ОД ЛИЦЕЈА ДО МУЗЕЈА: Конак кнегиње Љубице на аутентичан начин дочарава живот Београда током XIX века
На само 500 метара од централне београдске улице, Кнез Михаилове, налази се Конак кнегиње Љубице, који представља један од ретких сачуваних примера архитектуре деветнаестог века у Београду.
Конак кнегиње Љубице је подигнут по налогу кнеза Милоша Обреновића 1831. године, на месту старог, мањег, који је већ био оронуо.
Саграђен је као приватна резиденција његове супруге кнегиње Љубице, према плановима Хаџи Николе Живковића, званичног градитеља кнеза Милоша.
Она је ово здање са својим синовима, Миланом и Михаилом, користила до промене династије 1842. године.
У овом конаку, кнез Милош никада није живео.
Конак је једна од малобројних сачуваних зграда из тог периода.
По распореду просторија и архитектури припада балканском стилу са западњачким барокним елементима.
Конак је постао резиденција, тек за време владавине Михаила, Милошевог сина. После протеривања породице Обреновић, ову зграду су користиле различите државне институције.
Конак, који се налази на Косанчићевом венцу данас представља споменик културе од изузетног значаја.
После санације и реконструкције зграда је од 1980. године, у саставу Музеја града Београда.
Стална музејска поставка „Ентеријери београдских кућа 19. века“, отворена је у септембру исте године.
Њу поред покућства, чине и дела ликовне уметности, у виду портрета владара и угледних грађанских породица.
Конак кнегиње Љубице је један од симбола Београда. Смештен у старом језгру града, погодно је место за организовање различитих изложби, предавања, као и музичких вечери и промоција. У те сврхе Музеј града Београда користи салу под сводовима у подруму зграде.
За време прве владе кнеза Милоша у Конаку кнегиње Љубице налазила се главна државна благајна.
Конак је за посетиоце отворен сваког дана, сем понедељка.