ВРЕМЕ ЈЕ ОСТАВИЛО ТРАГА НА ЊИХОВИМ ЛИЦИМА. ИМАЈУ ИСТОРИЈУ – СВОЈУ ПРИЧУ: Фотомонографија Јована Ђорђевића

06.09.2022.

Београд који не познајете или ког се сећате... Јован Ђорђевић, по струци школовани музичар и педагог, пасионирани је фотограф који је, шетајући улицама главног града, украо од заборава људе, улице, зграде, атмосферу шездесетих година прошлог века.

Двојезична фото-монографија „Београд наше младости – Belgrade of our youth“ садржи 240 фотографија насталих у периоду између 1959. и 1969. године и представља хронику једног времена. Књигу су приредили Бранка Наканиши, ћерка Јована Ђорђевића, и Драгољуб Гајић.

Након завршене Музичке академије у Београду 1957. на Одсеку за композицију Јован Ђорђевић је провео радни век најпре као професор теоретских предмета у Музичкој школи „Станковић“, а затим као директор исте школе. Био је члан фото-клуба „Београд“ од раних шездесетих до 1987. године. Одселио се са породицом у Америку 1982. године. Живи у Сијетлу у држави Вашингтон.

Ако се упитам шта за мене значи фотографија, морам да се вратим на старо осећање које ме је увек узнемиравало: пролажење, нестајање, а нарочито – заборављање. Ствари, људи, догађаји једноставно изветре из памћења као да их никад није било. Фотографија онда, као некакав катализатор, помогне памћењу да врати заборављено. Снимам девојку, изазовну. Сматра да је младост вечита. Снимам старицу – хода погрбљена, поштапа се. Испод капута вири црна стара чипка... можда ју је носила и као млада, изазовно.

Јован Ђорђевић

Београд је Јовану Ђорђевићу био основна тема када је за радове добијао награде на Салону фотографије „20. октобар“ и објављивао фотографије у часопису „Фото-кино ревија“.

„По Београду сам нарочито волео да снимам оне кућерке са чијих се фасада љуштио малтер, а шалони само што се не откаче са зарђалих шарки. Време је оставило трага на њиховим лицима. Имају историју – своју причу. Многе су у међувремену отишле у заборав. На њиховом месту стоје нове, без историје. Срећом, фотографије памте. Београд се брзо мења. Многи су га рушили, а и ми сами. Треба га стално спасавати од заборава.“

Теми Београда Ђорђевић се повремено враћао и касније када је из Америке долазио да посети родни град. Јован Ђорђевић данас има 93 године и још увек фотографише.

„Снимам првенствено за себе, па сам био изненађен када сам сазнао колико су интересовања изазвале моје фотографије када су се појавиле на друштвеним мрежама. Морам да захвалим ћерки Бранки која је окачила фотографије на Фејсбуку а да ме није ни питала. Њој и многим другим знаним и незнаним захваљујем што су дошли на идеју о стварању монографије“, истакао је Ђорђевић.