-Он је био важан зато што је посебно после атентата који бележимо овом изложбом, заправо и упамћен као први краљ ујединитељ, као неко ко је тежио заправо да створи то јединство у различитости, односно оно што ће касније бити познатије као Југославија. Нажалост он је у тој својој идеји негде спречен управо атентатом у Маресеју 1934. који је симптоматичан из тог разлога што је то први атентат једне јавне личности забележен видео камером и то је тренутак из ког креће ова изложба. Наши аутори, а то су Веселинка Кастратовић Ристић, Радован Цукић, историчар, Биљана Црвенковић, историчарка уметности и Александра Момчиловић Јовановић, етнолог, кроз ову изложбу прате како је држава одреаговала након убиства краља, односно како је креирано у народу то сећање на краља, а све са циљем да би се држава очувала, наводи Петровић.

Повезано

ИЗЛОЖБА „ЧУВАЈТЕ МИ ЈУГОСЛАВИЈУ”: Поставка поводом 90 година од убиства Александра I Карађорђевића

СПОМЕНИЧКА СКУЛПТУРА НОБ-А У ЈУГОСЛАВИЈИ 1945 – 1991: Представљање зборника у Музеју Југославије

КОНЦЕРТ ГРУПЕ „ПОРТО МОРТО”: Затварање летњег програма Музеја Југославије

ШЛАГЕР МАЈСТОР И ФОКУС НА „ЛЕТУ У МУЗЕJУ": Музичко путовање у прошлост

ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Изложено 20 графика и мурал уметнице Христине Ивановске