ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА: Велико ратно острво, последња оаза нетакнуте природе између два градска језгра
Велико ратно острво је смештено између београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења. Прецизни подаци колико је старо не постоје, али нацрти Београда из 1514. године показују да је тада већ постојало.
Настало је природним таложењем материјала до којег долази када вода на ушћу Саве у Дунав успори, а због тога ова дунавска ада, површине око два квадратна километара, и данас расте на годишњем нивоу по хектар у површини.
Велико ратно острво је део сачуване природе, који вода дели од урбаног дела града. Поседује разноликост и богатство живог света. Заштићено је 2005. године, а категорисано је као значајно природно добро. Утврђене су три зоне са различитим режимом заштите.
Најстрожи режим заштите је практично специјални резерват природе. Ту не би требало нико да залази, само научници могу под одређеним условима да користе ово богатство.
На острву је могуће срести чак 186 врста птица и 53 врсте рибе. На њему живи чак 100 птица, које су природна реткост Србије.
На отвореној површини бара присутни су ретки примерци белог локвања (Nymphaea alba), који је у списку заштићених природних реткости.
Генералним урбанистичким планом од пре једног века, 1924. године је било предвиђено да се Велико ратно острво претвори у парк, а једна од идеја о којој се размишљало у прошлости је била и да се овде направи велики олимпијски стадион.
Велико ратно острво има еколошки, културно-историјски и рекреативни значај за Београд, а као такав представља и препознатљив симбол главног града.
Током лета се организују и еколошке пешачке туре.
Најпосећенији део овог острва је Лидо, који је поред Аде Циганлије, најпопуларнија престоничка плажа.
На Велико ратно острво се може стићи само воденим путем, а у току купалишне сезоне поставља се понтонски мост са земунског кеја.
Одлазак из града у овај предео нетакнуте природе, који се налази само на два километра од центра Београда је насвакидашњи доживљај, посебно у врелим летњим данима.