SVETLOST, KAO SIMBOL SPOZNAJE, OTKRIVA ISTINU KROZ ZNAKE! Izložba "Svetlopisi" u Galeriji Doma omladine Beograd
Izložbu “SVETLOPISI” Ivane Kucine u Galeriji Doma omladine Beograda možete posetiti od 14. do 26. februara, a svečano otvaranje je zakazano za 14. februara u 19 časova.
Gde se održava
Galerija Doma omladine Beograd
Kada se održava
14 - 26. februar
Izložba ’’Svetlopisi’’ sastoji se od prostorno-svetlosnih instalacija, odnosno animacija koje će se projektovati na objekte. Projektovana svetlost u vidu jednostavne animacije oživljava materiju, a titravi simbol daje značenje, dušu telu. Animacija, koja i sama znači oživeti, oživljava neživo. Dodiruju se opipljivo i nedodirljiva suština objekta koja poput živahnog duha igra po njemu. Kroz dodir digitalne slike, koja je često doživljena kao hladna sa fizičkom realnošću, stvara se meditativan ambijent, prostor koji asocira na mir i živost prirode.
Šuma, arhetipski prostor, mesto gde se susreću izgubljeno i nađeno, unutrašnji prostor čoveka u čijim dubinama tragamo za spoznajom. U bajkama, tragajući kroz mistične prostore nesvesnog, otkrivamo skriveno unutrašnje blago.
Na površine u prostoru koje će oponašati šumu projektuju se jednostavni, arhetipski simboli, dodir ruke koji otkriva istinu, drvo koje gleda… Likovni izraz je sveden, kako ništa ne bi narušilo monumentalnost i značenje simbola, a opet je slikarski svež dajući lakoću svetlosnoj igri. Ambijent ovako nastao treba da izazove kontemplativno stanje svesti, a simboli da dotaknu duboko nesvesno i univerzalno. Svetlost kao simbol spoznaje otkriva istinu kroz znake.
Ivana Kucina rođena je 1995. godine u Beogradu. Završila je master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine, u klasi profesora Dobrice Bisenića. Članica je ULUS-a od 2021. godine. Aktivno se bavi umetničkim radom. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama. Prvu samostalnu izložbu, Kosmički narativi imala je 2021. godine u Galeriji U10. Živi i radi u Beogradu.
Animacija, koja i sama znači oživeti, oživljava neživo. Dodiruju se opipljivo i nedodirljiva suština objekta, koja poput živahnog duha igra po njemu. Digitalna projekcija, često doživljena kao hladna, svojim laganim dodirom oživljava pozorišni prostor šume. Ona slobodno leti po stablima i zidovima i onima koji kroz šumu kroče.
Ambijent ovako nastao treba da izazove kontemplativno stanje svesti, a simboli da dotaknu duboko nesvesno i uneverzalno. Svetlost, kao simbol spoznaje, otkriva istinu kroz znake. Likovni izraz je sveden, kako ništa ne bi narušilo monumentalnost i značenje simbola, a opet slikarski svež, dajući lakoću svetlosnoj igri.