ОН ЈЕ БИО ЗАСЛУЖНИ ГРАЂАНИН БЕОГРАДА КОЈИ ЈЕ СТВАРАО ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ: Данас је пет година од одласка Добрице Ерића
На данашњи дан, 29. марта 2019. године, у 83. години преминуо је књижевник, песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић.
Великан наше писане речи рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи, надомак
Горњег Милановца. Завршио је четири разреда Основне школе у Враћевшници, а након тога се опробао у различитим занатима, умећима и уметностима од којих му је највише успеха донело
писање.
Иако универзално у својој поруци, богато Ерићево стваралаштво обележено је његовим завичајем, Шумадијом и Србијом. Његово јединствено и аутентично звонко перо бележило је цвркут птица, дисање природе, топлину шуме, мирисе дола... Био је хроничар скромне, разигране и осећањима испуњене среће породичног и сеоског живота. Стихом је наздрављао свом крају и свом роду.
Писао је за децу и одрасле. Његова дела намењена најмлађима незаобилазна су у школској лектири, издањима готово свих наших издавача, као и у бројним изборима и антологијама. Међу делима која је писао за одрасле јавности су доминантно позната она посвећена отаџбини, док цео један корпус његовог лирског и еротског стваралаштва још увек чека да буде уистину откривен, проучен и вреднован.
Прву збирку песама објавио је 1959. године, а након тога је уследило више од стотину књига. Написао је и текст за антологијску нумеру &qуот;Девојка из града&qуот; која се сматра драгуљем народне музике. Мање је познато да се опробао и као ликовни стваралац, те да је, захваљујући свом јединственом потпису, и у тој сфери уметности оставио вредна дела, илуструјући своје и књиге својих колега, пријатеља и савременика.
Као писац, уредник, издавач и неизоставан део културног живота Србије, сарађивао је, стварао и друговао са најзначајнијим актерима наше културе попут Душка Радовића, Десанке Максимовић, Пере Зубца, Миње Суботе, Милића од Мачве, Драгана Лакићевића и многих других. Добитник је низа значајних награда и признања: Младо поколење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Октобарска награда, Вукова награда... Заслужни је грађанин града Београда, док је у гружанском крају средња школа у Книћу понела његово име, уз одржавање сада већ традиционалне манифестације „Добричино праскозорје“ у селу Коњуша. У последњих пет година објављене су три изузетне монографије различитих аутора о његовом животу и раду.