Приобаље

Град Београд доделиће 51 локацију за плутајуће објекте на Дунавском кеју, од Ушћа до Земуна у три зоне, чиме ће тај део београдског приобаља бити у путопуности уређен и регулисан.

Тако ће се на Дунаву наћи само објекти са дозволом уз испуњене услове који укључују безбедносне, хигијенске и еколошке стандарде, како не би било нелегалних објеката који би угрожавали свакодневни живот људи који живе у окружењу.

Локације се додељују јавним надметањима након што Секретаријат за привреду Града Београда упути јавни позив у складу са Уредбом о давању у закуп водног земљишта у јавној својини. Сплавови ће се налазити на потезу преко пута Великог ратног острва, на излицитираним местима и могу бити угоститељски објекти попут ресторана, клубова, кафића, хотела или продајни објекти.

 Председник Привременог органа Београда Александар Шапић истакао је да ће ту бити ноћни клубови, прописно изоловани. Тиме ће, како је додао Шапић, бити решен вишедеценијски проблем и уређено приобаље.

На Дунавском кеју биће постављени сплавови у две димензије - 700 и 450 квадрата.
Водна површина се даје у закуп на одређено време, односно три године од дана закључења уговора о закупу. Лицитацији за закуп водног земљишта не подлежу позиције где су смештени објекти Војске Србије.

Цене издатих места за сплавове на лицитацији кретале су се од 2.300 до 15.500 динара по метру квадратном, док су почетне цене биле од 2.300 до 3.300 динара по квадрату.
Почетни износ закупнине одређен је у складу са Одлуком о утврђивању почетне висине закупнине по којој се водно земљиште у јавној својини може дати у закуп.

Подносилац пријаве за учешће у лицитацији могло је да буде свако правно лице или предузетник који је регистрован код надлежног органа, као и свако физичко лице.

Закупац је дужан да водно земљиште користи у складу са важећим прописима и прибави све потребне сагласности, дозволе и друге акте надлежних органа ради привођења водног земљишта намени за коју се водно земљиште даје у закуп. Земљиште не може бити дато у подзакуп.

Град Београд акцију уређења београдског приобаља наставља и на Савском шеталишту, где се уклањају нелегални сплавови. Шеталиште ће бити уређено након што приобаље буде очишћено, а 28 сплавова биће постављено на местима која су излицитирана са прикључцима за воду и струју, свим стандардима која треба да испуњавају и пречишћивачима отпадних вода.

На потезу од Бранковог моста до Ушћа, одакле се пружа најлепши поглед на калемегданску тврђаву, сплавова више неће бити.

Уређењем приобаља на новобеоградској обали Саве и Дунава окружење ће бити мирније и сређеније, смањењем броја објеката којих је било више од 100 смањиће се и ниво буке, посетиоци и породице моћи ће мирно да шетају у пределу окруженом зеленилом, те ће се отворити поглед ка Калемегдану и старом делу града.

На подручју зелене оазе Парка пријатељства на ушћу Саве у Дунав предвиђена је изградња нових објеката и атракција који ће привући много већи број посетилаца. Град Београд планира да у парку на Ушћу изгради Природњачки музеј, скејт-парк, Музеј уметности 21. века, акваријум и панорамски точак.

Зелене површине у приобаљу Саве и Дунава су посебно значајне за очување биодиверзитета. Осим тога имају значајну улогу у унапређењу квалитета животне средине и представљају "зелене везе" система зелених површина Београда.

Парк је смештен у делу Новог Београда са највише вегетације, на простору између Бранковог моста, Булевара Николе Тесле, хотела „Југославија” и шеталишта уз Дунав и Саву.

Изградња нових објеката планирана је са циљем да се створе услови за организацију спортско-културних догађаја и манифестација у оквиру јавног парка на Ушћу.

Градоначелник Београда Александар Шапић изјавио је да се од Бранковог моста до ушћа Саве у Дунав, одакле се најлепше види калемегданска тврђава, више неће налазити ниједан пловни објекат.

Сплавови ће се у будуће налазити на Дунавском кеју, преко пута Великог ратног острва, те ће тако амбијент савске обале бити уређенији, мирнији и приступачнији породицама и другим посетиоцима.

Ппаном регулације мултифункционалног спортско-културног садржаја на подручју Парка прјатељства чију израду је иницирала Дирекција за грађевинско земљиште утврђене су мере заштите подземних вода и земљишта, мере заштите ваздуха, заштита од буке, мере заштите од нејонизујућег зрачења.

Нови Природњачки музеј простираће се на 15.000 квадратних метара, а биће висок 20 метара, као и Музеј савремене уметности.

Тако ће ова установа културе од националног значаја решити вишедеценијски проблем неадекватног смештаја и први пут добити наменску зграду.

Планирано је да у оквиру музеја постоји музејски, односно галеријски, бибилиотека, архива, фототека, меморијалне собе, атељеи за дизајн, конзервацију и рестаурацију фосила, трезор за материјал, акваријум, воларијум, тераријум, инсектаријум, ботаничка башта, кабинети, истраживачке лабораторије, депои, помоћне просторије, те сала за предавања са савременим стандардима.

Када је реч о изградњи скејт-парка, Шапић је рекао да је циљ да се направи терен који ће испуњавати услове за одржавање европских и светских такмичења у тој дисциплини.

Тренутно се чека да Скејтборд савез достави пројекат.

Приликом обиласка парка градоначелник је рекао и да је за поставку панорамског точка усвојено планско решење, с тим да треба да се одабере адекватна локација. Висина требало би да износи 85 метара, а око точка ће бити безбедносна зона од 120 метара у оквиру које није дозвољена изградња нити постављање објеката. 

Акваријум ће имати простор за излагање садржаја, базене, постројење за производњу соли, техничке просторије, као и продајну галерију, сувенирницу, али и објекте попут кафића и продавница. Главни акваријум имаће запремину од два милиона литара.

За Музеј уметности 21. века планирано је да буде у близини Музеја савремене уметности, на јавној зеленој површини парка. Зграда новог музеја која је од такође од националног значаја, имаће 25.000 квадратних метара.

Уклањањем сплавова од Бранковог моста до Ушћа Београђанима ће бити отворен поглед ка најлепшем делу калемегданске тврђаве и старом делу града. На Савском шеталишту, где је последњих деценија било више од 100 пловних објеката остаће само 28. Ти сплавови локације су добили на лицитацији коју је организовао Град Београд, а у складу са Уредбом о давању у закуп водног земљишта у јавној својини.

 Са реке Саве Град Београд ће уклонити све нелегалне сплавове и остаће само објекти са дозволама и испуњеним условима који укључују безбедносне, хигијенске и еколошке стандарде.

Град је за све сплавове који ће бити уклоњени обезбедио посебну локацију у Јакову.

Регулацијом и уређењем приобаља биће заштићена природа, окружење ће бити уређеније и мирније и биће мање буке, чиме ће значајно бити побољшан квалитет живота становника новобеоградских блокова.

Председник Привременог органа града Београда Александар Шапић је оценио да ће Београд коначно добити обале река какве заслужује, а да ће Град коначно почети да приходује од плутајућих објеката.

Приход од 28 позиција на Савском шеталишту износи око сто милиона динара годишње. Тај новац биће уложен у сређивање шеталишта, што је веома значајно за грађане, рекао је   Шапић.

На том делу реке Саве било је 103 нелегална плутајућа објекта, а до сада је већина уклоњена. Сплавова више неће бити на делу одакле се најлепше види калемегданска тврђава, а Савско шеталиште ће изгледати као некада.

Реновирањем Савски кеј ће добити дечије игралиште, уређене стазе, и прилаз реци.
Како ниједном сплаву неће бити дозвољено да ради после поноћи, музика и бука неће угрожавати становнике новобеоградских блокова.

Сплавови који ће бити угоститељски објекти попут ресторана, клубова, кафића, хотела или продајни објекти ће се у будуће налазити на Дунавском кеју преко пута Великог ратног острва.

Шапић је истакао да ће ноћни клубови ту бити прописно изоловани. Град Београд наставком акције уређења приобаља обезбедиће да пловни објекти функционишу на безбедан начин који неће угрожавати свакодневни живот људи који живе у окружењу.

Шапић је рекао да је уређење Савског шеталишта милионски пројекат, али да ће оно након тога бити најлепше у Београду.

Видео-материјал можете преузети овде.

Значајним смањењем броја пловних објеката на Сави и Дунаву и потпуно уклањање са дела од Бранковог моста до Ушћа биће измењен пејзаж приобаља, али и побољшан квалитет животa грађана који живе у околини.

 Након што приобаље буде очишћено, Град Београд уредиће Савско шеталиште, на ком ће остати само 28 сплавова на излицитираним локацијама. На Дунавском кеју, од Ушћа до Земуна биће 51 пловни објекат.

Сплавови ће бити постављени са прикључцима за воду и струју, свим стандардима које треба да испуњавају, пречишћивачима отпадних вода, у две димензије - 700 и 450 квадрата.

Закупац је дужан да водно земљиште користи у складу са важећим прописима и прибави све потребне сагласности, дозволе и друге акте надлежних органа ради привођења водног земљишта намени за коју се водно земљиште даје у закуп.

У Изменама и допунама плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – Град Београд наводи се да је естетика плутајућих објеката на води условљена уређењем приобалне зоне и потребно је да својим изгледом не угрожавају визуелно сагледавање воденог простора и друге обале реке.

Простор низ реку Саву, од Старог сајмишта па до Земуна укључујући Музеј савремене уметности због посебних природних, ликовних и пејзажних вредности означен је као зона од интереса за Службу заштите те постављање плутајућих објеката у овој атрактивној зони мора бити контролисано и са јасно дефинисаним правилима.

 Плутајући објекти могу се поставити на прописаном растојању и одређених димензија, а приступ плутајућем објекту не сме да девастира обалу, зелене површине и пешачке зоне и мора бити крајње једноставан и функционалан. Објекат треба да буде постављен искључиво у једном нивоу, без спрата из безбедносних разлога јер може потонути или се преврнути услед јаких удара ветра.

Ово подручје обале учествује у формирању и унапређењу пејзажа и слике града, и као такво се мора чувати. Прикључење сплавова на водоводну мрежу изводи се у складу са условима ЈКП Водовод и канализација са којом власник закључује уговор о коришћењу воде, а не смеју бити повезани на објекте градске канализације. Такође није дозвољено директно пуштање отпадних вода у водоток.

Плутајући објекат мора да поседује непропусни танк који мора да испуњава важеће санитарно-техничке услове. За одлагање отпада са плутајућих објеката власник треба да набави контејнер запремине 1100 литара и са ЈКП „Градска чистоћа" закључи уговор за одношење смећа.

Циљ регулације сплавова на београдским рекама је и заштита природе и биодиверзитета. Како је ушће Саве у Дунав еколошки значајно подручје, забрањено је угрожавање заштићених врста и њихових станишта, минимално међусобно растојање објеката не сме бити мање од 25 метара, а у низу може да буде постављено највише 10 објеката, након чега је неопходно направити растојање од најмање 100 метара. Отпадне воде морају бити одвођене тако да нема утицаја на површинске и подземне воде.

Забрањено је и директно и индиректно загађење водотока уношењем супстанци које могу бити штетне по људско здравље и водене екосистеме, као и одлагање деривата нафте на копну дуж Саве и Дунава. Власници односно корисници плутајућих објеката су обавезни да након окончања свих радова на изградњи одржавају максимални ниво комуналне хигијене.

На плутајуће објекте се не смеју постављати јаки рефлектори и ласери усмерени у висину или ка реци, како би се избегли негативни ефекти на миграторне врсте птица. Осветљење треба поставити тако да испуни услове за безбедност прилаза људи и безбедност речне пловидбе. Објекти морају да испуњавају и важеће законе и прописе који третирају проблематику буке.

Сплавови који ће бити угоститељски објекти попут ресторана, клубова, кафића, хотела или продајни објекти ће се у будуће налазити на Дунавском кеју преко пута Великог ратног острва. Председник Привременог органа Београда Александар Шапић истакао је да ће ноћни клубови који ће се налазити на Дунавском кеју бити прописно изоловани.
Град Београд наставком акције уређења приобаља обезбедиће да пловни објекти функционишу на безбедан начин.

Један од низа пројеката Града Београда који ће српској престоници дати јединствен печат јесте „Линијски парк" - реч је о функционално уређеном скупу зелених површина које су у складу са еколошким трендовима очувања животне средине и подизања квалитета живота грађана.

„Линијски парк" један је од низа пројеката који Београд и Општину Стари град чине јединственим у свету, дају му лице паве метрополе и служи као пример градовима у Србији како речно приобаље може да се уреди, да се обала и центар повежу, подигне стандард живота грађана и привуку туристи.

Овај пројекат, значајан како за Стари град, тако и за Град Београд, допринеће смањењу загађења, и поред Аде Циганлије, представљати нову зелену оазу свих грађана, али и нову културну и едукативну координату на мапи града.

Испод парка биће изграђена четири подземна пролаза за аутомобиле, градиће се и нова водоводна, канализациона и електроенергетска мрежа, телекомуникациона инфраструктура и нови гасоводни капацитети према савременим технологијама који уважавају трендове одрживости и очувања животне средине.

Тако је шеталиште у оквиру треће целине са већ задатим урбанистичким решењем новоизграђеног К-Дистрикта био прави изазов за одржање зеленог тренда „Линијског парка - оно је обогаћено садњом ароматичних башти тако да сада обухвата преко 20 врста ниског и високог растиња. У оквиру ове зоне предложен је и концепт под називом „Линкпарк” са циљем повезивања целина, а реч је о неколико линија, међу којима је „Линија кретања трамваја” дуж већег дела Дунавске улице као облика одрживог јавног градског превоза, затим „Екоауто линија” као форма друмског саобраћаја са аутомобилима који имају 0% карбонске емисије и „Линија биодиверзитета”, примењена као основни принцип природне конективности и биомимикрије и формирање новог елемента зелене инфраструктуре.

Озелењавање линијског потеза око железничке пруге на Дорћолу, од Бетон хале до Панчевачког моста, у дужини од 4.600 метара део је пројекта који поред зелених површина укључује и бројне културне и едукативне садржаје.

У оквиру „Линијског парка" биће изграђене пешачке и бициклистичке стазе, платои за изложбе, фестивале, клизање, дечја игралишта, спортски терени на отвореном, трим-стазе, скејт парк, кафићи, ресторани, уметнички павиљони, едукативни центри. Једна од најзначајнијих институција културе, Факултет музичких уметности, такође ће се налазити у оквиру „Линијског парка".

У изградњу парка укључен је и Завод за заштиту споменика с обзиром на то да овде није реч само о креирању велике зелене оазе, већ и о једном новом откривању историјског лица града, с обзиром на то површина обухвата и појас комплекса Београдске тврђаве у Доњем граду. Радови су открили неке делове тврђаве који су били затрпани, због чега ће шетња овим парком бити шетња кроз историју.

Тако ће, на пример, у оквиру девете целине „Линијског парка" која се просеже између запуштене Дунав станице и Поенкарове зграда овог објекта бити задржана и реконструисана да би у будућности имала намену музеја железнице.