HRAM SVETOG SAVE, PONOS SRPSKOG NARODA: Ideja sačuvana kroz teška vremena
Izgradnja Hrama Svetog Save je počela 1935. godine, a ideja je nastala još krajem 19. veka.
Najvažnije je da se od ideje nije odustalo, kaže protođakon Mladen Kovačević.
- Srpski narod je mnogo postradao, naročito u 20. veku, koji je brojčano mnogo manji nego što bi to negde moglo da se projektuje da nije bilo tih velikih stradanja, ali u svakom slučaju može da bude ponosan što smo sačuvali ideju kroz teška vremena, podseća protođakon.
Hram Svetog Save je značajan i po svojim dimenzijama.
- To je jedan od najvećih živih pravoslavnih hramova u pravoslavlju, nije bila ideja da se pravi najveći hram, ali organizacija prostora je doprinela tome da imamo hram koji može da smesti najveći broj vernika, oko desetak hiljada može istovremeno, što je možda veće i od Hrama Hrista spasitelja u Moskvi i od nekih drugih hramova, objašnjava protođakon Kovačević.
Inicijativa za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru pokrenuta je prilikom obeležavanja 300 godina od spaljivanja moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, a izrada projekta poverena je arhitektama Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku.