SPECIFIČNA DINAMIKA LJUDSKOG ISKUSTVA KROZ FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE: Ciklus tribina u Domu omladine
Ciklus tribina FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE: "Aristotel – o vrlinama i poroku" je zakazana za utorak, 7. februar sa početkom u 19 časova u Domu omladine Beograda, sala Amerikana. Za organizaciju su zaduženi Dom omladine Beograda i Udruženje "Filosofski vrtovi". Predavač je prof. dr Nada Blagojević Ristić, presednik udruženja "Filosofski vrtovi".
Gde se održava
Dom omladine Beograd
Kada se održava
7. februar u 19 časova
U okviru predavanja na temu “Aristotel – o vrlinama i poroku“, ukazaćemo na manje poznate Aristotelove stavove o duši, na njegov princip “zlatne” sredine u ljudskom ponašanju, kao i na protivrečnost između Aristotelovog koncepta čoveka kao političkog bića i učenja koja je izložio u svome delu “Etika”. Oba su učenja relevantna za ljudsku psihologiju, pa tako i za filozofsku terapeutiku.
FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE
Tradicija filozofskih učenja o duši/psihi je poučavala i sintetizovala mnoga iskustva i znanja o čoveku, odnosu pojedinca prema sebi; o vrednovanju i prevrednovanju smisla života pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno istine i laži u čovekovom govoru; kao i znanje o idejama dobrote, lepote i pravde, koje usmeravaju njegovo ponašanje. Mnoge su savremene discipline preuzimale ta saznanja, ali u drugačijem kontekstu u odnosu na izvore iz kojih su potekla, kao i sa izmenjenom terminologijom. Naučnost novih disciplina, ma koliko bila društveno korisna, nije uspela da inkorporira filozofske i duhovne pristupe, danas izuzetno potrebne savremenom pojedincu. Terapeutika, u smislu „brige“ za čoveka je suština i smisao filozofskog govora i „nagovora na filozofiju“ (Aristotel).
Filozofija kao „fronesis“ (praktična, komunikaciona mudrost i veština življenja) i „paresija“ kao vrsta i način govora, kao i filozofska „askesis“ (vežba), sve one ukazuju na složenu specifičnu dinamiku ljudskog iskustva. Program rada će uključivati nedovoljno poznate filozofske tekstove istaknutih autora. S obzirom da je danas trend da se gubi u obrazovanju i kulturi filozofsko obrazovanje i da se svodi na minimum, da se gubi njegova praktična vrednost, cilj ovih edukativnih seminara je da se vrati „izgubljeno“ znanje novim generacijama i u formi koja je njima potrebna, da bi one očuvale kontinuitet filozofskih praksi. Filozofska terapeutska škola bi bila ona karika koja povezuje antičko helenističke sadržaje, ranohrišćanske, rane renesanse (preporoda), moderne, i savremenih terapeutskih istraživanja mnogih disciplina. Paradoksalno, što se više humanističkih disciplina, fragmentacijom, distanciraju od filozofije i duhovnosti, na drugoj strani se prepoznaje značajan talas popularnosti filozofskog načina rezonovanja i njegove epistemologije – u pokušaju da se osmisli fragmentisana duhovna slika sveta prepuna netolerancije, agresivnosti i sumnjivih životnih vrednosti.