ИСТРАЖИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА ЖЕНЕ У КРАЉЕВИНИ И СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: Историографска студија Иване Добривојевић Томић „Између небриге и незнања"
Жене, сексуалност и планирање породице у Југославији (1918–1991) објављена је недавно у издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда у едицији Време и прича.
Провокативна и иновативна историографска студија Између небриге и незнања. Жене, сексуалност и планирање породице у Југославији (1918–1991) преиспитује положај жене и развој женских права у Краљевини Југославији и у социјалистичкој Југославији. Посебну пажњу ауторка посвећује недовољно истраженом питању разумевања сексуалности, као и питању планирања породице у првој и другој Југославији.
Нека од питања која се обрађују у овој занимљивој и важној књизи јесу: Када сексуалност постаје јавно питање у Југославији? Како се на абортус гледало у Краљевини Југославији и у социјалистичкој Југославији? Како се мењао однос према сексуалном васпитању током историје Југославије? Како је контрацепција постала важно друштвено и политичко питање у обема Југославијама?
Разматрајући ова питања, ауторка обликује драгоцену књигу о историји приватног живота у Југославији од њеног настанка до њене пропасти, о променама у структури и унутрашњој динамици просечне југословенске породице, као и о друштвеним променама које су тиме изазване. Као прва целовита студија ове врсте код нас, књига је плод дугогодишњих обимних истраживања грађе и извора.
– Рад на овој књизи отпочео је случајно, када сам, истражујући другу тему, у Архиву Југославије у фонду Социјалистичког савеза радног народа потпуно неочекивано наишла на грађу Савезног савета за планирање породице коју, судећи према начину на који су фасцикле биле увезане канапом, нико раније није гледао. До тада, ова велика и важна тема уопште није била у видокругу мојих истраживачких интересовања. Једном кад сам почела (непланирано) да читам документа, дилеме није било. Тема је сама „нашла“ свог истраживача, а ја сам све више почела да се занимам за политику социјалистичке Југославије у области планирања породице будући да се она, по много чему, разликовала од оне виђене у Западној и у Источној Европи. Иако сам првобитно планирала да се фокусирам искључиво на период социјалистичке Југославије, веома брзо се испоставило да нехајни однос према репродуктивном здрављу и абортус као основни „метод“ планирања породице имају мучну предисторију у међуратном периоду. Како се радило о континуитету на многим пољима који није требало заобићи, одлучила сам да проблем планирања породице истражим у једном ширем периоду, односно да обухватим време постојања обе Југославије (1918–1991). Мада су политичке, економске и социјалне прилике међуратног доба у југословенској и постјугословенској историографији углавном темељно истражене и обрађене, испод радара историчара остало је питање демографске транзиције која је у појединим крајевима земље започела током 20-их година прошлог века. О покушајима контроле рађања писано је само узгред, обично да би се боље осветлили патријархални породични односи, или пак указало на стидљиво ослобађање сексуалности и нешто чешће упражњавање предбрачног секса, пре свега, у градовима – каже ауторка о настанку књиге Између небриге и незнања. Жене, сексуалност и планирање породице у Југославији (1918–1991).
Ивана Добривојевић Томић је виши научни сарадник Институту за савремену историју у Београду. Бави се истраживањем државне репресије у Краљевини Југославији, индустријализацијом социјалистичке Југославије, животним стандардом обичних људи, миграцијама село-град, животом омладине у социјалистичкој Југославији и планирањем породице. Ауторка је три монографије.