ПРИЧА О ЧУКУР ЧЕСМИ: Разбијени крчаг воде, прекретница у историји Београда
Споменик „Чукур чесма“, дело скулптора Симеона Роксандића је подигнут 1931. године, у близини раскрснице улица Добрачине и Господар Јевремове. На истом месту се налази и данас као заштићено културно добро.
За споменик културе, проглашен је 1965. године због својих уметничких и историјских вредности.
На том месту се налазила стара Чукур чесма, која је становнике овог дела Београда снабдевала водом до 1892. године, када је у граду уведен водовод.
Споменик чува успомену на једну од најстаријих чесама, а својим скулпторским решењем сећање на „догађај код Чукур чесме“, који се претворио у легенду.
Чукур је турска реч и значи рупа која је била озидана дубоко у земљи
Шта се заправо десило 15. јуна 1862. године, до данас није у потпуности расветљено.
Постоји више верзија, како о личностима, тако и о узроцима догађаја, али је само исход поуздан и поткрепљен документима. Оно што је сигурно је да је довео до прекретнице у историји Београда и Србије.
Прича о Чукур чесми почиње безазлено, једноставним речима изговореним дечаку шегрту: „Саво, ајд` трк донеси воде са Чукур чесме“. Један турски војник је отео Сави тестију из руку и кад је почео да се брани, то је наљутило Турчина. По овој верзији убио га је бајонетом, а по другој ударио га је тестијом у главу и Сава је крвав пао поред чесме.
Сава Петковић је дечак који је из села Луково код Куршумлије дошао у Београд да изучи сарачки занат
Убрзо након тога је наишао српски полицајац, који је убио турског војника. По другачијој интерпретацији догађаја, наишла је српска патрола и заробила три Турчина, убрзо је стигла и турска патрола и тада је дошло је до оштрог вербалног обрачуна.
У разрешење ситуације се укључио и тумач турског језика београдске полиције Сима Нешић, који је убијен од стране турске страже. То је изазвало тучу између Срба и Турака, Срби су опколили Турке, али их је заповедник српске страже Ивко Прокић, ослободио, а лично је турског официра испратио до капије тврђаве, са њим се чак и пријатељски поздравио. Међутим, Ивко и његови пратиоци су убијени.
Вест о догађањима код Чукур чесме муњевито се пронела Београдом, убрзо читав град је плануо, нагомилано незадовољство је експлодирало, борба је почела да се распламсава.
Срби су заузели Варош капију и Сава капију, Београд је бомбардован из 56 тврђавских топова, а после дугих дипломатских преговора и борбе Турци су пристали да предају Београд на „чување кнезу Михаилу“. Он је добио кључеве Београдске тврђаве.
Ванђел Тома је тестаментом завештао одређену суму новца за подизање споменика који ће чувати сећање на догађај на Чукур чесми.
Званичан назив скулптуре је „Дечак са разбијеним крчагом”
Споменик на Дорћолу, урађен је у облику спомен чесме, а на његовој горњој површини лежи бронзана фигура дечака с разбијеним крчагом.
Модел за ову чесму био је тринаестогодишњи дечак Властимир Петковић, фудбалер клуба БСК и репрезентативац.
На њој се налази и текст уклесан у мермеру, али са погрешним датумом: „У спомен догађаја од 26. јуна 1862. године на Чукур чесми подиже овај споменик Задужбина Ванђела Томе 1931. године".
Први конкурс за споменик расписан је 1912. године
Пројекат за скулптуру од бронзе на мермерном постаменту урадио је један од најпознатијих скулптора реалистичког правца у српској уметности, Симеон Роксандић.
Овај споменик обележава аутентично место једног историјског догађаја и важан је симбол Београда.