shutterstock_2013401699 (1).jpg
shutterstock

shutterstock

„Парк пријатељства”

„МУЗЕЈ МИРА” НА ОТВОРЕНОМ: „Парк пријатељства” јединствен у нашој земљи, зелена оаза на Ушћу

17.06.2024.

„МУЗЕЈ МИРА” НА ОТВОРЕНОМ: „Парк пријатељства” јединствен у нашој земљи, зелена оаза на Ушћу
Величина слова

Парк је симбол борбе за мир у свету и пријатељства међу народима. Ово место се везује за Први самит несврстаних, који је одржан у Београду, пре 63 године.

„Парк пријатељства”, после више од шест деценија након формирања 1961. године и даље представља јединствен парк по свом концепту настанка.

Простор је својеврстан „музеј мира” на отвореном, а данас, се овде налази 180 стабала платана. Државници, чланови званичних делегација и знаменити гости главног града су садили по једно стабло које сведочи о историјским догађајима и личностима. Између сталих своје дрво су засадили Ричард Никсон, краљица Елизабета, Моамер ел Гадафи, Индира Ганди, Џими Картер, Фидел Кастро, као и Михаил Горбачов.

Ролингстонси су 2007. године у Парку пријатљства посадили четири саднице сибирског бреста.

Први председник који је засадио „дрво мира”, је био шеф делегације Саудијске Арабије, принц Ибрахим Совеил. Његова садња 3. септембра 1961. године се сматра „каменом темељцем” „Парка пријатељства”, а дан кад је Jосип Броз Тито 7. септембра исте године засадио платан, узима се као званични датум формирања Парка пријатељства.

Засадио сам дрво, а то је највећи симбол живота“ 

Шеик Совеил

Кроз средину парка протеже се Алеја мира, која је дуга 180 метара, а сви учесници Првог самита несврстаних су засадили платан. Свака парцела је замишљена као мали „музеј на отвореном”.

Платани су постављени на размаку од 8 метара, да би се у једном тренутку, на одређеној висини раста спојили и формирали јединствени зелени низ, а поред сваког засађеног дрвета постављена је плоча са именом државника и земље из које долази, годином садње, као и латинским називом дрвета.

Платан је изабран јер је дуговечан, што осликава идеју о успостављању трајног мира у свету

Прво идејно решење Парка пријатељства, који је један од највећих паркова у Београду, израдио је инжењер Урбанистичког завода Београда Владета Јанковић.

У оквиру овог парка подигнут је и споменик „Вечна ватра”, у знак сећања на жртве Нато бомбардовања. Свечано је откривен 12. јуна 2000. године, поводом годишњице завршетка бомбардовања.

Срећан сам што је пријатељство народа симболизовано кроз сађење дрвећа“

Један од оснивача Покрета несврстаних Нехру

Подели вест