МОЗАИК И КУПОЛА СУ ЊЕГОВА ОБЕЛЕЖЈА: Храм Светог Саве, симбол Београда јединствене архитектуре
У монументалној грађевини на Врачару сажети су духовност, историја и државност наше земље, а процес градње Храма током 20. века реметила су бурна дешавања на територији Србије у том периоду.
На Светосавском платоу где је Храм изграђен, верује се да су спаљене мошти Светог Саве 1595. године, а три века касније, 1895. године, стотину најугледнијих грађана тадашњег Београда оснива Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару.
Први конкурс за израду пројекта Храма расписан 1905. године био је неуспешан, а ратне околности почетком 20. века додатно су одложиле почетак изградње. Израда пројекта поверена је архитектама Богдану Несторовићу и Александру Дероку 1930. године, а градња Храма почиње 1935. године.
Рат и ново друштвено уређење након Другог светског рата у Југославији прекинули су изградњу Храма на дужи период, а тек 1984. године добија се дозвола за наставак радова. За архитекту је одабран Бранко Пешић, а основ за реализацију пројекта, била је идеја архитеката Несторовића и Дерока, коју је Пешић прилагодио новим грађевинским техникама и материјалима.
Храм Светог Саве пројектован је у српско-византијском стилу, а у основи је облика грчког крста са куполом. Унутрашња висина Храма од пода приземља до темена куполе је 65 метара, а спољна висина Храма са крстом је 79 метара.
Радови су поново почели 1985. године, а највећи изазов било је подизање куполе која је тешка 4.000 тона. Купола је израђена на земљи, а потом је са позлаћеним крстом тешким четири тоне подигнута и постављена на зидове. Подизање куполе трајало је 40 дана.
Ратни сукоби на Балкану поново су прекинули процес градње током деведесетих година прошлог века, а Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару обновљено је 2001. године.
Прва фаза градње Храма завршена је 2004. године, када су окончани радови на спољашњем изгледу Храма. Исте године почиње уређење унутрашњости цркве.
Ентеријер храма је према првобитној идеји израђен у мозаику, а овај пројекат реализовала је Руска академија уметности. Током 2020. године практично је довршено унутрашње уређење, тако да је простор прилагођен својој основној, богослужбеној, функцији.
Купола Храма Светог Саве тешка је 4.000 тона, њен спољашњи пречник је 39,5 м (са кружном галеријом), а унутрашњи 30,5 метара.
Запремина унутрашњег простора Храма износи чак 170.000 м³, а у приземљу и на галеријама може да стане до 10.000 верника.
Тренутно су у току радови на платоу код Храма, а окружење цркве чине и велики парк, фонтана, пешачке стазе и дечје игралиште. Леп поглед на импозантну грађевину и културни садржаји попут Народне библиотеке, споменика Светом Сави и Карађорђу, чине Светосавски плато једном од најпосећенијих дестинација у Београду, коју радо обилазе туристи, али и становници престонице.