VEČE POSVEĆENO JOZEFU ČAPSKOM: Intelektualac čiji je rad deo evropske baštine

Poljski institut za kulturu, Francuski institut u Srbiji i Evropska kuća u Beogradu organizuju veče posvećeno Jozefu Čapskom, slikaru, piscu, humanisti... Malo je onih koji su čuli za njega ovde, a on svakako spada u izuzetne evropske intelektualce i svedok je mnogih događanja koja su obeležila istoriju Evrope XX veka. 

Pre više od sedamdeset godina pisao je: „Razumem da je moguće boriti se za Evropu i pritom ne pominjati polovinu Evrope iz taktičkih razloga, ili zato što u datom trenutku nije moguće pomoći toj polovini Evrope na bilo koji način, ali kako je moguće da se o tome uopšte ne razmišlja, odnosno da se lakog srca odriče od nje, a da se istovremeno veruje u smisao delovanja Evropske federacije i u održivost tog koncepta?"

Ovim povodom u Srbiju dolaze poljsko-francuski režiser Andžej Volski (boraviće u Beogradu od 1. do 4. aprila), kao i Vera Mihalski, direktorka izdavačke kuce Noir sur blanc. Njihove biografije šaljem na kraju teksta.

Jozef Čapski, rođen 1896. u Pragu (Austrougarska), preminuo 1993. u Mezon-Lafitu (Francuska), bio je poljski slikar, kritičar umetnosti, pisac, koji je pripadao krugu intelektualaca okupljenih oko časopisa Kultura, čuvenog mesečnika poljske disidencije u Francuskoj.

Čapski je proživeo mnoge evropske turbulencije tokom svojih devedeset šest godina života. Studirao je prava u Sankt Peterburgu tokom ruske revolucije, studirao slikarstvo u Varšavi i Krakovu. Kao poljski rezervni oficir borio se protiv okupacionih nacističkih snaga u prvim nedeljama Drugog svetskog rata, a onda bio zarobljen od strane Sovjeta. Bio je zatočen u logorima Starobielsk i Griazovec, gde je zarobljenicima držao predavanja o Marselu Prustu i njegovom Traganju za izgubljenim vremenom. Istraživo je ubistva poljskih intelektualaca u Katinju, koje je naredio Staljin, a za koje su krivili Nemce.

Čapski se nakon rata nikada nije vratio u Poljsku. Nastanio se u regionu Pariza sa svojom sestrom i intelektualcima okupljenim oko poljskog časopisa Kultura, neumorno je radio na tome da predstavi drugima velika imena poljske kulture, poput Česlava Miloša i Vitolda Gombroviča, ali i da predstavi sudbinu svoje domovine nakon rata. Čapski je bio istaknuta javna ličnost, ali pre svega bio je slikar koji je uvek isticao je da je slikarstvo dalo smisao njegovom životu.