ХРАМ СВЕТОГ САВЕ ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА: Црквена архитектура значајна за нашу културу
Идеја о изградњи Храма посвећеног Светом Сави настала је још крајем 19. века.
Негде двадесетих година прошлог века је почела процедура, а 1935. године изградња.
Протођакон Младен Ковачевић, каже да је овај пројекат према конкурсном захтеву и процедури коју је прописао Свети синод и Сабор Српске Православне Цркве, требао да одговара нашој средњовековној традицији.
- Дакле да се наслања на оно најбоље што је наша црквена архитектура допринела нашој култури, и уопште светској баштини, а то су наши средњовековни манастири који се са једне стране ослањају на Византију, односно на византијски источни утицај, али са друге стране знамо да је много западних мајстора радило на нашим просторима јер ми смо негде овде граница између истока и запада, а онда смо добили један храм који је, усуђујем се да кажем, изнад истока и запада, како је то лепо казао владика Николај Велимировић. Храм је заправо усаглашен пројекат наше двојице професора, Александра Дерока и Богдана Несторовића, објашњава протођакон.
Храм Светог Саве је пројектован у српско-византијском стилу, а у основи је облика грчког крста са куполом.
На Светосавском платоу где је Храм Светог Саве изграђен, верује се да су спаљене мошти првог српског архиепископа 1595. године.