ВИШЕ ТРАКА ЗА ЛАКШУ ВОЖЊУ КРОЗ БЕОГРАД: Мање гужви и загађења на највећим саобраћајницама, реконструисано на стотине улица
Број путничких аутомобила у Београду непрекидно расте – прошле године их је регистровано скоро 700.000, а ову цифру додатно увећавају моторцикли, аутобуси и камиони – армија двоточкаша и четвороточкаша излази на улице главног града сваког дана.
Идеално би било да што више саобраћајница добије још једну траку, а како изгледа кад се тај сан оствари – тамо где за то постоје услови – показује реконструкција Вишњичке улице. Она је била пример изузетног оптерећења будући да је, поврх уобичајено јаког саобраћаја, овај део града добио не само велике тржне центре већ и бројне нове становнике. У њој су гужве биле огромне, како у правцу града тако и према Вишњичкој бањи. Није постојала жута трака резервисана за градски превоз, а бројна „пресецања“ су успоравала саобраћај.
Реконструкција ове улице је показала колико се ефикасно могу изводити изузетно комплексни пројекти. Свака фаза је подељена на подфазе у којима је реконструисан део по део ове улице, дуге два километра и 300 метара. Посао је почео у марту прошле године, а велики део радова је обављен током лета кад је највише Београђана на годишњем одмору. Радило се и викендима и ноћу, а пројекат је завршен пре рока.
„Веома сам срећан што смо овде, у Вишњичкој која је једна од можда најкомпликованијих улица, јер на њој на дневном нивоу пролази огроман број возила, извели радове а да нисмо угрозили свакодневни живот, што уопште није било лако. “ – Александар Шапић
Истовремено је обављен један од најкомплекснијих послова у електропреносном систему, па је овде завршен и кабловски вод у дужини 4,3 километра са надземним напоном од 110 кВ, који повезује трафостанице „Београд 1“ и „Београд 6“. Замењен је систем који је постављен давне 1969. године. Вишњичка улица је пример рада који доследно примењује Град Београд, а који подразумева да се синхронизованим радом свих градских и републичких служби – о једном трошку и у истом временском периоду – заврши реконструкција и што мање угрожава свакодневни живот Београђана.
Читава Вишњичка улица, до кружног тока на Богословији, проширена је по једном траком са сваке стране, док је Улица Мије Ковачевића добила нову траку. У њој се, као у Улици кнеза Милоша, смер мења у складу са потребама. Овим је Београд добио још један булевар са шест трака у два смера. Поред очигледних користи које је Вишњичка донела, она има и стратешки саобраћајни значај.
Према речима Александра Шапића, она ће бити саставни део магистрале која ће се уливати у будући тунел од Булевара деспота Стефана до Економског факултета и ићи даље, преко новог моста до нове саобраћајнице у Новом Београду. „Ова магистрала ће суштински променити саобраћајну архитектуру Београда“, рекао је Шапић.
Овим правцем ће се до центра Новог Београда стизати за нешто више од десет минута, а смањиће се и гужве и загађење. Спојиће се два најудаљенија дела града – Нови Београд, Земун и Сурчин са Звездаром, Палилулом и Панчевачким мостом.
Од изузетне важности за овај пројекат је продужетак Булевара Зорана Ђинђића и његово спајање са кружним током изграђеним у Улици Владимира Поповића. Управо он је део тог новог, стратешког саобраћајног решења које се често зове „мали метро“. Њиме ће се путовати чак и брже него метроом, јер на њему неће бити станица. У наставку, на Новом Београду ће бити изграђени велика саобраћајница и кружни ток како би се спојила Улица Владимира Поповића са Булеваром Николе Тесле. Тиме ће се знатно растеретити тај део града и на још једном месту биће спојени Нови Београд и Земун.
И код продужетка Булевара Зорана Ђинђића и изградње кружног тока примењени су исти принципи као и у реконструкцији Вишњичке улице. Гдегод је то могуће, шире се коловозне траке како би се повећао проток саобраћаја, па је тако проширен и стари део овог важног новобеоградског булевара.
Све комуналне службе обављале су неопходне радове у исто време. То је значило и да се мора изместити део топловода, а повађене су и сачуване све саднице које ће се наћи на другом, погодном месту. Постављена су и аутобуска стајалишта као и нова расвета по најмодернијим стандардима. Уређена су и нова паркинг-места, све до Улице омладинских бригада како би се растеретила паркиралишта у околним блоковима.
У Београду је, у последњих две године, реконструисано више од 500 улица и нема општине у којој нису обављени радови – не само на површини асфалта, већ и испод ње – на канализацији и електромрежи. Реконструкција решава најразличитије проблеме - како гужве у саобраћају због повећаног броја возила, тако и загађење, недостатак паркинга и дотрајале инсталације, а планови су окренути будућности и још ефикаснијим решењима ових питања.