Infrastruktura

Izgradnjom javne podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici Beograd će dobiti 284 nova parking mesta i park koji će biti kompletno uređen i obuhvatati i arheološki izložbeni prostor. Ovaj projekat Grada Beograda se prostire na 10.000 m2 čiji kapacitet odgovara ukupnom broju uličnih parking mesta na potezu Vlajkovićeva ulica, Kosovska, Majke Jevrosime, Kondina i Palmotićeva.

Na pripremnoj fazi projekta garaže koja ima četiri nivoa i čija je izgradnja planirana za ovu godinu Grad Beograd je radio u saradnji sa Gradskom opštinom Stari grad dve godine, a početku same izgradnje prethodili su konzervatorski radovi stručnog tima Muzeja grada Beograda na arheološkom lokalitetu koji je poznat od ranije. Početak radova na izgradnji javne garaže u parku pored zgrade Skupštine Srbije ozvaničen je u martu 2024. godine i tom prilikom je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić izrazio uverenje da neće doći do velikih odstupanja od najavljenih termina, kao i da je ispoštovano sve što se arheologije tiče.

Šapić, koji je prisustvovao početku radova, rekao je da je došavši na mesto gradonačelnika kao jedan od prioriteta postavio izgradnju novih parking mesta, jer je to problem svake metropole i svake urbane sredine, a Beograda naročito, kao i da za dvadeset meseci koliko je na čelu grada, uzimajući u obzir i započete projekte, grad ima 2.600 novih parking mesta.

Izgradnja podzemne garaže u Vlajkovićevoj poverena je u okviru javno-privtnog partnerstva kinskoj kompaniji „Šandong Hajspid” koja finansira i izvodi radove i koja je u našoj zemlji stekla kredibilitet radeći na brojnim projektima i poštujući pravila zaštite životne sredine.

Izgradnja podzemne garaže u Vlajkovićevoj otvorila je mogućnost za nova arheološka istraživanja i obuhvata usku saradnju sa Muzejom grada Beograda, s obzirom na to da ova površina predstavlja deo arheološkog nalazišta poznatog kao Antički Singidunum, na kojem se nalaze ostaci iz vremena 3. i 4. veka.

Iskopavanja na lokalitetu Vlajkovićeva ulica donela su na svetlost dana ostatke rimskog vodovoda u vidu kanala dužine oko 60 metara i taložni šaht u okviru istog tog vodovoda, zatim ostatke 16 rimskih grobnica i četiri kamena sarkofaga. Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković najavila je da će nakon završetka garaže i postavljanja parka i artefakata u okvir ovog parka koji će se naći na gornjoj koti garaže, svi posetioci dobiti mogućnost da vide te predmete i da u njima uživaju.

Video-materijal možete preuzeti ovde.

Jedan od najambicioznijih projekata u Beogradu, rekonstrukcija Trga Nikole Pašića, simbola glavnog grada zvanično je počela 26. februara.

Ovaj projekat je usklađen sa savremenim potrebama građana, ali i urbanističkim vizijama razvoja Beograda. Rekonstrukcija obuhvata kompletno osavremenjivanje trga, uvođenje naprednih tehnoloških rešenja i poboljšanje kvaliteta života u samom centru grada.

Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa Grada Beograda je prilikom obilaska radova rekao da će rekonstrukcija koštati 584 miliona dinara i trajati sedam meseci. Prema njegovim rečima, spomenik Nikoli Pašiću će takođe biti tretiran na pravi način, naravno u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Objasnio je da se to odnosi na čišćenje, popravku ploča, zaštitu, kao i sve drugo što je potrebno, a da se za sada ne zna da li će biti potrebe da se spomenik „skida” sa postolja, jer će o tome, kako je naglasio odluku doneti Zavod.

Iz Sekretarijata za investicije Grada Beograda ističu da će rezultati ove temeljne rekonstrukcije doprineti lepšem, funkcionalnijem i zelenijem centru grada, u skladu sa najvišim standardima urbanog dizajna i održivog razvoja.

Ukupna površina koja podleže rekonstrukciji iznosi 8.156,27 kvadratnih metara, od čega je značajan deo predviđen za pešačke zone, što potvrđuje opredeljenost Grada Beograda ka stvaranju pristupačnijeg i prijatnijeg okruženja za sve građane i posetioce.

Planirani radovi uključuju rekonstrukciju hidrotehničkih i elektroenergetskih instalacija, modernizaciju javne rasvete sa LED tehnologijom, postavljanje novog urbanog mobilijara, kao i izgradnju nove fontane od kamena. Projekat stavlja naglasak na ekološku održivost, sa ciljem povećanja zelenih površina i poboljšanja urbanog pejzaža.

Trg Nikole Pašića je poslednji put rekonstruisan 1984. godine, a fontana će posle obnove izgledati kao kada je prvi put napravljena po rešenju arhitekte Hranislava Stojanovića. Na javnom konkursu za rekonstrukciju Trga pobedio je predlog arhitekata Zorice Savičić i Zorana Mitrovića.

Po završetku radova Trg Nikole Pašića, simbolizovaće mesto susreta tradicije i inovacija, prikazujući posetiocima iz celog sveta kako Beograd uspešno spaja svoju bogatu istoriju sa vizijom napretka, a biće jedan od dragulja naše prestonice koji će svedočiti o sposobnosti da skočimo u budućnost, čuvajući pri tome naše neprocenjivo kulturno i istorijsko nasleđe.

Video-materijal možete preuzeti ovde.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, prilikom obilaska SC „Voždovac” najavio je da očekuje da ove godine počne rekonstrukcija bazena na Banjici, kao i samog Sportskog centra i da će Grad Beograd preuzeti upravljanje nad tim objektom.

Prema njegovim rečima najhitnije će biti urađen projekat rekonstrukcije i sanacije objekta u kojem se bazen nalazi.

Cilj je da se na Banjici čitav prostor od stadiona, sportske hale, teniskih terena i plivališta konačno organizuje na kvalitetan način, što će doprineti kvalitetnijem i sadržajnijem životu svih ljudi koji žive u ovom delu grada.

U planu je da se napravi interna saobraćajnica sa trotoarima zbog bezbednosti dece, a i da se uvede red kada je parkiranje automobila u pitanju.

Rekonstrukcija bazena, koji je simbol Voždovca biće rađena prioritetno, pre svega zbog dece da bi imala gde da treniraju. Nije u pitanju samo VK „Partizan”, već čitav ovaj deo grada.

Samo tokom leta prošle godine Grad Beograd je podelio skoro 200.000 besplatnih kartica za korišćenje gradskih bazena, i zato će najveće benefite po završetku radova na rekonstrukciji bazena „Banjica“ imati upravo građani.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić prilikom obilaska novoizgrađenue ambulante u naselju Gaj u Barajevu je poručio da završetkom radova blizu pet hiljada građana dobija brzu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu umesto u udaljenom domu zdravlja.

Ambulanta ima površinu od 120 kvadratnih metara, pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom, čekaonicu, dve ordinacije, sobu za intervencije, laboratoriju, pomoćne prostorije za osoblje, a pored redovnih pregleda u njoj će biti organizovani i preventivni.

Ova ambulanta ima doktora opšte prakse, organizovanu laboratoriju, pedijatra, a po potrebi, doktora specijalistu otorinolaringologije ili neke druge grane medicine. Zdravstvene usluge koje se pružaju znatno olakšavaju svakodnevni život stanovnicima ovog naselja, posebno starijim građanima.

Vrednost objekta ambulante iznosi blizu 19 miliona dinara, a planirano je da se neposredno ispred same zgrade postavi dečje igralište.

Objekat je izgrađen sredstvima Opštine Barajevo, a prema rečima Aleksandra Šapića, zato je i povećan budžet svim opštinama, posebno prigradskim.

Prema njegovim rečima, u Barajevu su urađene suštinske i ključne stvari bitne za svakodnevni život svakog građanina, kao što su ambulanta, dom zdravlja, sportski tereni. Otvoren je i Centar za smeštaj dece i omladine ometene u razvoju, koji je uradio Grad Beograd.

Na taj način su se stekli uslovi da u ovom mestu meštani imaju lepši i kvalitetniji život.

To su stvari koje su građanima prigradskih opština, koja žive u naseljima koja su relativno udaljena od domova zdravlja od najveće važnosti. Oni praktično neće morati da idu u dom zdravlja, dobili su brži pristup doktoru, a na taj način su ujedno i smanjili gužve u domu zdravlja.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, prilikom obilaska sportskih terena na Bežanijskoj kosi je najavio da će ovde biti izgrađen sportski centar koji će biti najlepši i najsadržajniji u ovom delu Evrope.

Prema njegovim rečima ovo treba da bude mesto na kome će da se skupljaju ne samo profesionalni sportisti nego i svi građani Beograda, kao i rekreativci, a kakao je naglasio ideja je da ovde bude multifunkcionalni teren sa veštačkom travom na kome mogu da se upražnjavaju različiti sportovi, a pre svega fudbal i ragbi.

Pored atletske staze, gde će moći da se održavaju i zvanična takmičenja u atletici, biće izgrađeni teniski, košarkaški, padel i rukometni tereni, a postoji predlog u idejnom rešenju da se grade i otvoreni bazeni.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda je naglasio je da će ovo biti sportski centar kakav ne postoji u ovom delu Evrope, sa centralnim objektom koji će biti Beogradski zavod za sport i medicinu sporta. On će imati veliki značaj jer će u njemu moći da se pregledaju i testiraju sva beogradska deca.

Grad Beograd sa Vladom Republike Srbije je napravio dogovor da ovi tereni pripadnu Gradu Beogradu, kako bi bili uređeni i izgledali onako kako im to i dolikuje. Sportski tereni i sportska igrališta, kako je rekao Šapić, biće na ponos svih.
Prelazak imovine na Grad Beograd će biti urađen i sa Sportskim centrom „11. april” i bazenima. Grad Beograd je ovaj deo prestonice opredelio za sport i što je za građane važno ovde neće biti novih zgrada.

Očekuje se da idejni projekat bude završen ove godine, a da se krajem 2024. krene u njegovu realizaciju.

U planu je da u ovom delu grada zajedno sa drugim bazenima bude ukupno pet zatvorenih i tri otvorena bazena, koja će biti proširena.

To je posebno značajno jer ovaj deo grada ne pokriva samo Novi Beograd, već i Surčin, ceo Zemun, kao i veći deo Čukarice, zbog povezanosti preko Mosta na Adi.

Nova autobuska stanica u novobeogradskom Bloku 42 imaće 44 polazna perona, 12 dolaznih i 9 dolazno-polaznih za turističke linije, odnosno ukupno 65 perona u okviru građevinskog kompleksa, koji se prostire na parceli većoj od devet hektara. Na ovom prostoru će se nalaziti još oko 30 parking-mesta za duže zadržavanje autobusa u neposrednoj blizini.

Radnici trenutno na gradilištu uređuju još jedan parking-prostor i postavljaju nadstrešice na izgrađene dolazne perone. Takođe, popločava se deo koji je ostao da se završi, a uređuje se i budući aneks, gde će se prodavati karte do završetka glavne zgrade.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, prilikom obilaska radova, podsetio je da su oni počeli još 2017. godine, i kako je rekao Grad je pre izvesnog vremena konačno uspeo da raskopča „Gordijev čvor” koji je bio vezan proteklih godina i da uđe u ponovne radove na autobuskoj stanici.

Prema njegovim rečima sada sve ide svojim tokom i sav autobuski saobraćaj će biti prebačen u Blok 42.

Pitanje autobuske stanice je rešeno na najbolji način, a ona će kad bude završena pored lisabonske biti najbolja najpraktičnija i najfunkcionalnija autobuska stanica u Evropi.

Pored saobraćajnog koji će profunkcionisati već od ove godine, ona će imati jedan ogroman infrastrukturni kapacitet sa staničnom zgradom i svim onim za šta će radovi da traju još godinu-dve, kada se bude završila i stanična železnička zgrada koja je sastavni deo kompleksa .

Beograd će konačno, posle toliko godina, dobiti pravu autobusku stanicu kakvu i zaslužuje, a odlazak i dolazak, kako putnika, tako i pratilaca biće mnogo komforniji i lepši.

Rekonstrukcija Višnjičke ulice na Paliluli je bila jedna od najkompleksnijih saobraćajnica jer njom veliki broj vozila svakodnevno prolazi.

Prilikom obilaska ove ulice po završetku radova gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je ocenio da će građanima dodatne saobraćajne trake mnogo značiti jer će smanjiti gužve.

Istakao je da je ovde primenjen primer rada koji je podrazumevao da se sinhronizovanim radom svih gradskih i republičkih službi o jednom trošku i u istom vremenskom periodu završi rekonstrukcija uz što manje ugrožavanje svakodnevnog života Beograđana.

Na taj način je prekinuta ona ružna praksa koja je važila u Beogradu decenijama unazad, da svako preduzeće izvodi svoje radove ne obazirući se na to da je neko drugo radilo na istom mestu pre toga, rekao je Šapić.

Bez obzira na to što su radovi izvođeni u jednoj od možda najkomplikovanijih ulica, kojom na dnevnom nivou prolazi ogroman broj vozila, nijednom nije bio ugrožen svakodnevni život, a Višnjička ulica je najbolji primer kako je moguće širenjem kolovoznih traka povećati protok saobraćaja u Beogradu.

Rekonstrukcijom ove ulice urađena je i jedna od najkompleksnijih realizacija u elektroprenosnom sistemu. Radi se o završetku kablovskog voda u dužini 4,3 kilometra sa nadzemnim naponom od 110 kV, koji povezuje trafostanice „Beograd 1” i „Beograd 6”. Zamenjen je sistem koji je postavljen davne 1969. godine, a na ovom vodu će se snabdevati širi centar grada poput Dorćola i Savskog venca, ali i toplana na Dorćolu, dve bolnice i zgrada Narodne skupštine.

Po završetku Višnjičke ulice, gde su urađene tri trake po smeru ukupne širine 9,5 metara, odmah su nastavljeni radovi na potezu ka Bogosloviji.

Prilikom obilaska rekonstruisane saobraćajne deonice od Ulice Mije Kovačevića do Bogoslovije, gradonačelnik Šapić je naveo da je ona još jedan pokazatelj da rokovi i prilikom velikih radova u gradu mogu da se poštuju. Kako je tada rekao rekonstrukcija je završena oko mesec i po dana posle okončanih radova na obnovi i proširenju Višnjičke ulice, čime je i čitav ovaj veliki projekat završen.

Posle ovih radova od Rospi ćurpije imamo po tri trake sa svake strane, do Bogoslovije po dve trake, a dolazak i prijem do Dečje bolnice više nije ugrožen.

Rekonstrukcijom Višnjičke i ulice Mije Kovačevića, promenjen je i svakodnevni život Beograđana, a s obzirom da se ovaj potez nalazi i na trasi prve linije metroa, potpuno će u budućnosti saobraćaj u ovom delu grada biti rasterećen.

Projekat, koji je nazvan „mali metro”, suštinski menja saobraćajnu arhitekturu grada Beograda, jer će tunel, koji će ići ispod Ulice Gavrila Principa i izlaziti u Bulevar despota Stefana, praktično povezati dva saobraćajno najdalja dela grada.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić rekao je kada je Vlada Republike Srbije potpisala ugovor za izgradnju tunela od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta, a koji će zajedno sa Novim savskim mostom činiti najvažniji saobraćajni projekat, da on kao ideja postoji više od 50 godina.

Kako je tom prilikom istakao projekat Novog savskog mosta ne može da bude do kraja potpun i svrsishodan ukoliko nema tunela, a da je nazvan „mali metro“ jer će povezati dva međusobno udaljena dela grada što podrazumeva potez od Bulevara despota Stefana do velike saobraćajnice koja će se raditi na uglu Vladimira Popovića i Bulevara Nikole Tesle.

Investitor ovog projekta je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Tunel će biti dug oko dva kilometra, ulica Gavrila Principa se neće pomerati, ići će se ispod nje i izlaziće u Bulevar despota Stefana.

Koliko će biti izmenjena saobraćajna arhitektura grada najbolje pokazuje primer, koji je Šapić izneo prilikom posete građanima na Slanačkom putu, kada je rekao da će tim pravcem do centra Novog Beograda moći da stignu za nešto više od deset minuta.

Nakon ovog projekta Beograd saobraćajno neće više biti isti, ali ono što je jako važno je da će se procenat zagađenja smanjiti za 14 odsto, gužve za 12 odsto, a pritom će biti spojena dva najudaljenija dela grada, Novi Beograd, Zemun i Surčin sa Zvezdarom, Palilulom i Pančevačkim mostom.

„Mali metro” znači da će se na tom potezu stizati i pre nego pravim metroom, jer metro ima stanice a ovde nema zaustavljanja. Projekat tunela je izuzetno je kompleksan, a realno je da oba projekta budu završena za tri i po do četiri godine.

Ovaj projekat je podignut na nacionalni nivo, što znači da niko neće moći da ga zaustavi, a njegovim završetkom Beograd više neće biti isti grad.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, prilikom obilaska pripremnih radova na izgradnji podvožnjaka koji će biti saobraćajna veza ispod železničkog koridora i povezati dve strane Bulevara umetnosti je rekao da će kada budu zaživela sva četiri pravca, raskrsnica Bulevara umetnosti i Heroja sa Košara postati jedna od najvažnijih na Novom Beogradu i značajno će rasteretiti Ulicu omladinskih brigada.

Ovaj tunel ispod pruge izuzetno je strateški važan za saobraćaj na Novom Beogradu. Čitav ovaj proces je sada kompleksniji nego što je bio do pre nekoliko godina, jer je urađena pruga za brzi voz koja tuda prolazi, a potrebno je da se ne zaustavlja železnički saobraćaj.

Ovo će biti jedan od važnijih saobraćajnih projekata, jer je Novi Beograd, naročito u popodnevnim časovima kada se ljudi vraćaju sa posla u stari deo grada, značajno preopterećen. Na ovaj način će se rasteretiti Ulica omladinskih brigada i saobraćaj će se ravnomerno rasporediti. Tošin bunar, koji se takođe proširuje, Ulica omladinskih brigada i Bulevar umetnosti biće tri izuzetno važna novobeogradska bulevara zajedno sa Ulicom Jurija Gagarina, Bulevarom Nikole Tesle i Bulevarom Mihajla Pupina.

Kada je reč o saobraćajnici koja će se graditi, Šapić je istakao da je zanimljivo to što će ona biti jedina ulica koja spaja dve reke, jer kada idete ovom saobraćajnicom, ulicama Jurija Gagarina i Agostina Neta, dolazite do Save, a na drugu stranu, Bulevarom umetnosti izlazite do Bulevara Nikole Tesle i dolazite do Dunava.

Vrednost radova je 980 miliona dinara, biće izuzetno su kompleksni, jer je potrebno da se obezbedi da brzi voz ovde nesmetano funkcioniše. Kada bude završeni značajno će biti rasterećen ovaj deo Novog Beograda.

Izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta spojiće se Novi Beograd od Bloka 70 do Ade Ciganlije. Od trenutka kad radovi počnu, za taj posao će biti potrebno oko 12 meseci.

Prema rečima predsednika Privremenog organa Grada Beograda Aleksandra Šapića, tema pešačko-biciklističkog mosta bila je godinama unazad aktuelna i nikada se nije uradilo više od reči ili manje-više ideje. Potpisan je protokol o finansiranju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a vrednost projekta je između 15 i 17 miliona evra.

Pešačko-biciklistički most povezaće Novi Beograd sa Adom Ciganlijom i omogućiće svim građanima ovog dela grada, ali i drugima da peške ili biciklom pređu na drugu stranu.

Kako je rekao, taj most bi trebalo da spoji ne samo Novi Beograd sa Adom Ciganlijom već i da pruži mogućnost građanima ovog dela grada da dođu i do novog zoološkog vrta, koji će biti izmešten iz centra grada i lociran na Adi Ciganliji.

Objasnio je da je to lagan most koji nije za vozila već samo za pešake i bicikliste i najavio da će uveliko biti završen kad se bude krenulo sa radovima na Adi Ciganliji.

Kad zoološki vrt bude prebačen sa Dorćola na Adu to će biti novi biser grada Beograda i pravo uživanje u netaknutoj prirodi za sve posetioce, dok će pešačko-biciklistički most stanovnicima Novog Beograda omogućiti dolazak bez gužvi i stresa u saobraćaju.

U cilju obezbeđivanja većeg broja parking mesta za stanovnike Vračara, kao i rasterećenja gužvi u ovom delu grada, počeli su pripremni radovi na izgradnji javne podžemne garaže u Skerlićevoj ulici.

Uređenje platoa ispred Hrama Svetog Save i izgradnja podzemne garaže u Skerlićevoj ulici dva su važna projekta Grada Beograda koja će biti realizovana u narednoj godini, a Beograd će dobiti prostor koji će biti u skladu sa lepotom i važnošću koju sam hram nosi, najavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić.

U planu je da se na prostoru površine 11.660 metara izgrade tri nivoa sa 368 parking-mesta, od kojih će 20 biti rezervisano za osobe sa invaliditetom. Planirano je da garaža u Skerlićevoj ima dva lifta i tri sigurnosna stepeništa. Dimenzije liftova biće prilagođene kretanju osoba sa invaliditetom. Imaće i sve standardne komunalne i protivpožarne instalacije, a zahvaljujući savremenom ventilacionom sistemu, životna okolina kao i obližnji spomenici kulture biće zaštićeni od izduvnih gasova.

Garaža „Skerlićeva“ će biti opremljena najsavremenijom opremom i instalacijama za ovu vrstu objekta. Planirano je da garaža ima tri sigurnosna stepeništa i dva lifta, čije dimenzije će biti prilagođene kretanju osoba sa invaliditetom.

Predviđeno je da garaža „Skerlićeva“ ima sve standardne komunalne i protivpožarne instalacije, kao i da zahvaljujući savremenom ventilacionom sistemu životna okolina kao i obližnji spomenici kulture budu zaštićeni od izduvnih gasova iz garaže.

Objekat Hitne pomoći u Beogradu biće kompletno rekonstruisan u naredne dve godine.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić povodom predstojećeg početka radova na ovom objektu je rekao da će kompletna rekonstrukcija biti urađena zahvaljujući donaciji Evropske unije i povoljnom kreditu EBRD-a.

Podsetio je da su on i direktor EBRD-a za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli 2023. godine potpisali ugovor koji se odnosi na rekonstrukciju Zavoda za urgentnu medicinu Beograd i da je ovo početak konkretizacije tog ugovora.

Donacija je iznosila 8,8 miliona, a zatim još 1,7 miliona evra, uz obezbeđeni kredit od pet miliona evra.

Hitna pomoć predstavlja prvi kontakt koji građani imaju sa zdravstvom, zbog čega očekujemo da nakon rekonstrukcije radi u daleko boljim uslovima, rekao je Šapić.

Ova investicija je od izuzetne važnosti jer su uslovi rada u Hitnoj pomoći do sada bili loši.

Predsednik Privremenog organa je istakao i plan o kojem je ranije govorio, a to je da se napravi pasarela koja bi zaštitila od buke i zagađenja zdravstvene objekte u blizini, ali i bila direktna veza od Železničke stanice „Prokop” do centra našeg zdravstva. U toku je projektovanje te pasarele i trebalo bi kada rekonstrukcija objekta Hitne pomoći bude završena, da i izgradnja pasarele bude uveliko u toku.

Objekat Hitne pomoći posle rekonstrukcije biće znatno proširen, modernizovan i energetski efikasan. Akcenat će biti na znatno boljim uslovima rada, a predviđeno je da se u njemu nalazi i veliki centar za obuku svih lekara, kao i moderan kol-centar namenjen brzoj i kvalitetnoj usluzi građana.

Zavod za urgentnu medicinu je od izuzetne važnosti jer brine o hitnoj medicinskoj pomoći za svih 1,6 miliona stanovnika Beograda.

Novi buvljak je otvoren u Vareškoj ulici na Miljakovcu. Zauzima prostor od 12.000 kvadratnih metara, ima 230 tezgi, 60 lokala i 130 parking mesta.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, prilikom obilaska Otvorenog tržnog centra „Miljakovac” je izjavio da je ovaj moderni prostor urađen po svim svetskim i evropskim standardima, i da novi OTC ima mnogo kvalitetnije uslove za zakupce, ali i za ljude koji dolaze da kupuju, u odnosu na stari koji se nalazio na Novom Beogradu.

Ovaj prostor je sada zaista sređen i uređen onako kako mu to i dolikuje. Ovim smo pokazali da i mi možemo da imamo jedan stvarno lep, sređen i moderan objekat rekao je Šapić.

Prema njegovim rečima vrednost radova iznosi nešto više od 900 miliona dinara, a pijačni plato sa boksovima i natkrivenim tezgama ima oko 4.000 kvadrata i da je ovo kako je rekao velika stvar, pre svega za građane koji žive u ovom delu grada, ali i za Grad Beograd jer naš grad zaslužuje jednu dostojanstvenu i uređenu „buvlju pijacu” odnosno otvoreni tržni centar.

Svi koji su imali tezge na staroj lokaciji „buvljaka“ prebacili su se na novu, a cene zakupa nisu menjane, tako da oni nemaju dodatnih troškova, a svim zakupcima je omogućen prilaz do njihovih lokala kako bi mogli da dostave robu.

Lokacija novog „buvljaka” je takva da će više od 50.000 ljudi moći da stigne na novu lokaciju za 10 do 15 minuta peške, a već sada postoji devet autobuskih linija kojima se može doći.

Ovaj deo grada više ne izgleda isto. Lokacija gde se nalazi novi „buvljak“ je bila pijaca do bombardovanja 1999. godine i grad Beograd je imao puno zahteva da se ona vrati. Parcela je bila zapuštena duže od dve decenije i sada je vraćena pravoj nameni i to sa boljim i većim kapacitetima.

Zbog toga je otvaranje ovakvog tipa pijace veliki projekat i za opštinu Rakovica, pre svega za stanovnike koji žive u ovom delu grada u kome će moći da pazare odeću, tekstil, unikatni nakit, nameštaj, rasvetu, kućnu galanteriju, ali istovremeno i da posete zelenu pijacu sa prehrambenim proizvodima.

Projekat je urađen u saradnji Grada Beograda, Gradske opštine Rakovica i JKP „Beogradske pijace“ i predstavlja novu modernu pijacu u sklopu koje je mini tržni centar.

Jedno od postrojenja u okviru Centra za upravljanje otpadom u Vinči namenjeno je energetskom iskorišćenju komunalnog otpada, prvom ovakve vrste u Srbiji i na Balkanu!

Beograđani sada mogu biti sirgurni da je stara deponija „Vinča”, odnosno stari način odlaganja otpada otišao u zaborav. Proizvodnja električne i toplotne energije u postrojenju u okviru Vinče, omogućiće da se domaćinstva u Beogradu snabdevaju energijom iz obnovljivog izvora. Takođe, ovaj projekat predstavlja dugoočekivano rešenje za jedan od najvećih izazova grada Beograda u oblasti upravljanja otpadom.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je Centar za upravljanje čvrstim otpadom u Vinči koji će da proizvodi toplotnu i električnu energiju. Šapić je rekao da ovo postrojenje Beograd stavlja u kategoriju ekološki najrazvijenijih gradova u čitavoj Evropi. Omogućiće nam, dodao je, oko pet odsto električne i oko deset odsto toplotne energije iz otpada koji se ovde odlaže.

– Znam kolika je važnost ovog postrojenja i to zbog novih ekoloških standarda koje svi u Beogradu pokušavamo da nametnemo sa mnogo aspekata. U pitanju je postrojenje za termičku obradu komunalnog otpada koji će biti iskorišćen za daljinsko grejanje Beograda. Na taj način će se smanjiti zagađenje u glavnom gradu, a otpad će u znatnoj meri zameniti fosilna goriva – pojasnio je Šapić.

On je naglasio da će postrojenje omogućiti mnogim domaćinstvima da se snabdevaju energijom iz obnovljivih izvora energije, a doprineće i tome da polako počne da se menja svest ljudi.

– Važno je da ljudi imaju svest o tome koliko je važno da komunalni i građevinski otpad ne odlažemo na parcelama, da ga ne zakopavamo, jer to odlazi u našu zemlju na kojoj živimo i od koje dobijamo hranu. Beograd se veoma brzo razvija, građevinska industrija je u ekspanziji, tako da apelujem na sve koji se bave tim poslom, a mi ćemo pomoći koliko god budemo mogli, da počnu da poštuju procedure i da već na svojim gradilištima odvajaju otpad. U ovom postrojenju ne mogu da prime građevinski materijal ukoliko nije adekvatno odvojen – rekao je Šapić.

Poručio je da bi trebalo da svi zajedno radimo na uklanjanju „divljih deponija”, ali da budemo svesni da „one nisu pale s neba” već da su ih napravili naši sugrađani.

– Kada god se govori o čistom vazduhu, ekologiji, zdravom načinu života, to svi apsolutno podržavaju. Ali kada dođe do toga da papirić zadržimo kod sebe dok ne dođemo do đubrijere ili kontejnera, to nam je malo teže. Nema tog broja ljudi koji mogu da čiste za onima koji ne vode računa, kao što ne postoji ta majka koja će moći da čisti za svojim detetom ako ono po čitav dan baca po kući stvari i đubre. Zato je važno da svi zajedno apelujemo na ljude da krenu od sebe, jer samo na taj način imaćemo zdraviju životnu sredinu – poručio je Šapić.

Prethodne godine povodom Svetskog dana zaštite životne sredine gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević obišla je postrojenja u kojima se dobija toplotna i električna energija iz komunalnog otpada, postrojenje za dobijanje električne energije iz deponijskog gasa, postrojenje za tretman građevinskog otpada i postrojenje za tretman procednih voda, kao i novu sanitarnu deponiju komunalnog otpada i inertnog otpada u okviru kompleksa deponije „Vinča”.

Tom prilikom je istakla da je u toku završetak druge faze kompletnog projekta deponije „Vinča”, kao i pokretanja sistema toplane i energane. To je, kako je rekla, nekadašnja „crna tačka” u Evropi, koja je tu postojala više od 40 godina, a sada je siva i sve više se približava zelenoj. Ona je naglasila da je ovaj projekat 2019. godine proglašen najboljim ekološkim projektom u Evropi.

Prilikom obilaska postrojenja u deponiji „Vinča” prošle godine, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine skrenula je pažnju da gradske vlasti sprovode ekološki odgovornu politiku.
– Možemo da kažemo da je Grad Beograd izuzetno odgovoran prema svojim sugrađanima – rekla je Vilotijevićeva.

Kompleks deponije u Vinči je koncipiran tako da se u postrojenju za termičku obradu komunalnog otpada stvara vodena para koja će poslužiti za daljinsko grejanje Beograda, čime će se smanjiti zagađenje u glavnom gradu, jer će otpad u znatnoj meri zameniti fosilna goriva.

 „Beo Čista Energija” je društvo sa posebnom namenom koje je sa gradom Beogradom zaključilo Ugovor o JPP za pružanje usluga odlaganja i tretmana komunalnog otpada 29. septembra 2019. godine na 25 godina.

Nacionalni cilj Republike Srbije je smanjenje količine biorazgradivog otpada koji se odlaže na deponijama za 65% do 2030. godine (u odnosu na količine iz 2008).

Izvor: Beoinfo

ZA GIMNAZIJALCE MLADENOVCA NAJMODERNIJA ŠKOLA U DRŽAVI: Đaci osvajaju medalje, a zgrada im se sređuje „od poda do plafona”

Grad Beograd u obnovi gimnazije učestvuje sa 40 procenata, odnosno sa više od 94 miliona dinara, a finansiraće i opremanje škole sa oko 50 miliona dinara. Ministarstvo za javna ulaganja učestvuje sa oko 141,6 miliona dinara.

Ivana Tešić iz „četvrtog jedan” osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz nemačkog jezika u aprilu 2024. godine. Ona je Gimnaziji „Mladenovac” donela novu slavu, koju već godinama grade njeni drugari kao i generacije pre nje. Branislav Mijatov iz „prvog jedan” bio je odmah uz nju, na drugom mestu ovog takmičenja.

Gimnazijalci Mladenovca osvajaju medalje širom Srbije - među njima je i najbolji mladi fizičar u zemlji - Sava Ugrinović, a drugar Aleksandar Đorđević je osvojio drugu nagradu. Čitave stranice bi se mogle ispisati o uspesima ovih školaraca i njihovih profesora, a država je započela veliku rekonstrukciju objekta kako bi škola postala najmodernija u državi.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je u januaru radove na rekonstrukciji i naglasio da je škola izuzetno važna kako za Mladenovac tako i za okolinu. U pitanju je velika rekonstrukcija, jer je reč o velikom objektu i obimnim radovima.

Predviđeni su: zamena fasadne stolarije i bravarije, kao i termička izolacija fasadnih zidova, zamena krova, oluka i gromobranske instalacije, lift, termička izolacija plafona, saniranje svih zidova u prostorijama u objektu i molerski radovi. Biće adaptirani sanitarni čvorovi i zamenjene podne obloge, a planirani su svi elektroenergetski radovi, kao i oni na vodovodu i kanalizaciji.

Gimnazija „Mladenovac” je osnovana 1950. godine. Njen poslednji sprat je bio potpuno urušen i ne koristi se od 2017. godine. Uprkos teškoćama, u školi je osnovano odeljenje za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, a zatim i odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za sport. Broj učenika raste i sad ih je više od 600.

U rekonstrukciju i dogradnju škole biće uloženo ukupno 300 miliona dinara, a obnova obuhvata i fiskulturnu salu. Biće to pravi podstrek za mušku ekipu mladenovačkih gimnazijalaca koja je ove godine osvojila drugo mesto u na Republičkom takmičenju u sportskoj gimnastici.

Briga o ljudima je glavni prioritet u budžetu Grada Beograda, a naročita pažnja se posvećuje mladima. Uz rekonstrukciju Gimnazije, radovi se izvode i u mladenovačkom naselju Bataševo gde se gradi vrtić. Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, mere koje je Grad uveo obezbedile su stabilno finansiranje vrtića. Zato sada i privatni vrtići imaju dobru priliku da se uklope u čitav sistem, jer je iznos koji Grad obezbeđuje za svako dete povećan na 33.000 dinara.

Građani beogradske opštine Mladenovac ponosni su na mladu generaciju, a o uspesima njihovih gimnazijalaca pišu redovno na Fejsbuku. Ova deca briljiraju na takmičenjima iz srpskog, engleskog, ruskog jezika, smotrama recitatora, srednjoškolskim prvenstvima u šahu... ne zna se broja njihovim priznanjima. U potpuno rekonstruisanoj školi dobiće uslove da se pripreme za još veće uspehe.

Povodom Međunarodnog dana zaštite životinja, Javno komunalno preduzeće „Veterina Beograd”, posetio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

On je tom prilikom poručio da će Grad Beograd u budućnosti u svim gradskim parkovima, u kojima postoje uslovi, urediti prostor namenjen kućnim ljubimcima i podsetio da je u toku izrada nacionalne strategije za poboljšanje uslova i rešavanje pitanja napuštenih pasa, kojom će Grad Beograd biti prva lokalna samouprava koja će taj dokument implementirati.

Što se tiče prostora za kućne ljubimce u gradskim parkovima, biće napravljen tim ljudi koji će sa kolegama iz „Gradskog zelenila” obići sve beogradske parkove. Nakon te analize, u naredni gradski budžet biće ubačena stavka koja će rezultirati izgradnjom prostora za kućne ljubimce u svim parkovima gde je to moguće. Time ćemo značajno unaprediti sadržaj parkova i obezbediti bolje uslove za sve sugrađane koji imaju ljubimce, ali i za ljude koji možda imaju određeni strah od životinja. Na taj način će ljubimci i njihovi vlasnici sigurno moći da se ponašaju opuštenije, što isto važi i za sugrađane koji dolaze u parkove drugim povodom. Dosta gradskih parkova već ima prostor za kućne ljubimce, pre svega za pse, ali moja želja je da to postane standard, naglasio je Šapić.

Najavio je i da postoji želja da bude napravljen do sada najveći prostor za kućne ljubimce u ovom delu Evrope u jednom beogradskom parku, koji će biti opremljen sa mnogim rekvizitima, vodom, peskom i svim drugim stvarima koje su potrebne. Prema njegovim rečima, kao što bi trebalo da teretana na otvorenom postane standard u svakom parku, takav slučaj bi bio i sa prostorom za kućne ljubimce.

Direktor JKP „Veterina Beograd” Budimir Grubić , tom prilikom se zahvalio gradonačelniku na tome što je, kako je rekao, prepoznao višegodišnje napore „Veterine” koji se tiču smanjenja broja napuštenih pasa.

– Psi „lutalice”, kako se u kolokvijalnom govoru nazivaju psi bez vlasnika i doma, svedeni su na svega jedan odsto. Sve ostalo su, nažalost, napušteni vlasnički psi. Populacija napuštenih pasa u širem centru grada je mnogo manja nego pre sedam ili osam godina, ali je naš cilj da isto uradimo i u Obrenovcu, Sopotu, Mladenovcu. Verujem da će nacionalna strategija doprineti tome da budemo uvršteni u listu zemalja koje su taj problem apsolutno rešile, poručio je Grubić, prilikom posete gradonačelnika Šapića ovom preduzeću, povodom Međunarodnog dana zaštite životinja.

GLAVNA ULICA U ZEMUNU SPREMNA ZA NOVU ETAPU ISTORIJE: Građani zadovoljni rekonstrukcijom, otvoren poziv svim gostima i turistima

Glavna ulica u Zemunu, „žila kucavica" ove opštine, dobila je novi izgled zahvaljujući temeljnoj rekonstrukciji koju je finansirao Grad Beograd.

U ulici koja se proteže od zgrade Komande vazduhoplovstva, pa sve do čuvenog Muhara, koji nosi ime po nekad najlepšoj i najvećoj zgradi u Zemunu, rekonstruisane su i zamenjene instalacije, trotoari i ivičnjaci, a kolovoz presvučen sa tri sloja asfalta.

U sklopu rekonstrukcije, posebna pažnja je posvećena i osvetljenju prelepih fasada starih građevina u ovoj ulici. Zgrada pošte je samo jedan primer, kao izuzetno značajna građevina koja dokumentuje istorijski i urbani karakter starog jezgra Zemuna.

Ne treba zaboraviti da je Glavna ulica kruna ambijentalne kulturno-istorijske celine pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika istorije i kulture. Ona je upisana u planu Zemuna još od 1791. godine, a nastala je na staroj trasi puta koji povezuje istočni Srem sa Beogradom. Svaka stopa je ispisana istorijom. Hotel Central je, na primer, podignut krajem 19. veka, a već početkom sledećeg stoleća je u njemu napravljena bioskopska sala koja je služila i za pozorišne predstave.

Sada je Glavna ulica spremna za novu etapu istorije. Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, rekonstrukcija je isplanirana tako da ova ulica bude simbol samog jezgra Zemuna. „Ona diše tim duhom autentičnosti i nosi ono što čini ovu opštinu posebnom, a to je sama arhitektura koja karakteriše njen najurbaniji deo", naglasio je Šapić dok je obilazio gradilište.

U skladu sa odlukom da se nikada ne obnavlja neka ulica u Beogradu, a da ispod nje ostaju stare instalacije, sada su u Glavnoj ulici Zemuna obavljeni i svi radovi „ispod asfalta" - na instalacijama, kanalizacionoj i elektro-mreži.
Rekonstrukcija je počela 25. aprila 2023. godine, a ulica je za putnički saobraćaj otvorena 12. februara naredne godine. Plan je predvideo da se obnovi puna širina postojeće regulacije od 22 do 28 metara, a na ukrštanju Glavne sa Gospodskom ulicom izgradi izdignuta platforma kako bi pešaci komfornije kretali. Tako je i Gospodska ulica, jedinstvena po starim građanskim kućama u čijim su se salonima nekad držali koncerti i recitovala poezija, dobila dostojnu vezu sa Gradskom ulicom i moderan ulaz u pešačku zonu.

Na potezu od Preradovićeve do Zmaj Jovine je projektovano ukidanje treće saobraćajne trake kako bi se na tom potezu proširili trotoari, a i samu širinu traka je bilo potrebno korigovati. Obnova javne rasvete je pažljivo planirana kako bi se zadržalo rešenje sa svetiljkama postavljenim na zatege, ali sa ekonomičnijim, LED svetlom.

Ovaj projekat je bio vredan više od 600 miliona dinara i obuhvatio je ne samo 800 metara Glavne ulice, već i 12 raskrsnica, 10 bočnih ulica i dve velike raskrsnice - onu kod Karamatine ulice i Avijatičarski trg. Obimni poslovi su završeni malo pre roka koji je bio planiran na 300 dana od početka radova. Obnovljena su i autobuska stajališta, postavljeni granitni ivičnjaci i trajne kamene ploče. Postavljene su i niše za kontejnere gradske čistoće. Vertikalna i horizontalna saobraćajna signalizacija na svim obnovljenim raskrsnicama funkcioniše besprekorno i doprinosi sveukupnom izgledu centra Zemuna.

Građani su uživali u prvoj šetnji svojom glavnom ulicom nakon završetka svih radova, a mnogi su poželeli i da ona ponekad bude pešačka zona. Dobrodošli su i svi gosti i turisti kojima Staro jezgro Zemuna i rekonstruisana Glavna ulica obećavaju nezaboravno iskustvo.

Rekonstrukcijom bivše okretnice kod Mostarkse potelje poznata „Ložionica” postaje višenamenski centar kreativnosti i inovacija, a grad Beograd do kraja 2024. godine dobija kompleks koji će biti regionlano mesto preseka svih kreativnih industrija.

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obišao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem početkom 2024. godine radove na obnovi kompleksa „Ložionice”. Tom prilikom predsednik Srbije istakao je važnost ovog multifunkcionalnog objekta, predstavljajući ga kao buduću tačku susreta za kreativce, inovatore i umetnike iz regiona i sveta.

Sa istorijom od preko devet decenija, kompleks „Ložionica" koji se prostire na četiri hiljade i osamsto metara kvadratnih, dobija novi život, sa svojim obnovljenim vodotornjem i poslovnom zgradom od jedanaest hiljada kvadratnih metara. Ove promene ne samo što će osvežiti izgled okoline, već će pretvoriti ovo istorijsko mesto u kreativno-inovativni centar, po uzoru na svetske metropole i postati, potpuno novi tip javnog prostora koji se lako transformiše za potrebe različitih namena.

U obilasku najavljeno je da će radovi biti završeni do kraja godine. Pored značaja za razvoj grada Beograda, predsednik Vučić i predsednica Vlade, Ana Brnabić, ističu važnost ovog projekta za otvaranje novih radnih mesta i privlačenje stranih investicija.

Ovaj projekat, naročito kao primer adaptacije industrijskog nasleđa, ne samo što ukazuje na značaj održavanja kulturne baštine, već postavlja i standarde za moderni urbani razvoj. U budućnosti „Ložionica" će biti jedna od referentnih tačaka kada je reč o inovacijama i kreativnosti na Balkanu.

Rekonstrukcija se izvodi prema arhitektonsko-urbanističkom rešenju studija AKVS koji je pobedio na međunarodnom konkursu raspisanom za ovaj projekat 2021. godine. Vrednost građevinskih radova procenjena je na 53 miliona evra.

Na prostoru između ulica Vuka Karadžića, Vojvode Mišića, Doma zdravlja i gradskog trga, gradi se moderan objekat sa dve zatvorene hale. U jednoj su predviđene tezge za zelenu pijacu, a u drugoj rashladne vitrine za mlečne proizvode. Uz 32 lokala i kancelarije za administraciju, nova pijaca donosi još jedno važno rešenje za Obrenovčane i njihove goste - podzemnu garažu, sa 75 parking mesta.

Nova pijaca u Obrenovcu najbolji je odgovor na potrebe građana koje stari pijačni kompleks više nije mogao da podmiruje. Međutim, ona i deo većeg projekta za bolje urbanističko rešenje u ovom delu opštine. Grad Beograd je raspisao tender za izvođenje radova u avgustu 2022. godine, a kompleks se gradi na površini od 5.502 m2. Posao je vredan približno 1,5 milijarde dinara.

Prilikom obilaska ovih značajnih radova, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je posebno istakao da će Obrenovac će dobiti modernu, uređenu pijacu kakvu zaslužuje, ali i da će čitav ovaj deo grada biti sređen u urbanističkom smislu. „Ovde se ranije stvarao saobraćajni kolaps, a sada će postojati bulevar, tako da to više ne bi trebalo da bude problem”, kazao je gradonačelnik.

Pijaca u Obrenovcu radi svakog dana, ali su građani navikli da je subota „pijačni dan", kako se nekada govorilo. Otud je subotom naročito dolazilo do velikih gužvi, čemu su doprinosile i svatovske kolone koje su išle istom ulicom. Ako se tome dodaju i sportske manifestacije koje su, takođe, obično vikendom, jasno je da novo rešenje stiže u pravi čas.

Pešački pristup novom objektu biće obezbeđen na više mesta i iz Ulice Vuka Karadžića i iz novoplanirane Pijačne ulice, kao i iz unutrašnjosti bloka sa susedne jugozapadne parcele, a za automobile su predviđene kolske rampe iz obe ove ulice.

Postupci za izgradnju nastavka Gembešove ulice sprovode se uporedo s radovima na pijaci, a ona će zajedno sa novim krilom Doma zdravlja činiti novu ambijentalnu celinu u centru Obrenovca. Stari kompleks zelene pijace je srušen, a na njegovom mestu niče novi objekat spratnosti Po+P. Uz njega je predviđena i nova nadstrešnica za robnu pijacu. Uvode se tri putnička i jedan teretni lift, kao i jedan lift za transport otpada. Spoljašnji zidovi zidanog dela objekta su projektovani sa završnom obradom fasade u vidu dekorativne opeke u listelama crvene boje.
Dinamika radova teče predviđenim tempom, pa se očekuje da pijaca bude gotova na jesen kako je i planirano. U njoj će biti obezbeđeni bolji uslovi za plasman robe lokalnih poljoprivrednika i proizvođača, kao i udobnija nabavka za sve kupce koji se na pijaci snabdevaju.

Grad Beograd je rešen da se beogradske pijace urede, a sve one kojima je to potrebno, ozbiljno rekonstruišu. Tako je uređena i pijaca „Stari Merkator” u Novom Beogradu, završeni su radovi na Otvorenom tržnom centru na Miljakovcu, a rekonstruiše se i pijaca u Lazarevcu. Prema rečima gradonačelnika Aleksandra Šapića, u toku su i projekti za rekonstrukciju pijaca „Đeram”, „Kalenić”, kao i pijace na Banovom brdu. „Pijace su važno mesto za sve građane i ukoliko one nisu uređene i svrsishodne, onda je to ogledalo svih nas. Trudićemo se da one koje su uređene sačuvamo, a da one koje nisu uredimo i tako u što kraćem periodu postavimo standard koji će morati da se poštuje”, kaže Šapić.