NAŠA NAJPOZNATIJA PRIČA O DESTRUKCIJI U JEDNOJ PORODICI: U Narodnom pozorištu počele probe „Urnebesne tragedije“ za premijeru koja je zakazana 5. maja
U Narodnom pozorištu u Beogradu počele su probe predstave „Urnebesna tragedija“, po tekstu Dušana Kovačevića, u adaptaciji i režiji Jagoša Markovića. Premijera ove crnohumorne priče, koju eogradski nacionalni teatar sprema u koprodukciji sa Narodnom pozorištem Republike Srpske u Banjaluci, planirana je 5. maja na Velikoj sceni.
Gde se održava
Narodno pozorište
Kada se održava
5. maj u 20 časova
Biće to i prva konkretna realizacija „Sporazuma o saradnji“ koji su 9. februara prošle godini u Banjaluci potpisali čelnici dve Kuće, Svetislav Goncić i Dijana Grbić, a koji se do ovog trenutka ogledao u razmeni nekoliko predstava sa postojećih
repertoara.
Živopisnu galeriju Kovačevićevih „kljakavih čudaka“ dočaraće Nikolina Friganović (Ruža), Željko Erkić (Milan), Petar Vasiljević (Neven), Nela Mihailović (Julka), Aleksandar Vučković (Kosta), Sandra Bugarski (Rajna), Branko Vidaković (Vasilije), Ljubiša Savanović (Doktor)...
Dramaturg je Molina Udovički Fotez, reditelj Marković uradiće i izbor muzike, za vizuelni identitet predstave biće zaduženi scenograf Matija Vučićević i kostimograf Bojana Nikitović, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor. Radnja u „Urnebesnoj tragediji“ događa se u našoj, veoma prepoznatljivoj, ali naopačke izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između privida i stvarnosti, zaista, prelazi u urnebesno. Kovačević u ovom komadu, praizvedenom 1991. godine, preispituje porodične i lične tragedije, male i velike katastrofe koje se dešavaju u naoko običnim ljudskim životima.
„To je, u osnovi, i danas, kao i tada kad sam je pisao, priča o destrukciji u jednoj porodici. Postoji definicija, u koju duboko verujem, da je porodica nešto što je epicentar našeg života i jedan od najznačajnijih činilaca u našem postojanju. Naša deca se uče na postulatima odnosa u okviru porodice. Porodica je najbitnija i najvažnija škola u životu jednog čoveka. U kakvoj porodici odraste, takav će biti čovek.(...) Predstava se bavi i pitanjem potrage za izgubljenim identitetom, porekla, krivice... Sve to zajedno, u suštini, je jedna lepa i pomalo tragična priča o pozorištu“, kaže Dušan Kovačević.