UKRŠTENE LJUBAVNE PRIČE SA DRUŠTVENIM I ISTORIJSKIM TOKOVIMA: Roman poznate slovenačke književnice Katarine Maričič prvi put na srpskom

„Tereza" je prva knjiga poznate slovenačke književnice koja je prevedena na srpski jezik.

– Tereza je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma, građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima: najpre ljubljanskim zemljotresom na Uskrs 1895. godine, odlaskom Angele, prve supruge i majke prvog sina, kao i s vlastitom bolešću. Rođenje i odrastanje drugog sina Ivana donosi porodici Barda nove izazove, te se roman razlistava u intimnu priču o odnosima dva polubrata, Ernesta i Ivana, kao i o njihovim neuzvraćenim ljubavima. Čitav katalog junaka i junakinja predstavljen je u romanu: svi su međusobno isprepletani različitim socijalnim ili ličnim vezama. Sila Erosa, za koju se može reći da dominira ovim junacima, a naročito privlačnom junakinjom po kojoj je roman i nazvan, Terezom, usložnjava sentimentalne okolnosti porodičnog i društvenog života, ali nikad ne prerastajući u tragediju – kaže književna kritičarka Katarina Pantović u pogovoru srpskom izdanju romana Tereza.

Pripovedajući složenu i zanimljivu priču iz istorije jedne porodice, roman Katarine Marinčič prepliće ljubavnu dimenziju priče sa istorijskim i društvenim tokovima u kojima se ta priča odvija. Pri tome je okvirna priča romana sačinjena od mnoštva malih priča o pojedinačnim ljudskim sudbinama.
– Tražim čoveka koji bi mi ispričao priču mojih roditelja. Dragi Ivane, iz nekih
neprilika mogu da nas spasu samo priče – kaže se na jednom mestu u romanu Tereza.
Čitav roman je u znaku te potrage za pričama i u znaku potrebe za pričanjem.
– Umesto generacijske priče, kako bi se očekivalo, Katarina Marinčič opredelila
se za ambiciozniji poduhvat: istorijski i porodični roman. Tereza već na prvo
prelistavanje otkriva posve složenu i zanimljivu kompoziciju, sa čak tri prologa i glavnim
telom teksta interpoliranim epistolarnim i dnevničkim pasažima, kao i pripovedanjima iz
nekoliko perspektiva koje je vremenski uslovljeno najradosnijim hrišćanskim praznikom,
Božićem (Vreme oko Božića), kao indikativnim znakom za razumevanje priče ili bar
jednog njenog sloja. Može se reći da je ovaj roman tek okrznulo postmodernističko
kolažiranje, pastiširanje i kombinovanje različitih naratoloških tehnika, budući da je ono
tih godina u svetskoj, pa i u slovenačkoj i jugoslovenskoj književnosti bilo na svom
vrhuncu. Umesto toga, reč je pre o nasleđu klasičnog realističkog pripovedanja
slovenačkih pisaca koji su pisali na prelazu 19. na 20. vek, kao što su Josip Jurčič, Janko

Kresnik, Ivan Tavčar, pa čak i Ivan Cankar u svojim dužim proznim ostvarenjima, a
zajednički im je i hronotop koji Marinčič preuzima: smena vekova na prostoru Ljubljane,
Beča i Škofjeloškog pogorja – naglašava Katarina Pantović.
Rođena u Ljubljani 1968. godine, Katarina Marinčič je slovenačka književnica,
književna istoričarka i prevoditeljka s francuskog jezika. Doktorirala je francusku
književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, gde radi kao profesorka
francuske književnosti 18. i 19. veka. Pored romana Tereza, objavila je i romane Vrt
ruža, Skrivena harmonija, Po njihovim rečima i, prošle godine, Žena sa srebrnim okom.
Objavila je i knjigu novela Tri, za koju je dobila nagradu „Fabula“. Za roman Skrivena
harmonija dobila je najvažniju slovenačku književnu nagradu „Kresnik“. Roman Po
njihovim rečima Udruženje književnih kritičara Slovenije proglasilo je najboljom
slovenačkom knjigom u 2014. godini. Knjige Katarine Marinčič prevedene su na
nemački, francuski, rumunski i makedonski jezik. Živi u Ljubljani.