture koja je neophodna za nastavak realizacije projekta EKSPO 2027. i Nacionalnog stadiona i u ovom trenutku u tom delu grada nalazi se najveće gradilište u Srbiji.
Iako je realizacija tek počela, projekat „Ekspo 2027" već je promenio Surčin. Kamioni i građevinske mašine su prva slika koja se može videti na lokaciji gde će u Surčinu u blizini auto-puta „Miloš Veliki” biti izgrađen sajamski kompleks za svetsku izložbu „Ekspo 2027” i Nacionalni stadion. Planirana je i izgradnja luksuznih kompleksa za 9.000 i 3.500 ljudi, kao i golf tereni. Očekuje se da će cene nekretnina biti visoke.
Obišavši radove, predsednik Gradske opštine Surčin Stevan Šuša je istakao da se na ovoj lokaciji gradi najurbaniji deo Surčina i da površina celog kompleksa sajma i stadiona iznosi 167 hektara. Ta površina će biti proširena jer je u planu izgradnja stambenih jedinica, u prvom momentu za učesnike kojih će biti oko 3.000.
Na teritoriji Surčina biće izgrađena infrastruktura na površini od 210 hektara - objekti za Ekspo 2027, hoteli, stambeni prostor, Nacionalni stadion na 36 hektara i stanica gradske železnice, najavio je predsednik opštine Surčin Stevan Šuša. Novi beogradski sajam planiran je kraj Nacionalnog stadiona u Surčinu. U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Površina plana obuhvata 167 hektara, od čega je sajmu namenjeno 113 hektara zemljišta.
Kompleks „Ekspo 2027” je planiran kao multifunkcionalni prostor koji bi mogao da preraste u značajan ekonomski i turistički centar za grad Beograd i Republiku Srbiju, navodi se u dokumentaciji Minisatrstva građevine.
Planom je navedeno da će linijska infrastruktura kompleksa budućeg sajma obuhvatati osam kilometara gradskih bulevara, saobraćajnu petlju, nadvožnjak, liniju gasovoda, toplovod, hidrovod, kao i parking veličine 15 hektara, a ugovor za izgradnju linijske infrastrukture je potpisan sa izvođačem firmom „Pauer Čajna” (Power China).
U okviru pomenutog kompleksa biće izgrađena i metro i železnička linija koja će povezivati Surčin i Obrenovac, a ideja je i da se u budućnosti izgradi i marina na reci Savi u kojoj će moći da se usidre i veliki turistički brodovi.
Prema postojećem planu za izgradnju kompleksa predviđeno je da radovi budu završeni do decembra 2026. godine kako bi državama učesnicama svetske izložbe bili na raspolaganju izložbeni paviljoni. Kada izložba bude završena ti stanovi će biti pušteni u prodaju čime će Surčin dobiti novo naselje, a mnogi ga već sad nazivaju „Novi Beograd 2".
Širina kolovoza petlje Jakovo iznosi šest metara, od čega je jednotračni kolovoz širok 3,5 metara, dok je zaustavna traka 2,5 metara, a bankina su široke 1,5 metar. Ukupna dužina saobraćajnica iznosi 2,24 kilometra, a površina kolovoza ulivno-izlivnih saobraćajnica i proširenja zaustavne trake autoputa je 11.230 kvadratnih metara. Izgradnja je obuhvatila i javno osvetljenje za nove saobraćajnice, telekomunikacionu infrastrukturu, sistem za detekciju saobraćaja i video nadzor.
Vrednost radova je 3,3 miliona dolara, a priključna saobraćajnica je otvorena 16. decembra 2023. godine, dve nedelje pre roka.
U opštini Surčin kažu da izgradnja izložbenog prostora i stadiona sa svim pratećim objektima za njih znači novu fazu u razvoju ovog kraja. Međutim, tokom izvođenja radova biće evidentne promene u svakodnevnom životu, poput povećanog teretnog saobraćaja na putnoj mreži. U ovom trenutku kroz centar Surčina svakog dana prođe do 300 šlepera, koji ponekad stvaraju probleme u saobraćaju, istakao je predsednik opštine.
A novoizgrađena saobraćajna petlja u Jakovu pokazala se kao dobra investicija jer je rasteretila opštinu Surčin kamionskog tranzitnog saobraćaja i priključila sadašnju i buduću privrednu zonu na auto-put „Miloš Veliki”, kažu građani i privrednici iz Jakova.
Predsednik Opštine Surčin Stevan Suša navodi važnost izgradnje Singidunuma, obližnjeg kompleksa na području između Beograda i Sremske Mitrovice.
- Gradić koji će se ukrštati na putevima između Beograda i Sremske Mitrovice, sa auto-putem prema Novom Sadu, odnosno, Batajnici. To je prostor od 220 hektara i predviđa se da će tu stanovati oko 9.000 ljudi - rekao je Suša i dodao da će se kod Bečmena i Petrovičića na 350 hektara takođe predviđa zona visokog stanovanja i golf tereni sa 18 rupa za oko 3.500 stanovnika. Oni koji se bave nekretninama očekuju da će na ovom prostoru biti izgrađen Novi Beograd 2.
Građani sada stižu brže do centra Beograda i priključenje u Jakovu je donelo brojne benefite ne samo građanim Surčina već i čitavog Donjeg i Zapadnog Srema.
Novoizgrađena saobraćajna petlja kod Jakova pokazala se kao dobra investicija jer je rasteretila opštinu Surčin tranzitnog kamionskog saobraćaja i priključila kompletnu industriju na autoput „Miloš Veliki", kažu građani i privrednici iz Jakova.
Izgradnjom saobraćajne petlje meštani Jakova do Novog Beograda, umesto za pola sata, sada stižu za manje od 10 minuta. Pored toga smanjena je frekvencija kamionskog tranzitnog saobraćaja kroz centar Surčina, čime su se izbegle gužve u samom mestu, a sve to će i doprineti očuvanju životne sredine. S druge strane i buduća industrijska zona u ovom delu opštine biće direktno povezana na auto-put.
Petlja kod Jakovo je važna ne samo za 40.000 ljudi koji tu žive, već je bitna jer se u Jakovu nalazi industrijska zona, te je njenom izgradnjom omogućeno da se ta industrijska zona dodatno razvije.
Šuša je istakao da verovatno ni u jednu opštinu nije uloženo u kratkom periodu koliko su predviđena ulaganja u opštinu Surčin do 2027. godine.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić potpisao je krajem prošle godine sa načelnikom Opštine Sokolac Milovanom Bjelicom Sporazum o donaciji 30 miliona dinara za izgradnju gradske kuće u ovoj opštini.
Time je ispunjeno obećanje koje je Šapić dao tokom svoje prve zvanične posete Republici Srpskoj 2022. godine.
Šapić je nakon sastanka i potpisivanja sporazuma istakao da su ljudi iz Republike Srpske uvek dobrodošli u Beograd i naglasio da je tema svakog razgovora sa njima međusobna podrška i razumevanje.
- Srpski narod je tokom svoje istorije prolazio kroz teške periode i kad god nije bio jedinstven i kada je dozvoljavao da se u njega ubaci seme razdora, imali smo ozbiljne probleme, plaćali glavama, gubili teritorije i ostajali bez svega onoga što nam je najvažnije. Sada smo, kao i uvek, razgovarali o tome kako Beograd može da pomogne ne samo Sokocu nego i drugim opštinama u Republici Srpskoj. Podsećam da smo se ranije već dogovorili o bratimljenju beogradskih opština sa što većim brojem opština u Republici Srpskoj. Cilj je da se i na tom nivou napravi što bolja saradnja i pomogne našim ljudima, ali i da se neguju bliski odnosi u svim segmentima - rekao je Šapić.
Grad Beograd i Republika Srbija nastavljaju da pomažu lokalnim samoupravama i žiteljima sa druge strane Drine.
- Prva poseta kada sam postao gradonačelnik bila je poseta opštini Sokolac i tada sam odao poštu srpskim borcima na srpskom groblju „Mali Zejtinlik”, gde je sahranjeno više od 1.000 srpskih boraca stradalih na sarajevskom ratištu. Tada mi je predstavljen projekat Gradske kuće Sokolac. Vlada Republike Srbije se obavezala da će pomoći izgradnju ovog objekta, a u ime Grada Beograda dao sam reč da će i Grad pomoći sa 30 miliona dinara. Danas ispunjavamo to obećanje i želim im da gradska kuća izgleda kako dolikuje jednoj srpskoj opštini - istakao je Šapić.
Šapić je poručio našem narodu u Republici Srpskoj da će Beograd i Srbija uvek voditi računa o njima, kao što vodi računa o čitavom srpskom narodu bez obzira na to u koliko država živi.
U delegaciji koja je došla u Beograd bio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Šapić je na kraju zahvalio i predsedniku Dodiku što je našao vreme da poseti Stari dvor prvi put otkad je Šapić na čelu Grada Beograda. Naglasio je da je Dodik uvek rado viđen gost.
Milorad Dodik je istakao da podržava Aleksandra Šapića u tome što se nakon uspešne sportske karijere opredelio za politiku i pokazao velike rezultate.
– Došao sam ovde da podržim njega i ono što je on činio za Beograd, a to je vidljivo pogotovo nama koji često dolazimo ovde jer svaki put vidimo neku novu promenu. Podržavam Šapića i njegov tim i želim mu da nastavi svoj posao koji je do sada odlično obavljao. Veoma je važan odnos prema sprskom narodu u Republici Srpskoj, a gospodin Šapić je do sada zaista pokazao veliku brigu o našem narodu van Srbije. Zato naglašavam da je Beograd prestonica svih Srba, a Banjaluka glavni grad Republike Srpske. Svih ovih godina moja uspešna saradnja sa predsednikom Vučićem i Aleksandrom Šapićem zasnivala se na brizi i pomoći građanima Republike Srpske, pre svega kao svojoj braći – rekao je Dodik.
Grad Beograd je do sada izdvojio više od 160 miliona konvertibilnih maraka, a u gotovo svim opštinama i gradovima, od Trebinja do Novog Grada, u delo je sprovedeno oko 130 projekata. Finansirana je izgradnja osnovnih i srednjih škola, fakulteta, te putne, privredne, sportske i socijalne infrastrukture, a mnogi objektu, upravo u znak zahvalnosti, nose naziv „Srbija”. Novi ciklus pomoći Srbije za ukupno pet opština u Srpskoj, dogovoren je na sastanku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Srbije Aleksandra Vučića. Na spisak za pomoć dolaze Sokolac, Rudo, te Nevesinje, Bileća i Višegrad.
On je izrazio posebnu zahvalnost za pomoć na izgradnji gradske kuće koju će graditi Srbija, Beograd, Republika Srpska i Opština Sokolac.
- Sokolac je jedno od važnih mesta u Republici Srpskoj, jer se tamo nalazi groblje gde su sahranjeni borci koji su poginuli na sarajevskom ratištu i zato hvala gospodinu Šapiću za osećaj da bude deo ovog projekta. Srbija i Republika Srpska grade infrastrukturne projekte koji nas povezuju, a to ne bi moglo da se postigne bez jake saradnje – zaključio je Dodik.
Milovan Bjelica je istakao da je danas izuzetno značajan događaj za Republiku Srpsku, Istočno Sarajevo, Sokolac i legendarnu Romaniju.
- Opština Sokolac je zahvalna Srbiji, Gradu Beogradu, gradonačelniku Aleksandru Šapiću i njegovim saradnicima na pomoći koju je do sada imala i koju će imati u narednom periodu. Ta zahvalnost i ljubav se ne može iskazati rečima prema Beogradu i Srbiji. Gradonačelnik Šapić i njegovi saradnici dokazali su se svojim radom i od Beograda napravili istinsku prestonicu svih Srba. Ovaj projekat je veoma značajan za kulturu sećanja na sve ono što se dešavalo na našim prostorima - istakao je Bjelica.
On je podsetio da je Aleksandar Šapić stupajući na dužnost gradonačelnika Beograda jednu od prvih poseta učinio opštini Sokolac.
- Tada je Aleksandar Šapić posetio Srpsko-vojničko groblje na kome je sahranjeno oko 1.000 poginulih boraca, prosečne starosti oko 30 godina, i razgovarao sa porodicama od kojih su neke izgubile i po tri člana za odbranu Republike Srpske. Posle njegove posete srpskom vojničkom groblju krenule su posete sa svih strana, a posebno iz Srbije. Posebno zahvaljujem što ste otvorili sve puteve prema srpskom vojničkom groblju, prema manastiru Sokolac na Romaniji, gde je upisano 4.266 imena boraca koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske. Sokolac gaji i sledi politiku dogovorenu između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika kada je u pitanju sve ono što se u prošlosti dešavalo. Da ne bi danas ova podrška bila jednosmerna, samo prema opštini Sokolac, mi smo uspostavili projekat izgradnje rizort odmarališta „Sokolov grad” na ravnoj Romaniji i mi ćemo jednu lokaciju ustupiti Gradu Beogradu da izgradi vilu ili odmaralište - rekao je Bjelica, zahvalivši Aleksandru Šapiću na prijemu i dosadašnjoj pomoći.