shutterstock_1759981346 (1).jpg
shutterstock

shutterstock

Београдска ризница

ЧУВЕНИ ЛЕКАР И ПРОФЕСОР БИО ЈЕ ПРВИ РЕКТОР МЕДИЦИНСКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ: Свечана академија посвећена обележавању 125 година од рођења академика Ксенофона Шаховића

27.04.2023.

ЧУВЕНИ ЛЕКАР И ПРОФЕСОР БИО ЈЕ ПРВИ РЕКТОР МЕДИЦИНСКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ: Свечана академија посвећена обележавању 125 година од рођења академика Ксенофона Шаховића
Величина слова

Свечана академија посвећена обележавању 125 година од рођења академика Ксенофона Шаховића биће одржана у среду, 26. априла, у Свечаној сали САНУ, са почетком у 9.30 часова.

Ксенофон Шаховић (Охрид, 7. 1. 1898 ‒ Париз, 5. 1. 1956), чувени лекар, патолог и професор Београдског универзитета, завршио је медицину и природне науке на Универзитету у Лиону. На истом универзитету, 1922. године, одбранио је докторат из медицине и докторат из природнх наука.

Године 1923. године постаје доцент експерименталне патологије на Институту за патологију Медицинског факултета у Београду. На истом факултету прошао је сва универзитетскa звања, а за редовног професора изабран је 1940. године.

Током Другог светског рата био је заточен у Бањичком логору.

За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1948. године.

Био је оснивач многих важних институција и научних часописа. Заједно са професором Ђорђем Јоановићем, 1927. године, оснива „Југословенско друштво за изучавање и сузбијање рака“, као четврто такво друштво у свету. Академик Шаховић је основао и Институт за патолошку физиологију Медицинског факултета у Београду.

Године 1947. основао је Институт за патолошку физиологију САН, који од 1954. постаје Одељење за експерименталну и клиничку патологију новооснованог Института за медицинска истраживања САН. Као управник ове институције обављао је широк спектар истраживачких радова из области експерименталне онкологије, трансплантације ендокриних жлезда и хипотермије

Био је један од оснивача Стоматолошког факултета у Београду и први ректор Медицинске велике школе.

Својим експерименталим научним радовима, који су објављени у бројним домаћим и страним научним часописима, као и организацијом првих експерименталних истраживања у српској медицини академик Шаховић дао је изузетан допринос развоју наше медицинске науке. Био је родоначелник проучавања патолошке физиологије и један од пионира у успостављању темља експерименталне медицине у нашој земљи.

Свечана академија се одржава у организацији Одељења медицинских наука САНУ.

Подели вест