SVETSKI DAN POZORIŠTA U ZNAKU KLOVNOVA! Izložba naše poznate glumice u Beogradsko dramskom pozorištu
Beogradsko dramsko pozorište predstaviće “Moje vesele drugare” dramske umetnice Vesne Čipčić – u pitanju je tematska izložba crteža klovnova, koja će biti otvorena na Svetski dan pozorišta – 27. marta u 19 sati u foajeu teatra.
Gde se održava
Foaje Beogradsko dramskog pozorišta
Vesna Čipčić je bila dugogodišnji član ansambla BDP-a, ostvarila je brojne, zapažene uloge u matičnoj kući, kao i na scenama širom zemlje, a veliku popularnost je stekla tumačeći likove u TV i filmskim produkcijama. Paralelno sa profesionalnim angažmanom, bila je posvećena i hobiju – tematskom crtanju omiljenih junaka – klovnova. „Događalo se da po dvanaest sati provedem za stolom sa olovkom i bojama u ruci družeći se sa svojim klovnovima. Zaboravljala bih da jedem i spavam. Oni su postali najintimniji deo mene. I najličniji i najradosniji”, objasnila je Vesna Čipčić. Njeni likovni radovi izlagani su na više izložbi u Holandiji, Mađarskoj, kao i u rodnoj Kikindi.
„Organizatore izložbi u Holandiji i Mađarskoj molila sam da ispod svake slike, na holandskom, odnosno mađarskom, slažu i napišu „prodata”. Bojala sam se da slučajno nekome ne padne na pamet da mi ih otuđi, da ne bih plakala za mojim klovnovima koji ama bas nikada ne plaču. Bilo je raznih ponuda da svoje crteže izlažem u Beogradu, ali sam čekala ovo mesto koje mi je ponudio upravnik Jug Radivojević. Beogradsko dramsko pozorište je moja druga kuća u kojoj sam postigla svoje najveće glumačke uspehe, u kome i danas igram. I zato mi je posebno drago što su moji „Klovnovi” upravo ovde, na najboljem mestu u ovom gradu”, kaže Vesna.
Izložbu će otvoriti likovna umetnica iz Mađarske, Beata Rostas i reditelj Gorčin Stojanović. O „Mojim veselim drugarima” Nenad Grujičić je zapisao: „Klovnovi Vesne Čipčić nemaju suze, oni su radosni i skakutavi, umiveni brujem muzike iz različitih instrumenata, komedijanti sa ozbiljnim namerama da razluče dobro i zlo. Nema sumnje, ova umetnica našla je u svojim likovnim radovima utočište i beg od pomahnitalog žrvnja stvarnosti. Katarzični sev iz pokreta, gestova i mimike njenih klovnova, ima lekovito dejstvo i na publiku koja se najednom prene i ozari u susretu sa slikama”.