BEOGRAĐANI DOBIJAJU LINIJSKI PARK: Zelena oaza u samom srcu grada povezuje urbani deo s rekama

Ovaj park je koncipiran po ugledu na čuveni High Line park u Njujorku, a sastoji se od deset celina. Jedinstven je po tome što su planove za svaku celinu izradili različiti inženjeri. Nakon sprovedenog javnog arhitektonskog konkursa za koji se prijavilo više timova i pojedinaca, proglašeni su pobednici, a za svaku od tih deset celina izabrano je različito idejno rešenje. Na izradi idejnih rešenja radilo je više od 50 timova i pojedinaca.

Budući Linijski park obuhvataće deo teritorija gradskih opština Stari grad i Palilula, tačnije prostor između SC „Gale Muškatirović", regulacije reke Save do Beton hale, kao i regulacije Bulevara vojvode Bojovića i Dunavske ulice, uključujući i komplekse Toplane „Dunav" i Marine „Dorćol".

Izmeštanjem pruge oko Kalemegdana i prenamenom saobraćajne u zelene površine javne namene, formirani su uslovi da dragoceni, a sada devastirani javni prostor u centralnoj gradskoj zoni dobije sadržaj javnog parka.

- Projekat Linijskog parka, koji će suštinski promeniti sliku Beograda, pored izgradnje brojnih sportskih terena, igrališta, biciklističkih staza, obuhvata i šetalište koje će se pružati duž obale Dunava, sve do Pančevačkog mosta - rekao je tokom jednog od obilazaka trase budućeg Linijskog parka predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić.

On je naglasio je da će nakon što park bude završen, ovo šetalište biti jedno od najlepših u ovom delu Evrope. 

- Građani na primeru šetališta koje imamo u „Beogradu na vodi" mogu da vide kako od nečega što je do pre samo nekoliko godina bilo ruinirano područje, može da se napravi šetališe koje izgeda kao u najvećim evropskim metropolama. Zašto tako ne bismo uredili i Savski kej na Novom Beogradu, Zemunski kej, sva šetališta u gradu - pitao je tom prilikom Šapić

On je najavio da će po završetku izgradnje Linijskog parka, svi oni koji rekreativno vole da voze bicikl imati mogućnost da od Pančevačkog mosta, preko „Beograda na vodi“ stignu sve do Ade Ciganlije. Šapić je istakao da je šetalište Beograda na vodi podiglo standard kako treba da izgleda beogradsko priobalje.

– Ovo je prva faza Linijskog parka, čija će izgradnja trajati nekoliko godina. Ideja je da ono najlepše što grad Beograd ima, a to su dve reke na kojima leži, na najbolji mogući način iskoristimo i da za par godina možemo da kažemo da se Beograd istinski spustio na reke – naveo je Šapić i dodao da nikada više nećemo dozvoliti da Beograd zaboravi na svoja najveća prirodna bogatstva, a to su reke, priobalja, parkovi i zelene površine.

Park je planiran kao deo jedinstvenog sistema zelenih površina Beograda, koji je uređen tako da kombinuje ekološke, društvene i ekonomske usluge, a zbog tih svojih svojstva će pozitivno uticati na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, prirode i svih živih bića, pa samim tim i na kvalitet života u prestonici.

Predviđeno je da se u parku nalaze različiti tematski ozelenjeni prostori, kao što su cvetni vrtovi, bašte s aromatičnim biljem, ali i mesta na kojima će biti realizovano urbano pčelarstvo, tu će biti i savremeni sistem za sakupljanje atmosferskih voda i druga prirodom inspirisana rešenja. 

Plato i pokriveni amfiteatar biće pravo mesto za edukaciju na otvorenom, a predviđeni su i otvoreni tereni za rekreaciju: dečja igrališta, tereni za košarku, fudbal, badminton, odbojku i jogu.

Jedan od važnih zadataka bio je i povezati park sa celim gradom. Na ovaj način učinjena je transformacija bivše pruge u Linijski park, jedinstveni zeleni koridor - još se u materijalu za rani javni uvid navodi da pretežnu namenu ovog prostora čine zelene površine.

Ovaj projekat, biće izgrađen u nekoliko faza: Konzorcijum izvođača radova izabran je na tenderu krajem prošle godine, a posao na preostalih devet celina procenjen je na čak 70,5 miliona evra. Ceo projekat finansiraće se iz budžeta grada.

Prva faza projekta, koja obuhvata deo od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova, već je završena, otkrivši „Vodenu kapiju" kao novu atrakciju Beograda.

U galeriji fotografija možete da pogledate kako će izgledati zone Linijskog parka.

Grad je uspeo da dobije sve građevinske dozvole za naredne faze, a plan je da se radovi odvijaju postepeno, celina po celina, s ciljem da se kompletira celokupna trasa do Pančevačkog mosta.

Preduslov za početak radova na ovom projektu bilo je izmeštanje železničke pruge, koja od 2018. godine nije u funkciji, što su uradili radnici „Infrastrukture železnice Srbije". Potom je krajem 2022. godine završena izgradnja prve celine Linijskog parka, od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova.

Radove na prvoj celini Linijskog parka završilo je „Gradsko zelenilo". Prostor od Beton hale do „Pančevca" je kao višenamensku zelenu oazu za rekreaciju i odmor osmislilo 55 mladih arhitekata, izabranih na pozivnom konkursu 2020. godine.

Prema projektu, Linijski park imaće pešačke i biciklističke staze, platoe za izložbe, festivale, klizanje, dečja igrališta, sportske terene na otvorenom, trim-staze, skejt park, kafiće, restorane, umetničke paviljone, edukativne centre. Novom zelenom koridoru ukupno će pripasti 22,8 hektara priobalja.

Planirano je da linijski park ima oko pet kilometara biciklističkih staza, 100.000 kvadratnih metara pešačkih površina, 200 hiljada metara kvadratnih zelenih površina, 5.000 novih stabala i 500 klupa za posetioce.
Planirano je da na ovom prostoru, koji će Beograđanima omogućiti pristup obalama Save i Dunava, budu ponuđeni brojni prateći sadržaji, od rekreativno-sportskih, preko komercijalnih do duhovnih.

U galeriji fotografija možete da pogledate kako će izgledati zone Linijskog parka.

Da bi se obezbedio pun kontinuitet zelenog javnog prostora, predviđeno je da se sve postojeće i buduće saobraćajnice koje se ukrštaju sa parkom denivelišu, a da se sadržaji na konstrukcijama usklade u nivou Linijskog parka. Za tu potrebu biće rekostruisana tri postojeća podvožnjaka u Tadeuša Košćuška, Dubrovačkoj i Knežopoljskoj, ali i izgrađena tri nova na ukrštanju parka sa Cvijićevom, Žorža Klemansoa i Dunavskom.

Pored ovih podvožnjaka, planiran je i jedan nadvožnjak, koji će preko Poenkareove spojiti Dunavsku sa Bulevarom despota Stefana. U planu je i da se završi rampa na Pančevačkom mostu, pa će u budućnosti vozači na „Pančevcu" imati i opciju direktnog isključenja ka Vilinim vodama.

Visinska razlika koja postoji na delovima terena rešena je stepenastim modelovanjem terena koji se spušta ka reci, a u okviru parka planirano je nekoliko podzemnih garaža i dve metro stanice.