АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ У ПОДКАСТУ ПИНК ТЕЛЕВИЗИЈЕ: Нико не жели да избрише било који део наше историје
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић гостовао је у подкасту „Без љутње молим" на Пинк телевизији и том приликом разговарао о горућим друштвено-политичким питањима.
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић објаснио је замисао измештања гроба Јосипа Броза Тита из Куће цвећа. У вези са тиме пре свега истакао је да је Београд гостопримљив град и да ниједној особи друге националности или вере неће „фалити длака с главе”. Ипак, сматра да је концепт Југославије од зачетка скривао антисрпску политику.
У разговору са водитељком Горданом Узелац, прослављени ватерполиста и председник Привременог органа Града Београда осврнуо се на критике које добија поводом става да гроб Јосипа Броза Тита треба изместити. Реаговао је на наводе да нема паметнија посла него да помера Титов гороб.
- То је доста глупа поставка и теза за једну тако озбиљну ствар. Када бисте рекли да ли Шапић има паметнија посла осим да помера саксију испред Старог двора, то је ок. Али ако то каже за Титов гроб то је опет једна манипулација и злоупотреба управо оних људи и њихових потомака који су нас довели ту где јесу - рекао је Шапић.
„Овде нико нема намеру ништа да руши, нисмо ми никакви варвари. Велики проблем српског родољубља, патриотизма и тог здравог национализма је био што су га деведесетих година поједини људи оскрнавили начином на који су га репрезентовали. Српски патриота је човек који воли свој народ, а не неки шовиниста или да било кога мрзи.”
Према Шапићевим речима, у Београду не постоји и неће постојати ни једна особа којој ће фалити длака са главе само зато што нису припадници спрког народа. Српски народ је кроз своју историју, подсетио је он, увек био гостопримљив.
- Када говоримо о периоду комунизма, а на то сам се наслонио поводом свега што се дешавало у Дубровнику, то су ти Прогласовци, Динко Грухоњић, Ана Хегедиш Лалић, Кесић... они се дефинишу као комунисти, бивши Југословени и они покушавају оно што се радило шездесетих година прошлог века - да се иза југословенства сакрива антисрпска политика. Та политика је злоупотребила српски народ, нашу браћу Партизане, који су се заједно са Равногорским покретом борили против нациста и Немаца. Њихова борба је после била злоупотребљена да би се овде пласирао комунистички систем - рекао је Шапић.
У Београду не постоји и неће постојати ни једна особа којој ће фалити длака са главе само зато што нису припадници српског народа."
Осврнуо се и на утицај комунистичког режима и на питање Косова и Метохије.
- Косово је била област од 5.100 километара квадратних после Другог светског рата. Онда су један део старе Србије, тада припојили Косову и Метохији неких 10 општина припојили Косову и Метохији и дуплирали површину. Тада је Тито договарао са Енвером Хоџом, док се није посвађао са Стаљином, да Албанија постане део тадашње Југославије, где би КиМ порактично припало Албанији. Одна се посвађао са Стаљином и све је то пропало. Тада је почело насељавање Албанаца и расељаване Срба. Врхунац је Устав из 1974. године где је Косово и Метохија проглашено за аутономну покрајину, где је имало све карактеристике републике, тада је кренуло да се спрема отцепљење - навео је Шапић.
Како је додао, то се све дешава у време комунизма који симболише Тито.
- Нико не жели да избрише било који део наше историје. То је део наше историје, али погубан по српски народ. Злоупотребљени су партизани, бачени смо једни на друге, тада је било више жртва грађанског рата, него од Немаца. Они који је позивају на политику Зорана Ђинђоћа заборављају да је управо он 1997. скинуо петокраку са Старог двора, да је управо он рехабилитовао Равногорски покрет и изједначио га са Народно-ослободилачким покретом, да је управо он увео веронауку у школе и говорио о томе колико је комунистички систем био погубан по српски народ - истакао је Шапић.
„Да би једном за свагда могли да успоставимо здраве односе у региону морамо ставри да назовемо својим именом. Мислим да он не треба да буде на најлепшем брду у Београду, то је мој став. Да ли је потребна шира друштвене дискусија - јесте. Нећу о томе пуно да говорим пред изборе, да се то не би доживело као петпарачка изборна кампања. Како ће то доживети српски народ и наша политичка сцена, видећемо. То је мој став. Ствари треба назвати правим именом, да нам не буду смерница Булајићеви филмови, јер је све то био део комунистичке пропаганде који је радио на разједињавању српског народа.”