CIKLUS TRIBINA PSIHOTERAPIJSKE PRIČE: Kako se izboriti sa savremenim problemima među kojima je glavni usamljenost

Većina nas je u životu osetila usamljenost u „svoja četiri zida“ ili se osetila potpuno samom u sobi punoj ljudi. Današnje društvene norme nameću nam da treba da smo uspešni u skoro svakoj sferi, a sa društvenim mrežama – da sav taj uspeh pođednako uspešno i prezentujemo široj javnosti i tako budemno uspešni i u sferi uticaja. Ipak, ove norme i zahtevi često imaju negativne posledice – narušene odnose sa onim prijateljima i bližnjima koji su bili tu pre Tiktoka, Instagrama, Fejsbuka, Jutjuba. U trci sa sve većim brojem istinskih obaveza i onih koje smo dodatno sebi nametnuli, sve je manje vremena za objašnjavanje, pravdanje ili deljenje ličnih ciljeva i poteškoća sa kojima se suočavamo.

Krilatica „u se i u svoje kljuse“ danas kao da dobija novo značenje. Osećaj nepoverenja ili sramote da podelimo sa drugim svoje planove, osećanja, strahove ili suzdržavanje od iskrene, otvorene i neposredne komunikacije, vode nas u usamljenost. Osamljujemo se često i verujući da ćemo „kupiti“ vreme i postići veći uspeh u svakoj sferi. Međutim, koliko god osama ponekad bila benefit, toliko može biti i put u veću usamljenost. S druge strane, iz osećanja samoće nastala su velika dela književne i likovne umetnosti.

Koliko su blisko povezana osećanja samoće i usamljenosti? Koje su suštinske razlike između ovih osećanja i da li je jedno „bolje“ od drugog? U kojoj meri je u redu da osećamo ova osećanja, a kada je vreme da ta osećanja ispoljimo i podelimo sa nekim? Kako da prepoznamo i pomognemo onima koji su ovakvim osećanjima preplavljeni?