STRAH I BOL IZRAŽENI U SLIKAMA: „Svetlost koju ne vidimo” Isidore Ivanović
Izložba „Svetlost koju ne vidimo” otvara se 29. aprila u Galeriji Singidunum i traje do 13. maja. Slikarka Isidora Ivanović je svoju bol, strah, nemoć i nemir pretočila u umetnost, slikarstvo, u svoju primarnu i užu specijalnost.
Gde se održava
Kneza Mihaila 40
Kada se održava
13. maj
Tragedija koja se dogodila 3. maja 2023. godine u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” je zauvek ostavila ožiljke na srcima i dušama svih ljudi. Bol koji će zauvek osećati porodice i prijatelji nastradale dece i njihovog Dragana nikada neće iščeznuti. Svetlost koja se toga dana ugasila i praznina koja je nastala lebdeće nad našim gradom i zemljom večno. Iako ih većina nas nije upoznala, sa dubokim pijetetom i ljubavlju ćemo se sećati Ane, Angeline, Sofije, Adriane, Katarine, Bojane, Eme, Mare, Andrije i Dragana.
Osluškujući decu iz škole, Isidora je došla do zaključka da te male glave pate, da se plaše, da se na svoj način bore sa turobnim mislima, osećanjima i sećanjima na taj dan, koji im je zauvek promenio živote. Na slikama su predstavljena deca, svedena najčešće na jednu figuru koja svojim stavovima, izrazima lica i gestikulacijama izražavaju vrlo eksplicitno tugu, beznađe, strah, bespomoćnost... Prikazane u enterijeru ili eksterijeru, u okviru školskih zidina, asfalta ili nepreglednog nebeskog prostranstva, iz profila ili okrenuti leđima ka posmatraču, oni su krhki i sami... sami u svom očaju i tuzi.
Gotovo na svakoj slici su različitim simbolima (suze, srca, kapljice, lišće, knjige, zvezde... ) prikazani njih desetoro. Na taj način je autorka želela da nam skrene pažnju koliko naslikane devojčice i dečaci pate za svojim drugarima i Draganom. Da bi istakla njihovu ranjivost i izloženost, Isidora je sve dečake predstavila bez majica, a devojčice u lakim, letnjim haljinama bez ikakvih detalja u boji ili sa ličnim predmetima.