АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ ЈЕ ХРАБАР ГРАДОНАЧЕЛНИК: Др Зоран Радојичић о првом човеку Београда

Он је истакао да без обзира на то што има различитих мишљења, што се некоме стил градоначелника Шапића свиђа или не, сматра да он доста храбро руководи престоницом.

– Ја сам покренуо причу зеленог Београда и покушаја да будемо зелени главни град Европе, не са идејом да то може лако да се оствари, него да се актуализује. Поносан сам на то што је пројекат изградње Тиршове 2 отпочео, а иако нисам претерано ангажован сада у реализацији тог пројекта, дубоко верујем да ће се реализовати. Чини ми се да би могло та прича да се актуализује поново – рекао је Радојичић.

На питање да ли му недостаје посао градоначелника, др Радојичић је истакао да је јако водио рачуна да четири године, док је био на тој функцији и имао „неку, ако ништа, формалну моћ, да то не злоупотреби, а с друге стране да се не навикне на то”.

– Мислим да сам се солидно изборио с тим. Тако да ми у том сегменту тај посао не недостаје. Али, наравно, као сваком грађанину Београда, врло често ми се учини да нешто може да буде боље, па са позиције градоначелника увек лакше да можете да утичете на то – додао је др Радојичић.

На коју одлуку или неки потез је највише поносан док је био градоначелник, он одговара да је то што је прича око Тиршове 2 покренута, актуализована, и што сада сви знају шта је у ствари идеја око изградње ове болнице.

– То је нешто на шта сам највише поносан и на чему сам највише радио. Сам тај појам Тиршова 2 не значи ништа. То је у ствари један тренутак кад сам ја хтео да избрендирам ту причу и да некако стигне та жеља за новом клиником до што већег броја људи и онда смо смислили да се то зове Тиршова 2. Поносан сам на то што је тај пројекат отпочео, а иако нисам претерано ангажован. Мој сан је био да се реализује у току мог мандата и то је имало једну форму да се за те четири године заврши, али наравно није то тако лако и могуће, поготово што је везано и за Европску унију и за читав низ њихових процедура око добијања и кредита и одобравања тих пројеката, тако да се није завршило за четири године. Али, када се чекало 50 година, да ли ће се урадити за четири, шест или осам година, мислим да није толико важно – нагласио је др Радојичић и додао да је један од најважнијих мотива за његово укључивање у политику сигурно прича око изградње Тиршове 2.

Како је истакао, с друге стране, сви ми имамо у себи те неке месијанске идеје, да нешто можемо да допринесемо другачије од других људи, да можемо да нешто помогнемо друштву.

– Али Тиршова 2 је била мој лични најјачи мотив у тој причи. Био сам свестан да се та прича неће завртети и реализовати без једне такве позиције. Многи моји претходници који су били директори у Тиршовој причали су о тој идеји последњих 50 година, али из, вероватно, оваквог неког суштинског разлога нису успели да реализују ту идеју - нагласио је др Радојичић.

На питање, шта му је уопште требало да улази у политику он цитира Де Гола: Политика је много озбиљна ствар да би се препустила само политичарима.

– То је први део његове изјаве. А други део изјаве, парафразирам, јесте да је исто тако велика одговорност оних који прихвате да се баве тиме и да је много тешко себе стављати у групу људи који се баве политиком а нису политичари. Тако да, кад пређете ту границу, онда сте већ политичар. Моја идеја је била да могу да дам допринос један, два, три, пет посто неком другом начину живота у Београду, односа међу политичарима. Нисам наишао на подршку какву сам очекивао. Мислим да је много више поларизованих људи на једној или на другој страни. Ја сам човек компромиса, човек разговора – истакао је др Радојичић.

Његов став је да је позиција градоначелника Београда таква да он нема много простора да може да учини нешто претерано позитивно, а и негативно. На полемике да се налазио у сенци свог тадашњег заменика Горана Весића он каже да је то једна комплексна прича и да се не би враћао на њу.

– Ја сам се трудио да то функционише у интересу Београда и Београђана, да буде што је могуће мање у јавности неких неспоразума. Наравно, између људи увек има неспоразума. Мислим да је то у интересу града, у интересу СНС-а, прошло тако да није било претерано приче о свему томе и да је ишло већ како је ишло – додао је др Радојичић.

Он је одговорио и на питање да ли ће се ангажовати у будућности у политици или тиме више не жели да се бави.

– Па не бих рекао да не желим. Ја мислим да могу да дам допринос на основу овог претходног искуства, на основу свог и животног и медицинског искуства, али на свој начин. Ја ћу бити досадан око тога. Разговор, компромис, и не мислим да можемо нешто да ломимо преко колена, не мислим да је добро да смо поларизовани. Мислим да постоји нека група људи која препознаје тај концепт, а да ли њих има много мало или не у Београду, нисам сигуран. Лично сам мислио да их има више. Ако се то препозна или ако то неко препозна да можемо то да искористимо, да нам свима буде боље, ја сам увек ту – напоменуо је др Радојичић.

Најважнија ствар у медицини за позиције пацијента је, по његовим речима, да ли у неког имате поверење или не. И најлошија је ствар ако много доктора укључите па онда правите неку своју комбинацију.

– За хирурга је увек важно да имате континуитет рада у операционој сали. Наравно, обавезе имам и на факултету око испита, око предавања, са студентима сам кад год могу и кад им је потребна моја помоћ. Трудим се да у различитим областима и искуству које сам прикупио већ дуги низ година, и у клиници у Тиршовој, и на факултету, и у животу, могу да пренесем на младе људе и на оне којима је потребна моја помоћ и мишљење. Млади људи често потцењују искуство. А у медицини је искуство најважнија ствар – закључио је др Радојичић.

Извор: Беоинфо