КРИПТА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ: Место чувања наше традиције и историје
Поред велелепних мозаика, за Храм Светог Саве посебно је значајна и крипта која се састоји из два дела.
Први део је доступан свим посетиоцима, и то је Црква светог кнеза Лазара са српским новомученицима, а у другом делу крипте који је затворен за јавност налазе се саркофази српских патријараха. Крипта је смештена у подземноој етажи Храма, а препознатљиви српско-византијски живопис, радили су најбољи српски иконописци од 2012. до 2016. године.
Патријарх Иринеј (1930 – 2020.) је први патријарх који је сахрањен у крипти.
Како каже протођакон Младен Ковачевић, према првобитном пројекту, крипта је била предвиђена као гробно место српских патријараха до које би се долазило из олтарског дела, и није било предвиђено да буде доступна јавности.
– Касније када је кренула обнова, из неких разлога је простор намењен за крипту проширен, између осталог и да се мало статички ојача, тако да смо добили једно пространство, један простор који је оформљен, где је постављен олтар и ту је и Црква светог кнеза Лазара са српским новомученицима све до данашњег дана, до светих мученика који су страдали у најновијим страдањима у 20. веку – каже протођакон Ковачевић о крипти у Храму Светог Саве.
Укупна површина крипте је око 2000 м2.
У крипти Храма обележавају се верски догађаји, а током верских празника је једна од најпосећенијих локација у граду. Осим верника, крипту посећује и велики број туриста из целог света.