МИЛОШ РАДОВИЋ: ДУШКО ЈЕ САВРЕМЕНИ ХИТ ПИСАЦ, ОН ЈЕ И ДАЉЕ АУТОРИТЕТ Обележен јубилеј, 100 година славног писаца

Специјални гости вечери, Бисера Велетанлић и Васил Хаџиманов, извели су нумеру Мило моје за коју је Душко Радовић писао текст, док је хор Дечјег културног центра извео нумеру Здравица (Све што расте хтело би да расте).

Матија Бећковић, најбољи пријатељ Душка Радовића, отворио је обележавање јубилеја речима: „Честитам свима нама 100 рођендан Душана Радовића. Ми смо славили рођендан заједно тако да смо били нека врста вршњака и близанаца. Ево већ 40 година ја тај рођендан славим сам, али он је са мном и није био ниједан дан мртав, нити је умрло ниједно његово слово. Данас славимо његову прву стогодишњицу. А биће их унедоглед.“

Бећковић је са публиком поделио анегдоте из дружења са Радовићем: „Све чега сам могао да се сетим о Душку налази се у овој књизи о Радовићу. Ова књига је нешто како би он волео да једном изађе.“

Поводом обележавања јубилеја, стогодишњице рођења Душка Радовића, компанија Mascom, која већ дуги низ година издаје његова дела и штити права на њима, припремила је обимну монографију 100 година Душка Радовића.

Ову изузетну књигу приредила је Зорица Хаџић, једна од учесница обележавања овог великог јубилеја. „У основи ове књиге није било никакве калкулације. Водила ме радозналост и љубав према делу Душка Радовића. Мени је до руку дошла књижица с писима Душана Радовића сину војнику и неколико разгледница. Прва мисао је била да морам да нађем Милоша, ово је толико лепо и интерестано и тако кренула. Без Милоша Радовића ове књиге не би ни било. Тако сам имала увид у породичну архиву и веома ми је помогао Матија Бећковић. Ја сам била та која није пуно знала о Душану Радовићу и није ме било срамота да питам. Мени је сав материјал био интересантан, а посебно та интимна преписка која открива непозната лица Душана Радовића.“

Оља Бећковић евоцирала је своје сећање на Душка Радовића: „У то време мама и тата су се дружили са Душком и са Здравком Шотром. И они су били редовни гости у нашој кући. Моја сестра и ја смо биле јако мале. Сестра Људмила се прва сетила да се заљуби у Шотру, а мени се то чинило као да би то урадио свако, а ја сам хтела да будем оригинална и да се заљубим у некога у кога се нико не би заљубио. Душко је отишао на пијацу и купио ми је прстен. Целу причу можете пронаћи у књизи. Душко никад ништа није радио као остали људи. Кад сам ову монографију узела и ставила је на сто имала сам мисао да свака кућа ово мора да има.“

Борис Миљковић, задужен за изглед монографије 100 година Душка Радовића и школски друг Милоша Радовића описао је своја сећања на Радовића: „Оно што је мени било занимљиво као једном од аутора изгледа ове књиге то је тај слободан пад који нам је Зорица Хаџић омогућила из космоса на Земљу. Мени је рад на овој књизи био пут ка мом познавању Душка Радовића. Тек када сам прочитао цео текст схватио сам да је пред нама најтежа књига Душка Радовића, и физички, а и по компликацији садржаја. У овој књизи можете да видите неколико ликова који чине Душка. Читајући ову књигу можемо да реконструишемо време Душка Радовића. Сигуран сам да би му се ова књига допала.“

Милош Радовић, син Душка Радовића, публици се обратио речима: „Желим да се захвалим свима који су помогли да се овако дивна књига направи. Душко више не пише али га и даље читају све више и више, као да им је први пут, као да Душко нема 100 година, и као да није прошло 40 година од када је отишао. Његове књиге су и даље нове и модерне, купују се, цитирају и поклањају. Душко је савремени хит писац. Он је и даље ауторитет. Многи талентовани писци одустали су од писања плашећи се шта би им намргођени Радовић могао рећи. А имао је обичај да каже разумем, шта ти ово значи или шта ти је ово требало. Зато смо сви ми који овде седимо одлучили да Душковим верним читаоцима поклонимо књигу коју немају и из које ће сазнати оно што о Душку нису знали. Мргудни Радовић се осмехнуо из ове књиге и верујем да би се обрадовао да је имао прилику да је види. Осмехнути Радовића био је изазован задатак и сигурнан сам да смо у томе сви успели.“