У многим протоколима дијагноза гојазности се и даље заснива искључиво на индексу телесне масе (ИТМ), који не одражава улогу дистрибуције и функције масног ткива у тежини болести. Поред тога, индикације за коришћење различитих, сада доступних, терапијских приступа у лечењу гојазности остају углавном засноване на антропометријским мерењима, а не на потпунијим клиничким евалуацијама појединаца. Ово је у супротности с јасним терапијским индикацијама и јасним циљевима код другим хроничних болести, за које постоје и избор интензитета третмана који се заснива на вероватноћи да се достигну циљеви лечења, са адекватним интензивирањем лечења када циљ није достигнут

Повезано

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ: Активности на ГО Звездара

РАЗВОЈ И ПРИМЕНА КЛИНИЧКИХ СМЕРНИЦА: Симпозијум „Гојазност, метаболички синдром и предијабетес” у САНУ