БЕОГРАЂАНИ ДОБИЈАЈУ ЛИНИЈСКИ ПАРК: Зелена оаза у самом срцу града повезује урбани део с рекама

Овај парк је конципиран по угледу на чувени High Line парк у Њујорку, а састоји се од десет целина. Јединствен је по томе што су планове за сваку целину израдили различити инжењери. Након спроведеног јавног архитектонског конкурса за који се пријавило више тимова и појединаца, проглашени су победници, а за сваку од тих десет целина изабрано је различито идејно решење. На изради идејних решења радило је више од 50 тимова и појединаца.

Будући Линијски парк обухватаће део територија градских општина Стари град и Палилула, тачније простор између СЦ „Гале Мушкатировић", регулације реке Саве до Бетон хале, као и регулације Булевара војводе Бојовића и Дунавске улице, укључујући и комплексе Топлане „Дунав" и Марине „Дорћол".

Измештањем пруге око Калемегдана и пренаменом саобраћајне у зелене површине јавне намене, формирани су услови да драгоцени, а сада девастирани јавни простор у централној градској зони добије садржај јавног парка.

- Пројекат Линијског парка, који ће суштински променити слику Београда, поред изградње бројних спортских терена, игралишта, бициклистичких стаза, обухвата и шеталиште које ће се пружати дуж обале Дунава, све до Панчевачког моста - рекао је током једног од обилазака трасе будућег Линијског парка председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић.

Он је нагласио је да ће након што парк буде завршен, ово шеталиште бити једно од најлепших у овом делу Европе. 

- Грађани на примеру шеталишта које имамо у „Београду на води" могу да виде како од нечега што је до пре само неколико година било руинирано подручје, може да се направи шеталише које изгеда као у највећим европским метрополама. Зашто тако не бисмо уредили и Савски кеј на Новом Београду, Земунски кеј, сва шеталишта у граду - питао је том приликом Шапић

Он је најавио да ће по завршетку изградње Линијског парка, сви они који рекреативно воле да возе бицикл имати могућност да од Панчевачког моста, преко „Београда на води“ стигну све до Аде Циганлије. Шапић је истакао да је шеталиште Београда на води подигло стандард како треба да изгледа београдско приобаље.

– Ово је прва фаза Линијског парка, чија ће изградња трајати неколико година. Идеја је да оно најлепше што град Београд има, а то су две реке на којима лежи, на најбољи могући начин искористимо и да за пар година можемо да кажемо да се Београд истински спустио на реке – навео је Шапић и додао да никада више нећемо дозволити да Београд заборави на своја највећа природна богатства, а то су реке, приобаља, паркови и зелене површине.

Парк је планиран као део јединственог система зелених површина Београда, који је уређен тако да комбинује еколошке, друштвене и економске услуге, а због тих својих својства ће позитивно утицати на квалитет ваздуха, воде, земљишта, природе и свих живих бића, па самим тим и на квалитет живота у престоници.

Предвиђено је да се у парку налазе различити тематски озелењени простори, као што су цветни вртови, баште с ароматичним биљем, али и места на којима ће бити реализовано урбано пчеларство, ту ће бити и савремени систем за сакупљање атмосферских вода и друга природом инспирисанa решења. 

Плато и покривени амфитеатар биће право место за едукацију на отвореном, а предвиђени су и отворени терени за рекреацију: дечја игралишта, терени за кошарку, фудбал, бадминтон, одбојку и јогу.

Један од важних задатака био је и повезати парк са целим градом. На овај начин учињена је трансформација бивше пруге у Линијски парк, јединствени зелени коридор - још се у материјалу за рани јавни увид наводи да претежну намену овог простора чине зелене површине.

Овај пројекат, биће изграђен у неколико фаза: Конзорцијум извођача радова изабран је на тендеру крајем прошле године, а посао на преосталих девет целина процењен је на чак 70,5 милиона евра. Цео пројекат финансираће се из буџета града.

Прва фаза пројекта, која обухвата део од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, већ је завршена, откривши „Водену капију" као нову атракцију Београда.

У галерији фотографија можете да погледате како ће изгледати зоне Линијског парка.

Град је успео да добије све грађевинске дозволе за наредне фазе, а план је да се радови одвијају постепено, целина по целина, с циљем да се комплетира целокупна траса до Панчевачког моста.

Предуслов за почетак радова на овом пројекту било је измештање железничке пруге, која од 2018. године није у функцији, што су урадили радници „Инфраструктуре железнице Србије". Потом је крајем 2022. године завршена изградња прве целине Линијског парка, од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова.

Радове на првој целини Линијског парка завршило је „Градско зеленило". Простор од Бетон хале до „Панчевца" је као вишенаменску зелену оазу за рекреацију и одмор осмислило 55 младих архитеката, изабраних на позивном конкурсу 2020. године.

Према пројекту, Линијски парк имаће пешачке и бициклистичке стазе, платое за изложбе, фестивале, клизање, дечја игралишта, спортске терене на отвореном, трим-стазе, скејт парк, кафиће, ресторане, уметничке павиљоне, едукативне центре. Новом зеленом коридору укупно ће припасти 22,8 хектара приобаља.

Планирано је да линијски парк има око пет километара бициклистичких стаза, 100.000 квадратних метара пешачких површина, 200 хиљада метара квадратних зелених површина, 5.000 нових стабала и 500 клупа за посетиоце.
Планирано је да на овом простору, који ће Београђанима омогућити приступ обалама Саве и Дунава, буду понуђени бројни пратећи садржаји, од рекреативно-спортских, преко комерцијалних до духовних.

У галерији фотографија можете да погледате како ће изгледати зоне Линијског парка.

Да би се обезбедио пун континуитет зеленог јавног простора, предвиђено је да се све постојеће и будуће саобраћајнице које се укрштају са парком денивелишу, а да се садржаји на конструкцијама ускладе у нивоу Линијског парка. За ту потребу биће рекоструисана три постојећа подвожњака у Тадеуша Кошћушка, Дубровачкој и Кнежопољској, али и изграђена три нова на укрштању парка са Цвијићевом, Жоржа Клемансоа и Дунавском.

Поред ових подвожњака, планиран је и један надвожњак, који ће преко Поенкареове спојити Дунавску са Булеваром деспота Стефана. У плану је и да се заврши рампа на Панчевачком мосту, па ће у будућности возачи на „Панчевцу" имати и опцију директног искључења ка Вилиним водама.

Висинска разлика која постоји на деловима терена решена је степенастим моделовањем терена који се спушта ка реци, а у оквиру парка планирано је неколико подземних гаража и две метро станице.