УКРШТЕНЕ ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ СА ДРУШТВЕНИМ И ИСТОРИЈСКИМ ТОКОВИМА: Роман познате словеначке књижевнице Катарине Маричич први пут на српском

„Тереза" је прва књига познате словеначке књижевнице која је преведена на српски језик.

– Тереза је комплексна породична и љубавна прича неодвојива од друштвеног контекста која прати неколико генерација у оквиру истог дома, грађанску породицу Петера Барде, који се суочава с потресним догађајима: најпре љубљанским земљотресом на Ускрс 1895. године, одласком Ангеле, прве супруге и мајке првог сина, као и с властитом болешћу. Рођење и одрастање другог сина Ивана доноси породици Барда нове изазове, те се роман разлистава у интимну причу о односима два полубрата, Ернеста и Ивана, као и о њиховим неузвраћеним љубавима. Читав каталог јунака и јунакиња представљен је у роману: сви су међусобно испреплетани различитим социјалним или личним везама. Сила Ероса, за коју се може рећи да доминира овим јунацима, а нарочито привлачном јунакињом по којој је роман и назван, Терезом, усложњава сентименталне околности породичног и друштвеног живота, али никад не прерастајући у трагедију – каже књижевна критичарка Катарина Пантовић у поговору српском издању романа Тереза.

Приповедајући сложену и занимљиву причу из историје једне породице, роман Катарине Маринчич преплиће љубавну димензију приче са историјским и друштвеним токовима у којима се та прича одвија. При томе је оквирна прича романа сачињена од мноштва малих прича о појединачним људским судбинама.
– Тражим човека који би ми испричао причу мојих родитеља. Драги Иване, из неких
неприлика могу да нас спасу само приче – каже се на једном месту у роману Тереза.
Читав роман је у знаку те потраге за причама и у знаку потребе за причањем.
– Уместо генерацијске приче, како би се очекивало, Катарина Маринчич определила
се за амбициознији подухват: историјски и породични роман. Тереза већ на прво
прелиставање открива посве сложену и занимљиву композицију, са чак три пролога и главним
телом текста интерполираним епистоларним и дневничким пасажима, као и приповедањима из
неколико перспектива које је временски условљено најрадоснијим хришћанским празником,
Божићем (Време око Божића), као индикативним знаком за разумевање приче или бар
једног њеног слоја. Може се рећи да је овај роман тек окрзнуло постмодернистичко
колажирање, пастиширање и комбиновање различитих наратолошких техника, будући да је оно
тих година у светској, па и у словеначкој и југословенској књижевности било на свом
врхунцу. Уместо тога, реч је пре о наслеђу класичног реалистичког приповедања
словеначких писаца који су писали на прелазу 19. на 20. век, као што су Јосип Јурчич, Јанко

Кресник, Иван Тавчар, па чак и Иван Цанкар у својим дужим прозним остварењима, а
заједнички им је и хронотоп који Маринчич преузима: смена векова на простору Љубљане,
Беча и Шкофјелошког погорја – наглашава Катарина Пантовић.
Рођена у Љубљани 1968. године, Катарина Маринчич је словеначка књижевница,
књижевна историчарка и преводитељка с француског језика. Докторирала је француску
књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани, где ради као професорка
француске књижевности 18. и 19. века. Поред романа Тереза, објавила је и романе Врт
ружа, Скривена хармонија, По њиховим речима и, прошле године, Жена са сребрним оком.
Објавила је и књигу новела Три, за коју је добила награду „Фабула“. За роман Скривена
хармонија добила је најважнију словеначку књижевну награду „Кресник“. Роман По
њиховим речима Удружење књижевних критичара Словеније прогласило је најбољом
словеначком књигом у 2014. години. Књиге Катарине Маринчич преведене су на
немачки, француски, румунски и македонски језик. Живи у Љубљани.