KOLIKO SU LJUDSKI I PASJI ŽIVOTI SLIČNI? Projekat koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim

Pas se koristi kao očigledna metafora za čoveka i naziv aludira na težak položaj čoveka u društvu, jer i sama izreka pasji život proističe iz naroda i simbolizuje težak život pun patnje. Pas kao simbol u ovom radu stalno menja pravac diskursa. Čas je simbol otuđenja i ljudske depresije nastala promenom osnovnih životnih standarda, čas je simbol prirode i nagona od kojih se čovek kao ljudsko biće davno udaljio. Na fotografijama psi koji se pojavljuju su različitih psećih statusa, od običnih uličnih pasa mešanaca, preko rasnih pasa koji žive na ulici do onih koji su imali tu sreću da ih čovek udomi odnosno kupi i brine o njima. Kroz pažljivo sortiranje i poznatim tipološkim pristupom ovaj rad skreće pažnju na univerzalni apsurd statusa u društvu, na pasji život koji je uskraćen za najbitnije stvari kao što su ljubav i sreća.

Osnovu rada čini vizuelno umetnički projekat distribuiran u virtuelnom okruženju. Kroz naizgled krajnje konvencijalne dokumentarne predstave sveta oko nas, usled serijske kompozicije i tipološkog pristupa ovoj temi gledalac je primoran da se fokusira na dublju analizu ovog dela. Rad Pasji život se ne bavi celokupnom istorijom čovečanstva, njegova tema je vezana za sadašnjost, odnosno modernog čoveka koji egzistira u modernom društvu. Ovaj rad je vizuelna interpretacija tehnološkog napretka kao i uticajem tog progresa na njegov položaj u društvu.

Budući da se deo projekta već odigrava u virtuelnom prostoru, cela ideja je da se dokumentarna fotografija izmesti iz tradicionalnih tokova ove umetnosti. Uzevši u obzir da fotografije uveliko egzistiraju u digitalno-virtuelnom svetu, medij na kome će gledalac posmatrati fotografije je mobilni telefon koji je u ovom trenurku najčešći medij za posmatranje fotografija, ujedno i neodvojivi objekat skoro svakog civilizovanog čoveka. Pored toga što se menja paradigma fotografskog prostora menja se i uobičajena praksa galerijskog izlaganja. Zbog prirode medija ovakvim radovima nije potrebno galerijsko svetlo, tako da se fotografije posmatraju u polumraku gde je cilj da se ukaže na otuđenost pojedinca od realnog sveta, kao i na novonastale probleme desocijalizacije ljudi.

Cilj ovog umetničkog projekta je podsticanje gledaoca da kroz uporednu analizu fotografija kao i kroz narativ čovekovog najboljeg prijatelja otvori mesto za debate i razmišljanje o ovim vanvremenskim društvenim problemima. Da još jednom pokrene neiscrpnu temu društva spektakla čije je fotografija od svog nastanka nezaobilazno sredstvo komunikacije, dok sama prezentacija radova u galeriji na mobilnim uređajima treba da napravi kritički osvrt na probleme konzumerizma kao i socijalnog otuđenja pojedinca.Sa druge strane cilj je da približi umetnost što većoj publici korišćenjem virtuelnog prostora kao dominantnog kanala za komunikaciju, tako da pojedinac pod vizuelnim utiskom izvrši neophodnu introspekciju koja prethodi svakoj daljoj analizi društva.