ПРВА „ПАМЕТНА" ЗГРАДА НА БАЛКАНУ: Пола века „Београђанке”
Зграда „Београђанке", смештена између Теразија и Славије је била први облакодер у центру града. Њено право име је „Палата Београд".
Ушушкана између улица Краља Милана и Масарикове, због своје висине од 101 метра, већ 50 година, лако је уочљива и препознатљива.
Изграђена је у периоду од 1969. до 1974. године, према пројекту архитекте Бранка Пешића, и после пола века спада у највише престоничке зграде.
Најзаслужнији за овај пројекат су два човека истог имена и презимена, обојица су били Земунци, рођени у размаку од само годину дана. Један је био градоначелник, други познати архитекта.
У време кад је подигнута била је прва „паметна“ зграда на Балкану са компјутерски управљаним грејањем, хлађењем, прозорима. Представљала је право технолошко чудо, деценијама је била испред свог времена. Грађена је по угледу на париски Монпарнас.
Конструисана је да одоли земљотресима и ветровима, а због своје висине је називана и први облакодер Београда.
Ипак, изградњи су се многи противили јер их је њена боја асоцирала на удовицу или на фабрички димљак. Према причи староседелаца, за „Београђанку" су људи говорили да се „црна зграда као сенка надвија над белим градом”.
Временом су је заволели, и она је као симбол Београда постала неизоставни део разгледница и фотографијама, у прошлости је красила и многе календаре.
Са видиковца се пружао до тада невиђен поглед на престоницу. Хиљаде посетилаца дневно су долазили само да уживају у њему, са врха се видео цео град.
Популарна Београђанка” је представљала једно од најзначајнијих остварења београдске архитектуре на почетку седамдесетих година 20. века.
Унутрашњост зграде красила су бројна уметничка дела, а у холу приземља је била књига утисака. Велики број познатих личности, уметника, спортиста, политичара, оставили су свој потпис у њој. Између осталих, посада „Аполо Сојуза” и Иво Андрић.
Многи су долазили, пролазили и радили у „Београђанки", а легенде ове зграде су људи попут Ђоке Вјештице и Душка Радовића.
У време своје градње била је највиша зграда не само у Београду, већ и на Балкану. И данас у својим педесетим годинама, поред носталгије коју буди остала је заштитни знак Београда.