Председник Привременог органа Града Београда, Александар Шапић обишао је пољопривредно домаћинство Зорана Паунића у Неменикућу заједно са председником Градске општине Сопот, Живорадом Милосављевићем.
Домаћинство Паунић обрађује више од 50 хектра земље и претежно се бави сточарством и ратарством. На својој фарми гаји више од 30 грла музних крава, а од пољопривредних субвенција које Град Београд и Министарство пољопривреде дају, купили су крајем прошле године трактор и пнеуматску сејалицу за кукуруз.
У току су радови на реновирању објекта основне школе „Јелица Миловановић“ у Сопоту. Радови на објекту подразумевају, замену подова, дела столарије и молерско-фарбарске радове.Такође, унутар објекта започета је реконструкција плафона, ученичких и наставничких тоалета, зборнице и једног дела учионица.
Шапић је подсетио да Град Београд неколико година уназад повећава субвенције за пољопривреду, настојећи да увећа подстицајна средства за сточарство, повртарство, воћарство, пчеларство, али и за куповину механизације, саопштио је Беоинфо.
- Ова породица добила је трактор од Министарства пољопривреде, а од Града Београда пнеуматску сејалицу за кукуруз.
Наставићемо да помажемо и да повећавамо давања, али мора да буде и боља контрола, како би новац одлазио онима који заиста желе да раде и како би имали сигурност да проширују свој посао - рекао је он.
Светле будућности нема ако се не вратимо традицији, породици, вредностима од којих модеран живот покушава да нас одвоји и које су нас вековима штитиле и сачувале српски народ и српску државу
- Дошао сам у посету правом српском домаћину који живи на ободу Београда, у приградској општини Сопот - рекао је Шапић и додао да је посетом овој породици желео да покаже да без обзира на све оно што носи модеран живот, не смемо да заборавимо нашу традицију и нашу историју јер једино то може да нам отвори простор да у будућност идемо на начин који бисмо сви волели.
Председник Привременог органа на крају је захвалио на гостопримству и подвукао да нам „светле будућности нема ако се не вратимо традицији, породици, вредностима од којих модеран живот покушава да нас одвоји и које су нас вековима штитиле и сачувале српски народ и српску државу”.
Уређена јавна површина испред Дома здравља: Јавно комунално предузеће под покровитељцтвом Градске општине Сопот, наставило је са уређењем јавне површине испред објекта Дома здравља у Сопоту. Након нових пешачких стаза, постављени су нови парковски мобилијари и преуређена је целокупна парковска површина.
Председник општине Сопот Живорад Милосављевић нагласио је добру сарадњу с Градом Београдом и Републиком Србијом, посебно у сегменту очувања села и давања подстицаја људима да остану на својим огњиштима. Указао је да су радови на Макишком водоводу далеко одмакли, а да је много уложено и у путну инфраструктуру, те да Сопот постаје веома пожељно место за живот.
Изградња новог паркинга код капеле и проширење гробља у Раљи: Оператива Јавног комуналног предузећа и Градске општине Сопот, изводи радове уређења нове парцеле за гробље у Раљи, површине од четири хектара. Паралелно са уређењем нове парцеле врше се припремни радови за проширење паркинга који се налази код капеле.
- Веза између локалне заједнице, Града Београда и Републике, та нит, мора да се очува јер то је интерес грађана и само на тај начин можемо да реализујемо циљеве - навео је Милосављевић.
Развој Лазаревца, Обреновца, Младеновца и Барајева биће приоритет јер су то општине које су попут „мањих градова” и потребно је људима да се обезбеде исти услови које имају грађани у самом центру града, рекао је председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић.
Поред успешних пројеката које је Градска општина Лазаревац извршила у 2023. години, отворена су и два нова поглавља великих подухвата која ће додатно унапредити живот грађана и грађанки.
У питању су два капитална инфраструктурна пројекта:
- изградња градске пијаце,
- изградња градског трга са подземном гаражом.
Два капитална пројекта омогућена су уз помоћ Града Београда, градоначелника Шапића и секретаријата који су укључени у спровођење ових пројеката.
Приликом посете Александра Шапића Лазаревцу крајем прошле године јавност је добила увид у напредак оба пројекта, а потврђен је и њихов значај.
- Све пројекте општина ради, а након тога за средства конкурише у Граду - навео је том приликом председник Градске општине Лазаревац, Бојан Стевић, и додао да је управо на тај начин Град финансирао бројне важне инфраструктурне пројекте на територији општине Лазаревац. Такође, захвалио је и свим запосленима у општинској управи, јавним предузећима и институцијама у Лазаревцу који су учествовали у изради квалитетних пројеката, а који су наишли на одобравање градоначелника и његовог тима људи.
Изградњом градске пијаце и градског трга са подземном гаражом неуморно се ради на просперитету Градске општине Лазаревац како би се побољшали услови живота грађана и грађанки. Тиме је Градска општина, на челу са Бојаном Стевићем, још једном подцртала циљ ранијих, тренутних и будућих пројеката на својој територији – Управа која је по мери свих грађана.
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић обишао је у септембру прошле године у Лазаревцу и радове на реконструкцији Основне школе „Војислав Вока Савић" и подсетио тада да је Град за годину и по његовог мандата одвојио значајна средства за капиталне инвестиције у тој опшитни.
- Неке пројекте Лазаревац реализује из средстава Града Београда, нешто из сопствених средстава, а наша обавеза је да добро сарађујемо. Од новца који смо ми определили реконструисано је више од 50 улица, ради се канализација, школе, две фискултурне сале, очекује се и вртић у Степојевцу, као и завршетак радова у центру Лазаревца - рекао је Шапић.
Лазаревац ће по завршетку тих радова изгледати како и доликује месту у којем живи више од 60.000 људи, рекао је Шапић током обиласка школе коју похађа 800 ђака, а у којој се први пут од оснивања спроводе значајнији радови на уређењу и санацији.
Председник општине Лазаревац Бојан Стевић захвалио је председнику Привременог органа Града Београда Александру Шапићу и његовом тиму на ангажовању, те подсетио да су до сада изведени радови на Гимназији у Лазаревцу, а да се тренутно обављају ради у три школе, ОШ „Војислав Вока Савић", ОШ „Кнез Лазар" и Музичкој школи „Марко Тајчевић".
Очекује се, додао је, и расписивање јавне набавке за две матичне школе, у Дудовици и Јунковцу.
Он је изразио захвалност Граду Београду за помоћ у изградњи две балон-сале и подсетио да су у оквиру школских објеката постављене мултифункционалне подлоге, као и да су набављене 63 интерактивне школске табле.
Стевић је указао на значај учешћа Града и Александра Шапића на изградњи путне инфраструктуре, градске тржнице, завршетку гараже и трга испред зграде Општине, као и на многим другим пројектима.
- Наставићемо да радимо као и до сада, те да заједно са Градом Београдом стварамо боље услове за наше суграђане, које ће они свакако знати да цене - рекао је Стевић.
Дијагностички центар Дома здравља „Обреновац” јединствен је здравствени објекат у нашем граду, у који је Општина почетком прошле године уложила више од 200.000.000 динара, док су најмодернији скенер, рендген и ултразвучне апарате донирали Влада, ресорно министарство и Републички фонд за здравствено осигурање.
Град је финансирао ИТ опрему и радну плочу за повезивање апарата са Клиничко-болничким центром „Земун”, чији ће лекари обављати специјалистичке прегледе. Јединственост се и огледа у томе што ће то бити једини дом здравља где ће се радити та врста прегледа.
Овај центар тада су обишли су и Даница Грујичић, министарка здравља, и Александар Шапић, градоначелник.
- Ми ћемо по новом правилнику дозволити да се у таквим домовима здравља који не припадају здравственим центрима и који су далеко од болница може урадити све оно што је неопходно за једну добру дијагностику. Тако да људи не морају да се у случају да имају нормалан налаз упућују у болнице и клиничке центре. Други спрат такође може послужити за неку врсту дневне болнице, можда опсервације у једном тренутку, где пацијенти могу да добију инфузију и да се потом врате кући - рекла је Грујичићева приликом посете Обреновачком дому здравља.
Да је примарна здравствена заштита приоритетна, истакао је и градоначелник Шапић.
- Захваљујући новом дијагностичком центру, болнице и клинички центри растеретиће се за 10.000 до 12.000 људи годишње - истакао је Шапић и изразио спремност да Град, без обзира на то што домови здравља више нису у његовој надлежности, учествује у изградњи здравствених станица и амбуланти како би се поспешила примарна заштита и на нивоу месних заједница.
- Сви имамо исти циљ, а то је добробит људи. Намера нам је да чак седамдесет-осамдесет одсто здравствених услуга људи добију у месту где живе. Не може то одједном, али ово је један од примера да се у том правцу иде - истакао је Шапић.
Крајем прошле године у Сурчину су почели припремни радови на изградњи инфраструктуре која је неопходна за наставак реализације пројекта ЕКСПО 2027. и Националног стадиона и у овом тренутку у том делу града налази се највеће градилиште у Србији.
Иако је реализација тек почела, пројекат „Експо 2027" већ је променио Сурчин. Камиони и грађевинске машине су прва слика која се може видети на локацији где ће у Сурчину у близини ауто-пута „Милош Велики” бити изграђен сајамски комплекс за светску изложбу „Експо 2027” и Национални стадион. Планирана је и изградња луксузних комплекса за 9.000 и 3.500 људи, као и голф терени. Очекује се да ће цене некретнина бити високе.
Обишавши радове, председник Градске општине Сурчин Стеван Шуша је истакао да се на овој локацији гради најурбанији део Сурчина и да површина целог комплекса сајма и стадиона износи 167 хектара. Та површина ће бити проширена јер је у плану изградња стамбених јединица, у првом моменту за учеснике којих ће бити око 3.000.
На територији Сурчина биће изграђена инфраструктура на површини од 210 хектара - објекти за Експо 2027, хотели, стамбени простор, Национални стадион на 36 хектара и станица градске железнице, најавио је председник општине Сурчин Стеван Шуша. Нови београдски сајам планиран је крај Националног стадиона у Сурчину. У комплексу Националног стадиона у Сурчину у плану је изградња читавог низа сајамских хала, павиљона, смештајних и комерцијалних објеката. Површина плана обухвата 167 хектара, од чега је сајму намењено 113 хектара земљишта.
Комплекс „Експо 2027” је планиран као мултифункционални простор који би могао да прерасте у значајан економски и туристички центар за град Београд и Републику Србију, наводи се у документацији Минисатрства грађевине.
Планом је наведено да ће линијска инфраструктура комплекса будућег сајма обухватати осам километара градских булевара, саобраћајну петљу, надвожњак, линију гасовода, топловод, хидровод, као и паркинг величине 15 хектара, а уговор за изградњу линијске инфраструктуре је потписан са извођачем фирмом „Пауер Чајна” (Power China).
У оквиру поменутог комплекса биће изграђена и метро и железничка линија која ће повезивати Сурчин и Обреновац, а идеја је и да се у будућности изгради и марина на реци Сави у којој ће моћи да се усидре и велики туристички бродови.
Према постојећем плану за изградњу комплекса предвиђено је да радови буду завршени до децембра 2026. године како би државама учесницама светске изложбе били на располагању изложбени павиљони. Када изложба буде завршена ти станови ће бити пуштени у продају чиме ће Сурчин добити ново насеље, а многи га већ сад називају „Нови Београд 2".
Ширина коловоза петље Јаково износи шест метара, од чега је једнотрачни коловоз широк 3,5 метара, док је зауставна трака 2,5 метара, а банкина су широке 1,5 метар. Укупна дужина саобраћајница износи 2,24 километра, а површина коловоза уливно-изливних саобраћајница и проширења зауставне траке аутопута је 11.230 квадратних метара. Изградња је обухватила и јавно осветљење за нове саобраћајнице, телекомуникациону инфраструктуру, систем за детекцију саобраћаја и видео надзор.
Вредност радова је 3,3 милиона долара, а прикључна саобраћајница је отворена 16. децембра 2023. године, две недеље пре рока.
У општини Сурчин кажу да изградња изложбеног простора и стадиона са свим пратећим објектима за њих значи нову фазу у развоју овог краја. Међутим, током извођења радова биће евидентне промене у свакодневном животу, попут повећаног теретног саобраћаја на путној мрежи. У овом тренутку кроз центар Сурчина сваког дана прође до 300 шлепера, који понекад стварају проблеме у саобраћају, истакао је председник општине.
А новоизграђена саобраћајна петља у Јакову показала се као добра инвестиција јер је растеретила општину Сурчин камионског транзитног саобраћаја и прикључила садашњу и будућу привредну зону на ауто-пут „Милош Велики”, кажу грађани и привредници из Јакова.
Председник Општине Сурчин Стеван Суша наводи важност изградње Сингидунума, оближњег комплекса на подручју између Београда и Сремске Митровице.
- Градић који ће се укрштати на путевима између Београда и Сремске Митровице, са ауто-путем према Новом Саду, односно, Батајници. То је простор од 220 хектара и предвиђа се да ће ту становати око 9.000 људи - рекао је Суша и додао да ће се код Бечмена и Петровичића на 350 хектара такође предвиђа зона високог становања и голф терени са 18 рупа за око 3.500 становника. Они који се баве некретнинама очекују да ће на овом простору бити изграђен Нови Београд 2.
Грађани сада стижу брже до центра Београда и прикључење у Јакову је донело бројне бенефите не само грађаним Сурчина већ и читавог Доњег и Западног Срема.
Новоизграђена саобраћајна петља код Јакова показала се као добра инвестиција јер је растеретила општину Сурчин транзитног камионског саобраћаја и прикључила комплетну индустрију на аутопут „Милош Велики", кажу грађани и привредници из Јакова.
Изградњом саобраћајне петље мештани Јакова до Новог Београда, уместо за пола сата, сада стижу за мање од 10 минута. Поред тога смањена је фреквенција камионског транзитног саобраћаја кроз центар Сурчина, чиме су се избегле гужве у самом месту, а све то ће и допринети очувању животне средине. С друге стране и будућа индустријска зона у овом делу општине биће директно повезана на ауто-пут.
Петља код Јаково је важна не само за 40.000 људи који ту живе, већ је битна јер се у Јакову налази индустријска зона, те је њеном изградњом омогућено да се та индустријска зона додатно развије.
Шуша је истакао да вероватно ни у једну општину није уложено у кратком периоду колико су предвиђена улагања у општину Сурчин до 2027. године.
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић потписао је крајем прошле године са начелником Општине Соколац Милованом Бјелицом Споразум о донацији 30 милиона динара за изградњу градске куће у овој општини.
Тиме је испуњено обећање које је Шапић дао током своје прве званичне посете Републици Српској 2022. године.
Шапић је након састанка и потписивања споразума истакао да су људи из Републике Српске увек добродошли у Београд и нагласио да је тема сваког разговора са њима међусобна подршка и разумевање.
- Српски народ је током своје историје пролазио кроз тешке периоде и кад год није био јединствен и када је дозвољавао да се у њега убаци семе раздора, имали смо озбиљне проблеме, плаћали главама, губили територије и остајали без свега онога што нам је најважније. Сада смо, као и увек, разговарали о томе како Београд може да помогне не само Сокоцу него и другим општинама у Републици Српској. Подсећам да смо се раније већ договорили о братимљењу београдских општина са што већим бројем општина у Републици Српској. Циљ је да се и на том нивоу направи што боља сарадња и помогне нашим људима, али и да се негују блиски односи у свим сегментима - рекао је Шапић.
Град Београд и Република Србија настављају да помажу локалним самоуправама и житељима са друге стране Дрине.
- Прва посета када сам постао градоначелник била је посета општини Соколац и тада сам одао пошту српским борцима на српском гробљу „Мали Зејтинлик”, где је сахрањено више од 1.000 српских бораца страдалих на сарајевском ратишту. Тада ми је представљен пројекат Градске куће Соколац. Влада Републике Србије се обавезала да ће помоћи изградњу овог објекта, а у име Града Београда дао сам реч да ће и Град помоћи са 30 милиона динара. Данас испуњавамо то обећање и желим им да градска кућа изгледа како доликује једној српској општини - истакао је Шапић.
Шапић је поручио нашем народу у Републици Српској да ће Београд и Србија увек водити рачуна о њима, као што води рачуна о читавом српском народу без обзира на то у колико држава живи.
У делегацији која је дошла у Београд био је и председник Републике Српске Милорад Додик. Шапић је на крају захвалио и председнику Додику што је нашао време да посети Стари двор први пут откад је Шапић на челу Града Београда. Нагласио је да је Додик увек радо виђен гост.
Милорад Додик је истакао да подржава Александра Шапића у томе што се након успешне спортске каријере определио за политику и показао велике резултате.
– Дошао сам овде да подржим њега и оно што је он чинио за Београд, а то је видљиво поготово нама који често долазимо овде јер сваки пут видимо неку нову промену. Подржавам Шапића и његов тим и желим му да настави свој посао који је до сада одлично обављао. Веома је важан однос према спрском народу у Републици Српској, а господин Шапић је до сада заиста показао велику бригу о нашем народу ван Србије. Зато наглашавам да је Београд престоница свих Срба, а Бањалука главни град Републике Српске. Свих ових година моја успешна сарадња са председником Вучићем и Александром Шапићем заснивала се на бризи и помоћи грађанима Републике Српске, пре свега као својој браћи – рекао је Додик.
Град Београд је до сада издвојио више од 160 милиона конвертибилних марака, а у готово свим општинама и градовима, од Требиња до Новог Града, у дело је спроведено око 130 пројеката. Финансирана је изградња основних и средњих школа, факултета, те путне, привредне, спортске и социјалне инфраструктуре, а многи објекту, управо у знак захвалности, носе назив „Србија”. Нови циклус помоћи Србије за укупно пет општина у Српској, договорен је на састанку председника Републике Српске Милорада Додика и Србије Александра Вучића. На списак за помоћ долазе Соколац, Рудо, те Невесиње, Билећа и Вишеград.
Он је изразио посебну захвалност за помоћ на изградњи градске куће коју ће градити Србија, Београд, Република Српска и Општина Соколац.
- Соколац је једно од важних места у Републици Српској, јер се тамо налази гробље где су сахрањени борци који су погинули на сарајевском ратишту и зато хвала господину Шапићу за осећај да буде део овог пројекта. Србија и Република Српска граде инфраструктурне пројекте који нас повезују, а то не би могло да се постигне без јаке сарадње – закључио је Додик.
Милован Бјелица је истакао да је данас изузетно значајан догађај за Републику Српску, Источно Сарајево, Соколац и легендарну Романију.
- Општина Соколац је захвална Србији, Граду Београду, градоначелнику Александру Шапићу и његовим сарадницима на помоћи коју је до сада имала и коју ће имати у наредном периоду. Та захвалност и љубав се не може исказати речима према Београду и Србији. Градоначелник Шапић и његови сарадници доказали су се својим радом и од Београда направили истинску престоницу свих Срба. Овај пројекат је веома значајан за културу сећања на све оно што се дешавало на нашим просторима - истакао је Бјелица.
Он је подсетио да је Александар Шапић ступајући на дужност градоначелника Београда једну од првих посета учинио општини Соколац.
- Тада је Александар Шапић посетио Српско-војничко гробље на коме је сахрањено око 1.000 погинулих бораца, просечне старости око 30 година, и разговарао са породицама од којих су неке изгубиле и по три члана за одбрану Републике Српске. После његове посете српском војничком гробљу кренуле су посете са свих страна, а посебно из Србије. Посебно захваљујем што сте отворили све путеве према српском војничком гробљу, према манастиру Соколац на Романији, где је уписано 4.266 имена бораца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. Соколац гаји и следи политику договорену између председника Републике Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика када је у питању све оно што се у прошлости дешавало. Да не би данас ова подршка била једносмерна, само према општини Соколац, ми смо успоставили пројекат изградње ризорт одмаралишта „Соколов град” на равној Романији и ми ћемо једну локацију уступити Граду Београду да изгради вилу или одмаралиште - рекао је Бјелица, захваливши Александру Шапићу на пријему и досадашњој помоћи.