ПАРК НА НАЈСТАРИЈЕМ БЕОГРАДСКОМ ТРГУ: Званично Академски, познат као Студентски, некада био велика пијаца
Парк се налази у самом старом језгру Београда, између Васине улице и Студентског трга.
Смештен на најстаријем београдском тргу, познат под називима Академски или Универзитетски. Дуго, а за неке и данас је Панчићев парк. Тако је назван по споменику великом ботаничару и лекару Јосифу Панчићу, који се налази у парку.
Споменик Јосифу Панчићу је подигнут 1897. године. Скулптуру је направио вајар Ђорђе Јовановић. Она представља прву фигуру у српском вајарству и први јавни споменик те врсте у Београду.
Површина парка је 1,4 хектара, а поред споменика Панчићу, у њему се налазе и обележја подигнута Доситеју Обрадовићу, 1930. године и Јовану Цвијићу, 1994. године.
За креирање парка који је изграђен 1869. године заслужан је први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић. Његова идеја је била да се тај простор уреди у облику парка који би био и друштвени центар и пешачки трг.
На овом простору је било турско гробље, све до шездесетих година 19. века. На једном делу данашњег парка се налазила највећа и најпознатија пијаца, популарно „пазариште“.
„Велика пијаца", смештена где је сада Природно-математики факултет је била место трговине, док су се са обе стране улице Васе Чарапића налазили турски дућани.
Она се ту задржала све до 1927. године, када је затворена, а на њеном месту је изграђен садашњи парк.
Пројектант је био архитекта Ђорђе Ковалевски, ограда око парка је подигнута 1929. године и њена израда је коштала више него сам парк.
У 18. веку, у доба аустријске власти у Београду, овај део града је служио за војне вежбе.
На локацији Студентског парка су пронађени значајни археолошки остаци, а најстарије дрво било је јапанска софора, која је због своје старости после 120 година из безбедносних разлога посечена 2008. године. Од њеног дрвета је направљена клупа, која се налази баш на месту где је стабло стајало дуже од једног века.
Споменик природе „Академски парк“ је категорисан као значајно природно добро са успостављеним режимом заштите III степена. Данас, на овом релативно малом простору, можемо да видимо чак 21 врсту дрвећа.
Парк се налази преко пута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, окружен факултетима и зградама од јавног значаја, представља један од симбола Београда.
Данас је популарно место за забаву и предах, посебно студентима између предавања.