УПРКОС ПАТЊИ РУЖА ОДБИЈА ДА ИЗГУБИ СВОЈУ РАЊИВОСТ И ЛЕПОТУ! Прва изложба Луне Богнар
Прва самостална изложба Луне Богнар "66" у Малој гелерији Улупудс-а која ће свечано бити отворена 31. августа са почетком у 19 часова. Овај нови концепт изложбе можете посетити све до 12. септембра. Пројекат чине три модела уникатне одеће, модне скице, цртежи, као и модне фотографије.
Где се одржава
Мала галерија Улупудс-а
Када се одржава
31. августа - 12. септембра
Концепт се изродио из великог бола и суза, пробијао кроз инспирације стакла, керамичких плочица и првенствено, воде. Наста(ја)ло је женствено отелотворење руже. Бунт и нежност. Идеја је била пренети емотивну линију која се налази након повређености, а пре излечења. Због тога се провлачи мотив руже у виду дезена, интервенција зихернадлама, као и цртаних тетоважа. Метафорично – попут цвета, она се брани. Примесама панка, одважношћу и ставом. Такође, упркос патњи, одлучно одбија да изгуби своју рањивост и лепоту.
Главни акценти су на корсетима сва три модела.
- Први модел је најсензибилнији. Беж блуза дугих, елегантних, отворених рукава са интервенцијама цртежа водопада од зихернадли, сукња три – четвртине дужине са пресијавањем плавих на наранџасте тонове. Геометризовани корсет у духу изгледа поплочаних фонтана. Представља елеганцију и осетљивост. Суздржаност и стегнуту експресију скривену дистанцом.
- Даље дубине – други модел чине корсет са дезеном ружиног цвета изврнут на наличје – панкерски приступ видљиве унутрашњости обраде штепова. Дугачка маслинасто зелена сукња од пластифицираног материјала, воденог изгледа. Сламање, бес, кулминација осећаја. Главна фигура носиоц изложбене приче. Љутња, трње. На навлаци за лутку је рађен ,,дезен’’ зихернадлама, бушење материјала – као трњем одбрањена биљка.
- Трећи модел – израњање. У боји, најсветлији костим. Небеско плава хаљина кратких рукава спојена са трава – зеленом сукњом, такође зихернадлама у облику ружоликог цртежа, као и корсет белог скулптуралног изгледа са огрлицом. Значи свежину, лакоћу, победу и оснаженост. Растерећеност.
Кроз концепт изложбе ауторка врши нарацију једног круга туге, његов почетак, пад, понор, обавијеност достојанственошћу у ношењу са свим тежинама, пролазак кроз срж бола, излаз и очуваност онога што је највредније. Измењено, али не уништено, већ обогаћено, надограђено и оснажено. Пројекат је рађен у консултацијама са ментором Додом Комад.
Фотографије су снимане на последњем спрату хотела ,,Југославија’’, у сарадњи са моделом Деом Ђаковац, фотографом Вељком Лаловићем, као и асистентом фотографа, Александром Анђелковићем.