САДЊА СТАБАЛА И ДАЉЕ ЈЕ ПРИОРИТЕТ ЗА ОЧУВАЊЕ ПЛУЋА ГРАДА: „Зеленило – Београд” одржава око 400 хектара парк-шума
Светски дан шума установљен је 1971. године, како би се повећала свест светске јавности о значају и улози шума за опстанак модерног човека.
Шуме су природни произвођачи кисеоника. Хектар шуме или масива градског зеленила у току само једног сата „удахне” око осам килограма угљен-диоксида, колико за исти временски период у атмосферу дисањем издахне приближно две стотине људи. Када се овоме дода чињеница да нас шуме штите од удара ветра и буке, јасно је зашто сваки насељенији град у Европи има појас приградских шума.
Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” одржава око четиристо хектара парк-шума, од чега је шеснаест хектара заштитних појасева. Програмом одржавања „Зеленила” обухваћене су шуме на Милићевом брду, затим шуме Бањички вис, Бенцион Були, Лисичји поток, Хајд парк, Рајсова падина, Графичар, Топчидерско брдо, Парк-шума Јајинци, падина Медаковић 3, Шумице, Кијево – Кнежевац, шума на Петловом брду и шума на Бежанијској коси. Поред ових локација, ЈКП „Зеленило – Београд” газдује и шумама које спадају под заштићена природна добра – Бајфордова шума, Звездарска шума, као и део шуме Топчидер.
У оквиру свог редовног програма одржавања, предузеће из године у годину активно ради на садњи великог броја стабала, како на јавним зеленим површинама тако и у оквиру парк-шума које су предузећу поверене на одржавање. Тако су у садној сезони јесен–зима 2023/2024. вредни и врло посвећени радници „Зеленила” посадили 2.400 комaда садница аутохтоних врста лишћара и четинара само на шумским подручјима.
Шуме су важан део система градског зеленила и примарно доприносе спречавању појаве клизишта, регулисању и побољшању микроклиматских услова и услова за одмор и рекреацију у нашем граду.