KOPIJA JE SEĆANJE, A KAKO SE SEĆAMO PROŠLOSTI ODREĐUJE NAŠU BUDUĆNOST! Samostalna izložba laureata u ULUS-u

Kopija je sećanje, a kako se sećamo prošlosti određuje našu budućnost. Pored toga, kopija neke Mondrijanove slike je istovremeno i apstraktna i realistička slika. Ona od poznatog pravi nepoznato, potpuno suprotno od onoga što nam je donelo prosvetiteljstvo(modernost). A danas izgleda kao da živimo u vremenu kada nam sve što smo smatrali poznatim postaje nepoznato. Drugim rečima, razlike između poznatog i nepoznatog (istine i laži, smisla i besmisla) postepeno prestaju da budu vidljive kao da više i ne postoje.

Ova je izložba zasnovana na sećanju na jedan intervju objavljenog 1984 godine u časopisu Moment br.2. pod naslovom „Original i kopija“. Kao ilustracije objavljene su tri fotografije: skulptura „Autoportret sa modelom“ iz 1979, zatim kopija slike „Glasnici apokalipse“ iz 1980 i fotografija sa javnog kopiranja Mondrijana u Narodnom muzeju 1983. Svi ovi radovi su već bili izlagani u vreme kada su nastali. Kako se autor u skorije vreme vratio na ove radove praveći njihove kopije kao neku vrstu sećanja koje su zatim bile izložene u privatnom prostoru nedostupne javnosti, pa otuda i ideja da se ovom prilikom svi oni pokažu zajedno u jednom prostoru. 

Tema ove priče proizilazi iz Kompozicije II koju je naslikao Piet Mondrian u Parizu 1929. godine koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i njene kopije koje je autor sam napravio 1983. godine u istom muzeju, inicirana brojnim kopijama iste slike koje je počeo da pravi nedavno. Iako je u njenom centru umetničko delo jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka, sama priča nema mnogo veze sa Mondrijanom ili istorijom umetnosti ili umetnosti uopšte. To je pre refleksija sećanja na ličnu prošlost i način na koji se sećanja mogu proizvesti i aktuelizovati kroz priču formiranu oko ove slike. Istovremeno ovim se pokazuje kako ono što je napravljeno kao umetničko delo može promeniti svoje značenje i ulogu i postati nešto drugo u zavisnosti od priče u kojoj se pojavljuje, u ovom slučaju kao oživljene uspomene autorovih sećanja.

Autoportreti su deo ove izložbe: Traktat o besmislu, 2 deo je izložba slika i crteža nedavno postavljenih u privatnom beogradskom stanu koji nije otvoren za javnost. Izloženi radovi su detalji preuzeti iz serije kopija slike iz 1969. pod naslovom Glasnici apokalipse. Ove kopije su prvi put bile izložene pre 40 godina, takođe u jednom beogradskom stanu. Nekoliko godina kasnije su objavljene u filozofskom časopisu Theoria pod naslovom „Filozofski traktat o besmislu“.

U pismu urednicima iz 1981. napisao sam: „Ove kopije treba shvatiti kao materijalizovani izraz određenog stava koji je u svojoj suštini filozofski, ali za čije izražavanje se ne koriste slova, reči i rečenice“.

Glasnici-naopačke Traktat o besmislu – 3 deo

Posle nedavne izložbe „Autoportreti”, ovo je druga izložba na srodnu temu postavljena 5. jula u istom stanu u Beogradu, koja će ostati zatvorena za posetioce na neodređeno vreme.

Originali i kopije

Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji desila se neobična izložba. Umesto originalnih umetničkih dela, kako je to u to vreme bio običaj, na ovoj izložbi predstavljene su brojne kopije iste slike nazvane „Glasnici apokalipse“. Za sve vrema dok je trajala samo nekoliko ljudi je došlou galeriju da vidi izložbu. Jednog dana došao je posetilac,koji nije znao da su na izložbi samo kopije. Kada je ušao, odmah je počeo da posmatra prvu sliku koja je visila pored ulaza. Zatim je prešao na sledeću sliku. Bio je malo zbunjen kada je primetio da druga slika izgleda isto kao prva. Odstupio je korak unazad da ponovo proveri prvu sliku. Tako je, krećući se napred nazad, shvatio je da su ove dve slike u stvari iste. Zbunjen polako je počeo da se okreće oko sebe gledajući sa distance ostale slike koje su visile na zidovima. Kada je shvatio da su ustvari sve izložene slike iste, brzo je krenuo ka izlazu i napustio izložbu. 

Ova situacija je podstakla umetnika koji se i sam našao u sličnoj situaciji kada je i sam posetio najnoviju postavku istih slika, samo što su one ovog puta bile izložene naopačke. Nije ga zbunilo to što su kopije već sam način postavke. Kako autor kaže ceo svet bi morao da se okrene naopačke da bi ova postavka ponovo izgledala „normalno“. U tom trenutku bilo je jasno da je „Traktata o besmislu“ dobio i treći nastavak.

Radno vreme Galerije ULUS je od ponedeljka do petka, od 12 do 19, kao i subotom od 10 do 14 časova.