SERIJA PREDAVANJA, RAZGOVORA I INTERAKTIVNIH PROGRAMA U KCB: „Ka simbiocenu", u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja

Tokom poslednjih par vekova ljudska vrsta je postala sposobna da poremeti prirodni balans, da destruktivno utiče na klimatske i biohemijske procese planete. Ovo najnovije geološko doba, doba u kojem je ljudska aktivnost ta koja stvara direktne posledice na živi sistem Zemlje, neki nazivaju antropocen. Drugi ovo doba nazivaju kapitalocen, ukazujući da je sistem odnosa eksploatacije i ekstraktivizma živog sveta, posledica ekonomskog, društvenog i političkog uticaja kapitalizma. Mi se upravo nalazimo usred krize uzrokovane dominacijom kapitala i usredsređenošću na uske i kratkoročne ciljeve profita.

„Prošlost od koje ne možemo da pobegnemo, budućnost koju ne želimo. Horizonti puni pitanja, sadašnjosti pune ponavljanja. Kako se udaljiti i zbližiti? Kako prekinuti i živeti u isto vreme? Kako moći nemoguće? Kako stvaramo u svetu kojem nije potrebno više stvari? Kako žudimo okruženi izumiranjem? Kako se radujemo bez budućnosti?”, neka su od otrežnjujućih pitanja koja postavljaju Višnja Kisić i Goran Tomka, kulturolozi, edukatori, istraživači i stvaraoci, koji vode i Šumski univerzitet na Fruškoj Gori.

O ovim izazovima koji će sasvim sigurno obeležiti živote svih ljudi i celokupnog živog sveta na planeti, na našim prostorima nedovoljno se govori, već se naši ekološki i društveni problemi najčešće stavljaju isključivo u okvire lokalnih političkih problema. Ekološka aktivistkinja Milja Vuković upravo o tome govori: „Ono što nama u Srbiji često izmiče jeste da prepoznamo da ti problemi prevazilaze lokalno političke okvire. Suša, ektremni klimatski uslovi, zagađenje, nestajanje čitavih populacija insekata i ptica – zajednički su za Srbiju, Kanadu, Šri Lanku...”.

Kroz ovu seriju predavanja, razgovora i interaktivnih programa (uživo i onlajn) uključiće se akademski profesori, među kojima je i dr Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu: „Trenutni način funkcionisanja savremenog društva nije u saglasnosti sa delikatnim ravnotežama koje postoje u klimatskom sistemu Zemlje, niti sa velikom većinom živog sveta koji je nastanjuje. Kako bismo izbegli dalju eskalaciju već jasnih negativnih konsekvenci našeg delovanja, potrebna je duboka transformacija današnjeg društva, a vrlo je verovatno da bez širokog konsenzusa ovu transformaciju nije moguće niti započeti a kamoli je sprovesti. Otvoreni dijalozi o ovim pitanjima koji uključuju aktere iz svih svera, danas su nam više nego potrebni.”

Jedan od učesnika ovih razgovora biće i muzičar Darko Rundek: „Na brisanom smo prostoru. Iza nas je dosadašnji svijet koji se upravo urušava, pred nama je potpuno neizvjesni novi svijet. Svaki je pokret na tom prostoru potencijalno presudan. Pred tim velikim Nepoznatim, nijedan poznati recept ne obećava. U njega moramo ući potpuno otvorena srca i uma.” 

Kao alternativu antropocenu i kapitalocenu možemo zajedno otkrivati i stvarati simbiocen: novo geološko doba i način života koji podrazumeva ponovno uspostavljanje poštovanja, razumevanja i veza između ljudske vrste i živog sistema planete. Simbiocen je nov pojam, a njegovo značenje stvaramo svi mi, sada i ovde, razvijajući regenerativne prakse.

Serija predavanja i razgovora Ka simbiocenu kretaće se od pitanja klimatske krize i trenutnog stanja ekosistema do toga kako o klimatskoj krizi razgovaramo sa decom, preko pristupa za smanjenje količine otpada koju stvaramo sve do produbljivanja naših veza sa živim svetom oko nas, uključujući ulogu koju umetnost i kultura mogu da zauzmu kao i regenerativnih modela poput stambenog i energetskog udruživanja. Program je osmišljen tako da u njega mogu da se uključe učesnici iz celog regiona. Možete pratiti samo one teme koje vas se posebno tiču, ali možete ovaj program pratiti i celovito, pa će on postati svojevrsna mala škola za teme ekološke i društvene krize i regenerativnih alternativa.

Program su osmislili Milja Vuković, Danica Prodanović, Višnja Kisić i Goran Tomka, a realizuje se u saradnji Kulturnog centra Beograda, platforme Plavo i zeleno i Šumskog univerziteta Fruška Gora sa početkom od 22. marta.