ДАНАС ЈЕ СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА: Спасовдан је симбол непоколебљиве вере и сталног уздизања
Градска слава Београда Спасовдан обележава се од 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић, устоличио Београд као своју престоницу.
Спасовдан симболично указује на стално уздизање, вазнесење града из пепела и непоколебиву веру у будућност, изражавајући душевну и моралну снагу народа.
Поводом градске славе, у свечаној сали Старог двора председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић и патријарх српски Порфирије обележиће градску славу сечењем славског колача, а од 19 часова ће кренути Спасовданска литија централним улицама Београда. Она има устаљену трасу, симболично затварајући круг у порти Вазнесењске цркве, која је и грађена као градски храм.
Верници од раних јутарњих сати долазе у Вазнесењску цркву да целивају мошти Светог Аве Јустина Ћелијског и чудотворну икону Богородице, а свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Порфирије са више архијереја.
Колики су значај Срби придавали овом празнику види се и по томе што је највећи историјско-правни документ српске средењoвековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.
На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем ‒ Карађорђевом звездом са мачевима IV степена. Вредно је поменути да је Вазнесењска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. Са друге стране je икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави ‒ оном и помаже.
Из ове цркве, која чува градску славу, 1992. године поново је кренула литија, после 46 година којој је началствовао патријарх Павле.