СКОРО 90 ГОДИНА СИМБОЛ БЕОГРАДА: Споменик Вуку Караџићу, импозантно дело Ђорђа Јовановића
Споменик реформатору српског писма је монументална скулптура која Београђане подсећа на лик и дело Вука Стефановића Караџића.
У Парку Ћирила и Методија, на углу Рузвелтове улице и Булевара краља Александра пре скоро деведесет година подигнут је споменик Вуку Караџићу, који је данас један од симбола Београда. Седећа фигура писца првог српског речника израђена је у бронзи, а у десној руци Вук држи књигу, која представља симбол просветитељства.
Споменик једној од најзначајнијих личности домаће књижевности израдио је вајар Ђорђе Јовановић и свечано је откривен 1937. године поводом обележавања 150 година од Вуковог рођења.
Вук Стефановић Караџић је у 19. веку спровео реформу ћирилице, по узору на Аделунгов принцип: „Пиши као што говориш, читај као што је написано”. Реформа српског писма трајала је од 1814. до 1868. године.
Идеја о подизању споменика настала је још 1920. године, а наредних десет година трајало је прикупљање прилога за израду споменика. Скулптор Ђорђе Јовановић 1932. године је модел споменика пренео у Праг, како би се фигура излила у бронзи. Наредне, 1933. године израђен споменик стигао је у Београд, а до 1937. године решавало се одређивање локације на којој ће се налазити Вукова фигура. Место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија одабрано је као коначна локација.
Вук Караџић приказан је на споменику у позним годинама, у статичној пози, а динамичност на скулптури ствара благо ротирани покрет главе. Споменик Вуку Караџићу утврђен је за културно добро 1965. године, због историјских и културних вредности које представља.
Споменик Вуку Караџићу у Парку Ћирила и Методија одаје почаст историјској личности најзаслужнијој за развој српског језика, писмености и књижевности.
Вуков споменик данас је познат и као место сусрета различитих генерација, а многе становнике и посетиоце главног града његова локација асоцира и на подземну железничку станицу која се налази у његовој близини.