ЧУВЕНА ПРИЧА О ШПАНСКОМ ПЛЕМИЋУ ИЗ 17. ВЕКА: Ново издање са правим именом Сервантесовог јунака у наслову
Чувено дело Мигела де Сервантеса у преводу Александре Манчић објављено је недавно под назовом „Дон Кихоте“ у едицији Издавачке куће „Лагуна".
Ремек-дело шпанске и светске књижевности.„Дон Кихоте“ Мигела де Сервантеса је чувена прича о шпанском племићу из 17. века, страственом читаоцу витешких прича, који у потрази за сопственим витешким авантурама, и сâм постаје витез луталица и опонаша књижевне јунаке.
Ова књига је објављена у изузетном преводу Александре Манчић која је и ауторка драгоцених текстова о самом изворнику, о транскрипцији имена дон Кихоте и аутору.
Зашто је наслов другачији?
Кихоте је право име Сервантесовог јунака. Постојало је у првом преводу Ђорђа Поповића, а касније је, почев од 1938. године, замењено полупофранцуженим обликом Кихот. Пошто се и име Кихоте, као и низ других имена која се јављају у овом преводу, завршава ненаглашеним е, у косим падежима то финално е ће се изгубити, и гласиће Кихота, Кихоту, итд., као што се, на пример, дешава и у косим падежима нашег имена Павле.
У овом дирљивом класику, занос једног племића из Манче, страственог читаоца витешких прича, нагони га да се упусти у најразноврсније подвиге и дискусије на тему рата и мира, књижевности и уметности, васпитања и љубави. У друштву верног штитоноше Санча Пансе, он језди под сунцем врелог шпанског неба, утире сузе невољнима и враћа слободу потчињенима. Бранилац човекове слободне воље, дон Кихоте је често и револуционар, који се у више махова и отворено буни против друштвеног поретка, неодољив у својој срчаности и непоколебљивом стремљењу ка највишим идеалима.
Тако проналази нови смисао живота: помаже дамама у невољи, бори се с дивовима и исправља грешке... углавном у својој глави. Мигел де Сервантес Сааведра (1547–1616) био је шпански песник, драматург, прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности. Оптужен за недозвољено убирање пореза, осуђен је на седам месеци затвора. За време једног тамновања, по сопственим речима, у уобразиљи је створио човека који је сишао с ума од читања витешких романа и кренуо у витешке походе.