- Дакле да се наслања на оно најбоље што је наша црквена архитектура допринела нашој култури, и уопште светској баштини, а то су наши средњовековни манастири који се са једне стране ослањају на Византију, односно на византијски источни утицај, али са друге стране знамо да је много западних мајстора радило на нашим просторима јер ми смо негде овде граница између истока и запада, а онда смо добили један храм који је, усуђујем се да кажем, изнад истока и запада, како је то лепо казао владика Николај Велимировић. Храм је заправо усаглашен пројекат наше двојице професора, Александра Дерока и Богдана Несторовића, објашњава протођакон.

Београдска ризница

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ, ПОНОС СРПСКОГ НАРОДА: Идеја сачувана кроз тешка времена

КРИПТА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ: Место чувања наше традиције и историје

МОЗАИЦИ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ: Једна од највећих драгоцености познате грађевине на Врачару

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА: Црквена архитектура значајна за нашу културу

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Најпрепознатљивија грађевина и јединствена целина у коју може да стане 10.000 верника

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Идеја о изградњи настала крајем 19. века

БЕОГРАД ЧУВА УСПОМЕНУ НА СТЕПУ СТЕПАНОВИЋА: Његова кућа данас представља културно добро и музејски комплекс

РОДНА КУЋА СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА: Један од најистакнутијих српских војвода у војничке походе кренуо из Кумодража