OD SRPSKOG VAROŠKOG DOMA DO NEZABORAVNOG YU GLAMURA! Promenada u Grockoj odiše šarama Srbije
U okviru manifestacije „Dani evropske baštine – Održivo nasleđe“, opština Grocka vas poziva na Promenadu znamenitim mestima i kulturnim dobrima Grocke „Od srpskog varoškog doma do nezaboravnog YU glamura“ u nedelju 2. oktobra u 13 časova, i ujedno na druženje i zatvaranje izložbe „Putujuće šare Srbije“ Milice Živadinović koja gostuje u Rančićevoj kući
Kada se održava
2. oktobra u 13 časova
Nakon okupljanja u gostoljubivoj toplini Rančićeve kuće, srpskom varoškom domu u kome „stanuje“ Centar za kulturu Grocka i aktuelna izložba „Putujuće šare Srbije“, domaćički tandem u sastavu Zorica Atić, istoričarka umetnosti-kustos, i Smiljana Popov, autorka i urednica TV serijala „Beograd za početnike”, dočaraće publici koliko je Grocka, stara varoš poznata po živopisnim pejzažima s pogledom na reku, jednako čuvena i po znamenitim mestima i dragocenim spomenicima kulture
Uz obilje istorijskih zanimljivosti, priča o kulturnim dobrima Grocke potpuno je u duhu velike evropske manifestacije koja slavi kulturno nasleđe i čuva ga od zaborava - Rančićeva kuća, Legat dr Aleksandra Kostića, Gročanska čaršija, spomenik Iliji Garašaninu – jedinstven u Srbiji, skulptura Gročanke devojke koja dočekuje goste, Restoran „Vinogradi“... i mnoge druge zanimljivosti čekaju na vas, draga publiko.
Znatiželjni posetioci upoznaće se sa varoškim načinom života s početka 19. veka i karakterističnim narodnim graditeljstvom po meri čoveka, kome svedoči vremešna Rančićeva kuća u varoškom sokaku s pogledom na Dunav. Nešto dalje, pruža se Čaršija, deo nekadašnjeg Carigradskog druma i srce gročanske varoši, čuvena ambijentalna celina od velikog značaja za Srbiju. U rangu je Kosančićevog venca i starog jezgra Zemuna, i ima najviše sačuvanih starih srpskih kuća - zaštićenih spomenika kulture u čitavom Beogradu.
Negujući kulturu sećanja, kraj biste Ilije Garašanina i potom u Legatu dr Aleksandra Kostića promenada je začinjena dirljivom pričom o znamenitim Gročanima i Beograđanima poput Ilije Garašanina, prof. dr Aleksandra Kostića i prof. dr Smilje Kostić-Joksić, koji su svojim delovanjem omogućili napredak i razvoj Srbije – i takođe ostavili neizbrisiv trag u Grockoj. Restoran „Vinogradi“ je u staroj Jugoslaviji bio stecište umetničke elite i stranih delegacija, a svojim panoramama privlačio je brojne posetioce i izletnike, počev od jugoslovenskog predsednika Tita, i zaslužio kompliment da ima „pogled lepši nego sa Meseca“...
