ONE SU OSTAVILE TRAGA I MENJALE SRBIJU! Tribina u čast ženama koje su se izborile za sve što danas imamo

Koliko je genijalnih i plemenitih umova nepravedno proterano iz istorije i zaboravljeno jer su bile žene… Te hrabre, samosvojne Srpkinje, morale da se suprotstave porodici, čaršiji, kraljevima i ministrima - da bi dobile pravo da se obrazuju i rade. I dobrano su propatile i bile kažnjavane, hapšene, ismevane, proterivane zbog svoje spremnosti na ličnu žrtvu zarad opšteg dobra i višeg cilja. Danas zvuči nepojmljivo da u Srbiji žene nisu imale pravo na osnovnu školu do 40-ih godina 19. veka; za visoko obrazovanje izborile su se početkom 20. veka.

Svojom neustrašivošću postale su simboli najdubljeg humanizma i čovekoljublja i ovu tribinu posvećujemo sećanju na njih, njihov rad, hrabrost, borbu, žrtvu i velike uspehe koje su ostvarile i tako menjale svoju, ali i naše sudbine danas… Jer One su menjale Srbiju, koja je sporo napuštala stroge partijarhalne obrasce osmanskog načina života i modernizovale srpsko društvo. Da nije bilo njih, mi možda ne bismo danas imale pravo glasa, slobodu kretanja, putovanja, obrazovanja, zapošljavanja, nasleđivanja imovine…

Pričamo o Dragi Dimitrijević Dejanović, srpskoj društveno-kulturnoj aktivistkinji, uciteljici, glumici i pesnikinji koja se prva javno zalagala na pravo Srpkinje da se obrazuje i radi, Katarini Milovuk, pravoj heroini borbe za ženska prava, osobi koja je trčala daleko ispred svog vremena i bila prva u mnogim stvarima, Dragi Ljočić, prvoj srpskoj lekarki, Nadeždi Petrovic, slikarki i ženi zvanoj Hrabrost, Isidori Sekulić, prvoj ženi akademiku u istoriji Srbije kojoj čaršija nikad nije oprostila što je bila toliko obrazovana, a zaboga ostala “baba devojka” i “usedelica”, Jelisaveti Načić, prvoj ženi arhitekti u Srbiji (ali i jednoj od prvih u Evropi), Mariji Magi Magazinović, prvoj srpskoj novinarki I ženi koja je donela moderan balet u Srbiju, Danici Jovanovic, srpskoj slikarki koja je pripadala generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli pocetkom 20. veka, a njihov kreativni uspon su prekinuli Balkanski i Prvi svetski rat i koju je austrougarska vojska streljala zbog njenog rodoljublja na početku Velikog rata, kao I o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi doktoru nauka u Srbiji, najpoznatijoj srpskoj filozofkinji koja je bila i prva žena izabrana za docentkinju na Univerzitetu u Beogradu. Etnolog dr Tihomir Đorđević joj je te 1924. godine poželeo dobrodošlicu u patrijarhalni profesorski lobi: “Čestitam koleginice. Dobrodošli u pakao”.

Naa tribini će govoriti Smiljana Popov, novinarka, autorka serijala "Beograd za početnike" i "Srbija za početnike", i Zorica Atić, direktorka Centar Za Kulturu Grocka, istoričarka umetnosti i kustoskinja.